Vrste voća su mnogobrojne, pa tako i njihove podele. Osnovna podela bi bila botanička (familije, rodove, vrste), međutim to je nefunkcionalno na terenu. Da bi se napravila podela voćnih vrsta na terenu, čitav sistem je značajno uprošćen

Svaka od podela je napravljena prema nekim potrebama, pa je nemoguće pri radu držati se samo jedne. Neke stroge podele ne postoje i sve su manje više rastegljive pri tumačenju.

Mada se u teoriji stručnjaci trude da to sve lepo slože, pri proizvodnj voćari to ipak tumače na neke svoje načine. Svi imaju neke svoje argumente i na neki način svi su uglavnom budu u pravu. Da bi to probao malo razjasniti pišem ovaj tekst.

Vrste podela voća

Najčešće se koristi kategorisanje voća u grupe na osnovu izgleda njihovih plodova. Ovo je najpopularnija podela i zašto nju prvu navodimo.

  • Voćke sa jabučastim plodovima (jabučaste voćke) – jabuka, kruška, dunja, mušmula, oskoruša, glog
  • Voćke sa koštičavim plodovima (koštičave voćke) – breskva, kajsija, šljiva, trešnja, višnja, marela
  • Voćke sa jezgrastim plodovima (jezgraste voćke) – orah, lešnik, badem, kesten
  • Voćke sa jagodastim plodovima (jagodaste voćke) – malina, kupina, jagoda, ribizla, ogrozd, borovnica, dud
  • Citrusi (agrumi) – grejpfrut, limun, limun, narandža, pomelo, limeta
  • Južno voće – ananas,  smokva, kivi, maslina,  rogač, nar (šipak), kaki
  • Egzotično voće – avokado, mango, papaja, banana

Podela voća postoji i prema tome da li je namenjeno za upotrebu u svežem stanju ili za preradu. Ono koje je namenjeno za tržište sveže naziva se još i stono voče. Ipak tu su još i grupacije južno i egzotično voće, to je grupisano prema uslovima gde dospeva. Dok se u južno voće ubrajaju one voćne vrste koje zahtevaju umerenu klimi, egzotično voćke traže tropsku klimu.

Dodatno deljenje voća se može obaviti i prema tome kada plodovi dozrevaju tokom godine (proleće, leto, jesen). Čak i unutar iste vrste voća mogu da postoje podele prema vremenu zrenja. Jedan od najboljih primera su jabuke. Kod jabuka imamo letnje sorte kod kojih plodovi traju oko mesec dana nakon berbe i na zimske koje se beru u kasnu jesen i čiji plodovi se mogu čuvati više meseci.

Prema mestima gde su optimalni uslovi za rast se dele na kontinentalne vrste, one koje uspevaju u umerenoj klimi i na tropske vrste. Spomenućemo i deljenje na zeljaste i drvenaste vrste.

Prilikom zaštite voćnjaka se takođe stvaraju grupacije na osnovu toga koje sve voćne vrste napadaju isti insekti. To je veoma bitna stavka, jer je prilikom suzbijanja štetočina potrebo delovati što efikasnije.

jabuka, naraddža, kruška, orag, lešnik

izvor – freehdimages.in

Kraći opis vrsta

Probaćemo da ovde predstavimo sve voćne vrste koje se mogu gajiti kod nas, ali i one koje nam stižu u prodavnice. Vrlo je verovatno da ćemo neke vrste  nenamerno izostaviti, tako da će se spisak prema potrebi dopunjavati. Cilj nije da se predstave baš sve voće sveta, već uglavnom ono sa kojim se mi susrećemo.

Ovaj spisak nije nikako organizovan, već je tu da ponudi osnovne informacije.

  • Avokado – je egzotično voće koje raste u centralnoj Americi. Plodovi avokada su kruškolikog oblika i zelene su boje. Unutar ploda se nalazi jedna semenka, a meso ploda je žute boje. Spada u egzotično voće.
  • Ananas – od svih vrsta voća ovo ima najčudniji oblik plodova. Plodovi imaju slatkasto kiselkast ukus i meso ploda ananasa je žute boje. Na plodu se nalazi pri vrhu zametak nove biljke sa formairanim malim listovima.
  • Aronija – je postala interesantna u ovom veku na našim prostorima zbog utvrđenih zdravih svojstava. Raste kao grm i njeni plodovi su bobice (slične borovnici). Plodovi se javljaju u crvenoj, crnoj i ljubičastoj boji te se tako vrši i podela. Plodovi aronije nisu prijatni za jelo u svežem stanju, pa se uglavnom koriste u preradi.
  • Breskva – je cenjeno voće koje se kod nas uzgaja radi upotrebe u svežem stanju. U preradi se uglavnom koristi za dobijanje sokova. Postoji veliki broj sorti, a kao posebna grupacija se posmatra vinogradarska brskva.
  • Badem – spada u vrste voća koje za svoj razvoj zahteva krajeve sa umerenom klimom. Deli se na dva varijeteta od kojih svaki potom ima više sorti. Varijeteti su slatki i gorki badem. Kao i većina voća potrebno je obaviti kalemljenje plemke na podlogu koja je načešće sejanac.
  • Borovnica – u osnovi spada u grupu divleg voća i u nekim ranijim perodima se uglavnom skupljala u prirodi. Nekoliko decenija unazad dostupne su sorte koje su kultivisane i podižu se zasadi. Forma borovnice jeste kao niski grm. Plodovi su sočne plavo crne bobice.
  • Brusnica – spada u grupu voća otpornog prema niskim temperaturama. Raste u formi niskog grma, a plodovi su grupisani u grozdove i crvene su boje. Ovo voće spada u dugovečene jer može da se održi preko 30 godina.
  • Banana – spada u grupu južnog voća koje je jako dobro poznato kod nas. zahvaljujući tome što se može brati poluzrela, a tokom transporta se nastavlja zrenje u trgovinama se može naći u svežem stanju. Takođe je zanimljivo da biljke banane rastu kod nas i povremeno se na njima može zametnuti plod. Na žalost nema dovoljno lepog vremena da bi se plodovi skroz razvili i dozreli, pa se tako samo koristi za ukrašavanje vrtova.
  • Dunja – je voćka koja je imala period kada joj je opadala popularnost te su se površine pod njom smanjivale. Sad se polako budi interesovanje za njen uzgoj te se sade novi dunjici. Plodovi se veoma slabo koriste u svežem stanju, te se skoro kompletan rod koristi za preradu (kompot, rakija). Postoje dva varijeteta prema obliku plodova kruškati i jabučasti.
  • Dren – se nalazi u grupi voća nepravedno zapostavljenog duži vremenski period. Usled toga ima manji broj sorti, ali kako raste interesovanje za njegovo gajenje igurno će se više raditi i na selekciji. Porast interesovanja je posledica istraživanja koja su dokazala da spada među najzdravije vrste voća.
  • Dud – je biljka koja je u nekom ranijem periodu bio široko rasprostranjen zbog upotrebe njegovog lišća za ishranu svilene bube. Postoji nekoliko varijeteta koji se uglavnom razlikuju po boji plodova, pa tako imamo crveni, crni i beli dud. Poznat je i pod nazivom murva. Plodovi su slični onima od maline ili kupine po obliku.
  • Glog – se ne gaji kao voćka, ali se mora spomenuti jer je domaćin većem broju štetnih insekata. Mada raste kao divlja biljka, povremeno ljudi skupljaju njegove plodove radi prerade.
  • Godži – je voće koje je poreklom iz Kine. Raste kao grm do visine od 1,5 m. Plodovi se kreću od žuto-narandžaste boje do crvene. Plodovi  godžija su jajoliki i izduženi. Veličina i boja godži bobica zavisi od sorte.
  • Grejpfrut – je voće koje za rast i razvoj zahteva topliju klimu. plodovi imaju koru kao i ostali citrusi,a ona je žute ili crvene boje. Prečnik plodova je oko 12 cm. Na našim prostorima ne može da raste.
  • Jabuka – su jedna od najpopularnijih voćki na našim prostorima. Javlja se u velikom broju sorti, pa se mogu naći u svim veličinama i bojama sa raznim ukusima. Imamo stare i nove sorte, letnje i zimske jabuke, sorte koje služe kao podloga i plemke koje se kaleme na podloge. Postoje stubaste jabuke koje zauzimaju malo prostora i dekorativne su, a ima sorti koje imaju veliku i bujnu krošnju.
  • Jagoda – jedna od retkih voćaka koja ima zeljasto stablo. Plodovi su joj crvene boje u različitim nijansama i slatkog su ukusa. Oni ne mogu da se dugo čuvaju i jagode koje se ne prodaju odmah idu u preradu za sokove.
  • Kajsija – se kod na našim prostorima nalazi među najviše gajenim voćnim vrstama. Jedan od ograničavajućih faktora za značajno povećanje površina pod njom jeste rano cvetanje. Tu problem nastaje u godinama kad se jave kasni prolećni mrazovi i tad usled niskih temperatura cvetovi propadaju. Plodovi su narandžaste boje.
  • Kruška – spada među cenjenije vrste voća na našim terenima. Ima kraći period čuvanja u zimskim mesecima od jabuke, te se dosta koriste u preradi.




  • Kesten – da bi bili precizniji misli se na pitomi kesten. Plodovi sazrevaju u jesen, kada se sakupljaju. Koristi se za pečenje u ljusci i tako poslužuje ili se melje poput brašna i nakon toga upotrebljava u pekarskoj industriji.
  • Kupina – ima plodove slične kao malina, ali crne boje. Čak se slično i razvija kao žbun. Uslovi kod nas za proizvodnju su dobri, međutim nije toliko tražena pa se i površine na kojima je kupina posađena skromno povećavaju.
  • Kivi – je voće poznato i pod nazivom aktinidija. spada u vrste voća koje je dvopolno, pa je potrebno saditi uporedo muške i ženske biljke. Kod nas se gaji sporadično, ali ima pokušaja da se podignu i održe veći zasadi. Plod kivija je okruglast ili jajast, smeđe boje i obrastao finim dlačicama. Meso ploda je zelene boje sa velikim brojem sitnih semenki. Ima blago kiselkasti ukus.
  • Kaki – je voćna vrsta poznata pod nazivom persimon ili japanska jabuka. veličina plodova je oko 5 cm u prečniku, a boja je žuto narandžasta. Plodovi mogu biti okruglasti ili blago izduženi u zavisnosti od sorte. Boja plodova može biti žuta, narandžasta ili crvena.
  • Lešnik – Zapravo je leska voćka, a lešnik je plod. Ovo je orašast plod sa veoma čvrstom ljuskom. Postoje sorte u žbunastoj formi i ona koja rastu kao stabla. Na našim prostorima polako raste interesovanje za gajenje ove vrste voća zbog manje ponude i dobre cene koju plodovi postižu.
  • Limun – je voćna vrsta koja se pojedinačno može gajiti kod nas. Gaji se posađena u neku posudu da bi se preko zime mogla skloniti od direktne hladnoće. Takvi limunovi imaju plodove koji dozrevaju , ali budu sitniji. Plodovi su žute boje i blago su ovalni (na tržištu se povremeno mogu naći i oni sa zelenom korom). Meso ploda je svetlo žuto i obično bude nekoliko semenki.
  • Limeta – je vrsta slična limunu, ali manja. Prosečna veličina jeste oko 6 cm. Od limuna se razlikuje i po tome što ima 4 puta manje C vitamina. Raste uglavnom u tropskim krajevima.
  • Malina – spada u voće koje imaju žbunastu formu, ali bez stabla. Na našim prostorima jako dobro uspeva i zbog svojih kvaliteta je tražena u svetu. Ta dva razloga su dovoljna da se površine pod malinjacima stalno povećavaju. Preporučio bih da se prilikom nabavljanja sadnog materijala ove vrste voća vodi računa da on bude zdrav.
  • Maslina – se nalazi u grupi najdugovečnijih voćki, a gaji se uglavnom u mediteraskim zemljama. Postoji više sorti, plodovi su kod masline ovalni i smeđe do crne boje.
  • Mušmula – je voćna vrsta poznata pod nazivom divlja kruškica. na našim prostorima se veoma malo gaji, uglavnom na okućnicima. Plodovi mušmule se beru kada počnu prvi mrazevi, a ako se uberu pre toga potrebno ih je ostaviti neko vreme.
  • Mango – voće iz Indije, ima veliko broj podvrsta. Posledica tolike šarenolikosti jeste da neki plodovi imaju veličinu sličnu šljive, a neke imaju plodove teže od 2 kilograma. Oblici mogu biti okruglasti, jajasti, srcasti. Plodovi su žute ili crvenkaste boje.
kivi, ananas, jabuka, kruška

slika sa pixabay.com

  • Narandža – ima plodove koji su okruglasti i narandžaste su boje. Spada u vrste voća koje se gaje u blizini Sredozemnog mora najviše. Postoji veliki broj sorti, neke su namenjene za upotrebu u svežem stanju, a druge za preradu (sokove). Spada u južno voće.
  • Nar (šipak) – spada u vrste voća koje rastu u umerenijoj klimi. Plodovi imaju približnu veličinu kao i jabuke. Boja zrelih plodova jeste žućkasto crvena, a meso ploda je veoma sočno. Neke sorte imaju određenu dozu gorčine.
  • Ogrozd – je voćka koja se često može pomešati sa ribizlom, jer imaju sličnu formu žbuna. Razlika je među plodovima najuočljivija, ogrozd ima plodove koji su krupniji. Boja plodova je zeleno-žuta ili ružičasta. Ukus je blago kiselkast.
  • Oskoruša – spada u ređe gajene vrste voća kod nas. Slično kao i kod mušmule potrebno je da plodovi budu izloženi mrazu da bi se mogli jesti.
  • Orah – ima plodove koji su opasani čvrstom ljuskom, što zahteva dosta rada da bi se obavilo njihovo čišćenje. Zbog toga se ova voćka nalazi pri vrhu po ceni za kilogram ploda. Ta visoka cena je dovela do povećanog interesovanja i povećanja površina pod njima.
  • Pomelo – ima najkrupnije plodove od svih citrusa i mogu biti teški par kilograma. Za tržište se gaje sorte sa manjim plodovima jer se kupci radije odlučuju za takve. Ukus pomela je sladak, a boja može biti crvena, bela ili roza.
  • Papaja – uspeva u tropskim krajevima Amerike: plodovi su žute ili zelenkaste boje i ovalnog su oblika. Plodovi su slatki, a meso ploda je narandžaste boje. Spada u trpsko voće.
  • Pistaći – su voće koje zahteva toplije uslove za razvoj. Kod nas se mogu gajiti samo ako se zaštite preko zime, međutim kako to drvo raste u visinu preko 6 metara to je teško izvesti. Tako da se povremeno mogu naći informacije da je neko uzgojio stablo pistaća i dobio nešto plodova, ali o nekoj ekonomskoj proizvodnji se ne može govoriti.
  • Ribizla – ili ribiz kako se još naziva je voće čiji plodovi rastu u formi grozdova. Biljka ima žbunastu formu, a veličina plodova je prečnika 1 cm. Spada u vrste voća koje se ne gaje organizovano na velikim površinama, najčešće pojedinačno na okućnicama. Plodovi ribizle mogu biti bele, crvene ili crne boje.
  • Rogač – voćka koja raste u umerenoj klimi. Plodovima se nazivaju mahune, a koriste se smeđe semenke u njima. Zanimljivo je da počinje da rađa osam godina nakon sadnje.
  • Sibirski limun – je voćka koja se kod nas pojavila u skorije vreme, a poznata je i pod nazivom trolisni limun ili poncirus. Plodovi su okrugli i žute su boje, slični izgledu plodova limuna odakle i potiče naziv. Broj sorti koje se mogu naći je veoma skroman.
  • Smokva – mada spada u vrste voća koje se intenzivno gaje u predelima sa umerenom klimom, uspevaju i kod nas. Ovde se gaje uglavnom kao pojedinačne bilje na okućnicama. Tokom jačih zima stablo zna da se smrzne i tad treba da se odradi veoma radikalno obrezivanje. Plodovi su kruškolikog oblika zelenkasto smeđe boje. Plodovi se u velikoj meri suše i potom takvi plasiraju na tržište.
  • Šljiva – je voće koje se nalazi na samom vrhu po proizvodnji kod nas. Veoma se dugo radilo na selekciji i to je dovelo do većeg boja sorti. Voćarima to odgovara tako da svako prema terenima gde će zasnovati voćnjak može odabrati odgovarajuću sortu šljiva.
  • Šipurak – je grmolika voćka poznata kao divlja ruža i kao šipak. Veoma je razgranat i u visinu može narasti 3 metra. Plodovi su crvene boje, glatki su i jajastog oblika. Upotrebljava se u preradi za dobijanje pekmeza, džema ili za čajeve. Obično ga ne računaju u klasične vrste voća.
  • Trešnja – je veoma traženo voće među potrošačima ali ima ozbiljan nedostatak da je nazgodna za preradu. Veoma liči na višnju od čijih plodova se razlikuje po čvrstoći mesa i po slatkom ukusu. Ređe gajena varijacija jeste bela trešnja, koja se može naći uglavnom zasađena sporadično na okućnicama.
  • Višnja – ima male okrugle plodove crvene boje. Ukus im je od slatkog do kiselog i sve varijacije među te dve krajnosti. Spada među najpopularnije voće i usled toga se povećava broj višnjika. Postoje sorte namenjene tržištu gde se plasiraju u svežem stanju, ali i one koje se koriste dalje za preradu.
  • Zova (bazga) – je poznatija na našim prostorima kao biljka od čijih cvetova se dobija kvalitetan sok. Trenutno raste interesovanje i za njenu sadnju u formi voćnjaka. Osim dobijanja soka od cvetova mogu se koristiti i plodovi koji su crne boje. Plodovi se koriste isključivo u preradi.
  • Žižula – je retko gajeno voće poznato pod nazivom i čičindra. Raste kao grm i može biti visine oko 7 metara. Plodovi su jajasti i veličine su maslina i kad su zreli u nijansama su crnkaste i smeđe boje. Meso ploda žižule jeste žuto-zelene boje i blago kiselkastog ukusa.

Nismo ovde nabrojali sve vrste voća koje se mogu naći na našim prostorima, ali jesmo one najčešće. Od kompletnog spiska samo trećina su ekonomski značajnije.

Prilikom predstavljanja voćnih vrsta koje se na rastu na našim prostorima, nemoguće je tačno odrediti šta spada pod jušno voće, šta pod tropsko voće a šta pod egzotično voće.

Trosko voće smo naveli ovde, mada se ne može gajiti postoji potreba da se ljudi informišu o njemu. Ima dosta pitanja, a malo podataka. Neke vrste voča koje se računaju kao za gajenje u umerenoj klimi polako počinju da se šire i na područja pod kontinentalnom klimom zahvaljujući selekciji.

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook7Share on Google+0Tweet about this on Twitter