Jabuka (lat. Malus) je rod drvenastih biljaka iz porodice Rosaceae kao i ime za njihov plod. Postoji između 25 i 50 vrsta u ovom rodu i preko 10 000 kultivara domaće jabuke.

Smatra se najzdravijim voćem i zbog toga ima veliku potražnju. To je sve dovelo do toga da se nalazi pri samom vrhu po broju voćnjaka u kojima se gaji. Uporedo sa dolaskom novih sorti radi se i na očuvanju onih starih radi očuvanja genetskog potencijala.

Zahvaljujući velikom izboru sorti, plodovi jabuka su dostupni na tržištu u svežem stanju od polovine leta pa sve do pozne jeseni.

Poreklo jabuke

Domaća jabuka (Malus domestica) je vjerovatno hibridnog porekla, a nastala je u centralnoj Aziji. Sorta koja je njoj najbliža, Malus sieversii, može da se nađe u tim predelima na nadmorskim visinama između 1200 i 1800 m. Tim predelima prolazio je put svile i jabuka je tim trgovačkim putevima preneta u nove krajeve.

plod jabuke

Kao neka prva mesta gde se jabuka gajila se spominju Persija i Mesopatamija. Zahvaljujući kampanji Aleksandra makedonskog se uzgoj jabuke proširio na staru Grčku oko 330. pne. Sa jačanjem Rimskog Carstva se proširila po severnim i zapadnim krajevima Evrope.

Širom Evropskog kontinenta se jabuka gajila kao uobičajna poljoprivredna vrsta tokom 16 veka. Širenjem kolonijalnog sistema, ova vrsta voćke je preneta i na nove kontinete. U tom periodu se počela usavršavati rezidba jabuka da se dobiju bolji prinosi, a počele su se stvarati i različite sorte.

Izgled jabuke

Jabuka je listopadno drvo visine i do 12 m, sa gustom krošnjom. Listovi su naspramno raspoređeni, ovalni sa izraženim vrhom i nazubljenom ivicom.

Cvjetovi su bijele boje (početkom cvetanja rozikasti), sa 5 kruničnih i 5 čašičnih listića.

Plod sazrijeva krajem ljeta i tokom jeseni. Ukus plodova dosta zavisi od toga koje je sorte jabuka a od toga i zavisi boja i krupnoća plodova. Prema nekim podacima u svetu ima više od 10 000 sorti i još se svake godine pojavi oko 50 novih.

Gajenje jabuka

Jabuka jeste veoma popularna voćka, može da se koristi kao stono voće ali i za industriske potrebe. Dobro uspeva, klima joj odgovara i što je bitno plodovi se dugo vremena mogu čuvati. Na taj način se može sačekati povoljniji period za prodaju, za razliku od nekog drugog voća kao što je višnja na primer.

►► Odabir sorte jabuka

Ovo je veoma bitno pitanje, samo da napomenemo da pored odabira sorte jabuka, pažnju obratiti i koja je podloga korišćena za proizvodnju sadnica. Uobičajno je da se svaka sotra proizvodi bar na dve različite vrste podloga. Postoji više faktora pri odabiru, ali spomenućemo dva najbitnija: položaj gde se planira dići zasad i šta najbolje prolazi na tržištu. Od vrste podloge zavisi na primer koliki ćete ostavljati razmak između voćki prilikom sadnje.

Na ovim prostorima dominiraju sledeće soret jabuka: Zlatni delišes, Ajdared, Jonagold, Greni Smit,  Crveni delišes, Gloster, Gala i Fudži. Kao što se može videti iz tog niza to su u pitanju sve sorte jabuka koje su napravljene pre više decenija. Usled dugogodišnjeg korišćenja, kupci su na njih navikli i retko se odlučuju za neke novije sorte kada ih vide u trgovinama.

Postoji trend da se forsiraju klupske jabuke, to su zaštićene patentom sorte uglavnom sa prostora EU. To forsiranje se vrši preko velikih trgovina koje uglavnom imaju u sklopu holdinga povezane firme koje se bave proizvodnjom tih jabuka.

Jabuke u zasadu zahtevaju bar dve različite sorte da bi oprašivanje bilo uspšno, pa se tako treba pri podizanju zasada u stvari razmišljati o dve vrste jabuka. Postoje sorte  koje su samo oplodne, međutim ima ih i koje traže tri različite vrste u voćnjaku.




Proizvodnja novih vrsta jabuka dosta specifičan posao i pojavljuje se dosta varijeteta koje se promovišu kao nove sorte. One to u neku ruku i jesu, a osnovna razlika u odnosu na matičnu sortu je u ukusu koje bude više kiseo ili sladak. Pri ponudi nekih rasadnika za takve sorte jabuka se kao slučajno zaboravi spomenuti osnovna vrsta. Najveći broj tih novonastalih sotri/varijeteta imaju zlatni delišes i ajdare.

Otpornost na bolesti i štetne insete, ako i dobro podnošenje berbe i transporta su takođe stavke o kojima treba voditi računa. Često se može naići podatak da je neka sorta otporna na krastavu čađavost ili da je transportabilna ( šta god to značilo), dok ukoliko ne poseduje te osobine to se prećuti. Tako da je poželjno da se raspitate za sortu koju nabavljate kako podnosi ove stavke. Stare sorte jabuka se preporučuju za manje zasade, polako dobijaju na popularnosti usled trenda da hrana bude zdravija.

►► Priprema zemljišta za voćnjak i sadnja

Ovde se mogu ponoviti sve priče oko voćnjaka, prvo ide krčenje i ravnanje terena i potom ide analiza zemljišta. Odradi se podrivanje zemljišta, razbaca se đubar i sledi duboko oranje zemljišta. Ovim svim poslovima se treba ozbiljno pristupiti jer se rade jednom a jabuke ostaju zasađene na tom mestu oko 25 godina.

Neke stvari su specifične za zasade jabuke i treba ih ispoštovati u zavisnosti koja se sorta jabuka sadi i na kojoj je podlogi. Pri proveri sastava zemljišta se treba odraditi provera kiselosti i po potrebi korigovati pH vrednosi. Ukoliko teren ima problema sa oceđivanjem viška vode i to bi trebalo rešiti pravljenjem kanala pre početka sadnje.

Već smo pisali o značaju da se odaberu dobre sorte jabuka. Sadnice jabuke trebaju biti u dobrom stanju, kvalitetno kalemljene na podlogu i da potiču iz proverenog rasadnika. Ukoliko su voćne sadnice koje odaberete stare dve ili tri godine birajte one koje imaju pravilno razvijene bočne grane. Razmak između stabala zavisi od sorte i podloge, preporuku o tom razmaku bi trebali dobiti prilikom kupovine sadnica.

Rupe za sadnice trebaju iskopane tako da su za jednu trećinu šire od korenovog sistema. Sadnica se postavi u rupu i postepeno zatrpava vodeći računa da korenov vrat bude u ravni sa zemljom. Sadnice se sade za vreme mirovanja, najčešće u jesen ali mogu se saditi u proleće pre kretanja vegetacije. Prilikom sadnje sadnice još jednom pregledati da bi se ukonili oštećeni delovi korena i da se izbace loše sadnice.

►► Održavanje zasada jabuka

Povijanje grana na mladim stablima je akcija koja za cilj ima bolje formiranje krune. Na taj način se može srediti bolje formiranje skeletnih grana i uticati na bujnost voćke. Biraju se mladari koji su na povoljnom mestu i njihovo povijanje se obavlja u fazi odrvenjavanja. Povijanje grana na voćkama se obično izvodi tokom letnjih meseci, završno sa avgustom.

Održavanje zemljišta se može obaviti na više načina;  jalovi ugar, jalovi ugar i herbicidna traka, jalovi ugar i plastična folija, trava i malč, zaštita od trave uz pomoć herbicida, malčiranje (zastiranje ) zemljišta, u mladim zasadima se mogu gajiti tokom prvih godina uzrodice. Ovi načini obrade zemljišta spadaju u opšte održavanje voćnjaka i nećemo ih posebno sada opisivati ovde.

Navodnjavanje zasada jabuka je nešto što bi se moglo opisati kao obavezno u poslednje vreme. Postoji više metoda kako se navodnjavanje može obaviti, to je navodnjavanje uz pomoć brazde, navodnjavanje orošavanjem (veštačkom kišom), subirigacija (podzemno navodnjavanje) i navodnjavanje kap po kap (kapanjem). Ukoliko voćka ne dobija dovoljno vode pojavljuje se zaostajanje u razvoju i nema mogćnosti za pravilan razvoj plodova.

Neke odluke o konkretnom održavanju zasada su direno povezane sa razmakom između voćki i sa odabirom sorti koje su posađene. Ovde nema mnogo mesta za inprovizacije i testiranja, potrebno je da se osloni na praktična iskustva. Manji izuzetak od ovoga su stare sorte jabuka koje se posade na okućnici jer je njihovo održavanje jednostavnije nego u većim voćnjacima.

►► Rezidba jabuka

Kada se obavlja tokom perioda vegetacije rezidba jabuka se naziva zelena ili letnja rezidba. Na ovaj način se može postići nekoliko dobrih stvari za razvoj voćke, od kojih je jedna da se odradi selekcija razvoja na način da se da prednost nekim mladatima. Onim mladarima koje ne želimo da se razvijaju previše a koji su konkurenti potencijalno dobrima treba skratiti tako da im se ukloni zeljasti deo vrha. Na taj način će se sprečiti njegov prirast oko 20 dana, što je dovoljno da mladar koji forsiramo ojača.

Oni mladari koji u potpunosti smetaju se mogu uklanjati rukom i to se radi kada su dužine oko 15cm. Iako ovo nije prava rezidba jabuka jer se radi uklanjanje ručno, ipak se ubraja u tu grupu. Mladare je svakako potrebno odstraniti dok im osnova nije odrvenila i ovu akciju treba ponavljati više puta tokom proleća i u prvoj polovini leta.

U zelenu rezidbu spada i prikraćivanje maldara na jabukama. Ukoliko se ovo odradi u rani proleće, omogućiće se bolje razgranjavanje i na taj način ubrzati formiranje krune na voćki.  Prikraćivanje mladara tokom leta će pozitivne efekte posebno imati na bujnim sortama, jer će ih doveti u red. Ovo letnje skraćivanje mladara nije obavezno jer se može obaviti i tokom zimekog orezivanja.

Prekraćivanje grana se pak radi u drugoj polovini leta, da bi se izbegla mogućnost da potera pupoljke. Osnovna svrha ove aktivnosti jeste bolje oblikovanje krune, jer samo pravilna kruna na voćki se može na kvalitetn način zaštititi i olakšava se berba plodova.

Berba i skladištenje jabuke

Prilikom berbe plodovi jabuke se dele u tri tazličite klase: ekstra klasa, prva klasa i druga klasa. To je regulisano sa dokumentom “Pravilnik o kvalitetu voća, povrća i pečurki Republike Srbije”.

Branju treba pristupiti pažljivo kada se plod lako odvaja od grane, ne treba da se kida sa grane i potrebno je da peteljka ostane na plodu. Taj period je obično nedelju dana pre nego plodovi dostignu tehnološku zrelost. Postoji i više različitih testova koji mogu pomoći da se odredi što precizniji trenutak za berbu. Rezidba jabuka igra veoma veliku ulogu u tome da se omogući lakše branje, mada se u poslednje vreme koriste i posebna vozila sa platformama koje omogućavaju da se jabuke beru  istovremeno na različitim visinama.

Nisu sve vrste jabuke dobre za skladištenje, pa je o tome potrebno voditi računa prilikom odabira sorti koje će se posaditi. Da bi se plodovi uspešno sačuvali trebalo bi ih potopiti u rastvor koji sadrži određenu količinu kalcijuma. Takođe je veoma bitno da se nakon berbe plodovi što pre ohlade, ako je moguće već istog dana. To hlađenje se retko izvodi da bude ispod nule, već je koji stepen iznad.

Postoje specijalizovani objekti – hladnjače koje omogućavaju čuvanje plodova  u strogo kontrolisanim uslovima. Naziv za ovu tehnologiju jeste ULO — Ultra Low Oxygen, a ceo sistem se zasniva na maloj količini kiseonika u komori koji se spušta na oko 2%.

Jabuke u skladištu je poželjno proveravati jednom nedeljno radi uklanjanja trulih plodova, jer se zaraza lako može preneti i na ostale. Obično su jabuke složene u plitke gajbe da bude samo jedan red u svakoj. Na taj način se omogućava lakše pregledanje i uklanjanje problematičnih.

Zaštita jabuka

Zaštita jabuka bi se mogla podeliti u sedam faza koje prate razvoj voćke kroz godinu. Prve mere zaštite se izvode zimi pre nego jabuke krenu sa vegetacijom. U ovom periodu se za zaštitu voća uglavnom koriste mineralna ulja.

Druga faza bi bila u periodu od početka bubrenja pupoljaka do faze “mišjih ušiju. Od štetnih insekata u ovom periodu se može raditi tretiranje protiv crvenog voćnog pauka, kaliforniske štitaste vaši i lisnih vaši. Od bolesti može biti potrebna zaptita od čadjave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke, pepelnice i raka kore. Usled rezidba jabuka se otvara mogućnost da mesta koja budu oštećena budu izložena napadu bolesti.

Treća faza obuhvata period od faze “mišije uši” do cvetanja jabuke i verovatno će trebati da se odradi zaštita voća od krvave vaši, jabukine pepeljaste vaši, zelene jabukine vaši, jabukinog cvetojeda, Smotavca pupoljaka i listova. Potrebno je pratiti stanje i zaštitu vršiti u dogovoru sa stručnjacima.

Četvrta faza razvoja jabuke jeste period jeste cvetanje i precvetavanje. Od štetnih insekata mogu biti aktivni jabukini smotavaci. Od bolesti u ovom dobu je naopasnija bakteriozna plamenjača.

Peta faza obuhvata formiranje plodova pa do perioda kad ti plodovi imaju oko 2cm u prečniku. Ovde mogu problem da prave lisne vaši krvava i zelena, zatim jabukina osa, miner kružnih mina, crveni voćni pauk.

Šesta faza obuhvata period rasta plodova sve do junskog opadanja. Ovde probleme mogu praviti lisne vaši, jabukin smotavac, savijač pokožice i lista, krvava vaš. Od bolesti treba obratiti pažnju na čađavu pegavost lista i krastavu pegavost jabuke, kao i pepelnicu.

Sedma faza je period od junskog opadanja i traje sve do pred berbu. Problem radi koji se možda treba odraditi zaštita voćnjaka su jabukin smotavac, biljne vaši, kaliforniska štitasta vaš. Od bolesti problem se može očekivati od krastavosti plodova i smeđe truleži plodova(monilia fructigena).

Bolesti jabuka:

  • Pepelnica jabuke – Podosphaera leucotricha
  • Čađava pegavost lista i krastavost jabuke – Venturia inaequalis
  • Bakteriozna plamenjača jabučastog voća – Erwinia amylovora
  • Zelena plesan jabuke – Penicillium expansum
  • Crna pegavost – Phomopsis viticola
  • Trulež plodova – Monilia fructigena
  • Rak rane na jabuci – Nectria galligena
  • Siva trulež – Botrytis cinerea
  • Alternarijska lisna pegavost jabuke  – Alternaria mali
  • Vlažna trulež korenovog vrata – Phytophthora cactorum
  • Gorka trulež – Gloeosporium spp.

Štetni insekti jabuke:

  • Jabukin smotavac – Cydia pomonella (Carpocapsa pomonela)
  • Jabukina lisna buva (jabučna buva) – Psylla mali
  • Zapetasta štitasta vašLepidosaphes ulmi
  • Krvava vaš – Eriosoma lanigerum
  • Jabukina osa – Hoplocampa testudinea
  • Pepeljasta lisna vaš (Jabučna pepeljasta vaš) – Dysaphis plantaginea
  • Zelena jabukina vaš – Aphis pomi
  • Savijač pupoljka (ružin savijač) – Archips rosana
  • Breskvin smotavac  – Cydia molesta
  • Šljivina štitasta vaš – Lecanium corni
  • Rutava buba – Epicometis (Tropinota) hirta
  • Rđasta grinja – Aculus schlechtendali
  • Rutava buba – Tropinota hirta
  • Potkornjak mali voćni – Ruguloscolytus rugulosus
  • Potkornjak veliki voćni – Scolytus mali
  • Potkornjak – Scolytus rugulosus)
  • Miner tačkastih mina – Phyllonorycter (Lithocolletis) blancardella
  • Dudovac – Hyphantria cunea
  • Jabučni moljac – Hyponomeuta malinellus
  • Lisna vaš crvenih gala – Dysaphis devecta.
  • Gubar – Lymantria dispar
  • Smotavac pokožice ploda – Adoxophyes orana
  • Savijač lista – Pandemis heparana
  • Miner belih mina – Lithocolletis corylifoliella
  • Jabukov staklokrilac – Synanthedon myopaeformis
  • Beli drvotočac – Zeuzera pyrina
  • Jabukina osa – Hoplocampa testudinea
  • Pepeljasta lisna vaš (Jabučna pepeljasta vaš ) – Dysaphis plantaginea
  • Zimski (mali) moljac – Operophtera brumata
  • Miner okruglih mina – Leucoptera scitella (malifoliella)
  • Moljac kružnih mina – Leucoptera malifoliella
  • Patuljasti miner – Stigmella malella
  • Majski gundelj – Melolontha melolontha
  • Miner zmijastih mina – Lyonetia clerkella. Poznat i pod nazivom miner zmijolikih mina.
  • Jabukin svrdlaš – Rhynchites bacchus
  • Dudovac -Hyphantria cunea
  • Obična kruškina buva – Psylla pyri
  • Jabučni cvetojed – Anthonomus pomorum
  • Kalifornijska štitasta vaš – Quadraspidiotus perniciosus
  • Krvava vaš – Eriosoma lanigerum Hausm
  • Crveni voćni pauk – Panonychus ulmi
  • Obična grinja (obični paučinar) – Tetranychus urticae Koch. Ovaj insekt je poznat i pod nazivom crveni pauk.

Ukoliko se odlučite za gajenje jabuka na okućnici bilo bi dobro da razmislite o tome da nabavite stare sorte jabuka. One daju manji rod, međutim poseduju otpornost na veći broj bolesti i štetnih insekata. te ih je iz tog razloga potrebno manje prskati.

Sorte jabuka

Sorte jabuka koje se gaje se mogu podeliti na više različitih načina. Postoji podela prema vremenu kada se beru: jesenje i zimske. Prema boji plodova; žute, cvene, roze, zelene, dvobojne. Prema podlogama koje se koriste, navešćemo neke od najpoznatijih podloga za jabuke: M-9, M-26, MM-106. zatim imamo i još neke podele, stare sorte jabuka, klupske jabuke, autohtone.

Ima još podela, ali ćemo se zadržati samo na ovima koje smo nabrojali. Prema nekim podacima u svetu ima više od 10 000 sorti. Rezidba jabuka kada su u pitanju neke sorte zna biti specifična, pa se o tome treba raspitati pre nabavke sadnica.

Najčešće sorte jabuka na ovim prostorima:

  • Crveni delišes – Red delicious: ovo je voma poznata sorta koja daje plodove crvene boje, ali može imati i šarežute boje po sebi. Više vrsta novih sorti je napravljeno od crvenog delišesa. Beru se polovinom septembra meseca.
  • Zlatni delišes – Golden Delicious: zahvaljujući slatkom ukusu i prijatnoj aromi, ovo je popularna sorta. Boja zlatnog delišesa je žuta, a kod sorti koje su nastale od ove postoje razlike u nijansama žute boje. Ze berbu su plodovi spremni polovinom septembra.
  • Greni smit – Granny smith: poreklom je iz Australije, a bere se polovinom oktobra. U nekom ranijem periodu je bila najpopularnija sorte jabuka jer se mogla koristiti za više namena podjednako uspešno. Boja ploda je zelene boje.
  • Ajdara (ajdared) – Idared: U Srbiji je dugi niz godina bila najpopularnija jabuka. Berba počinje krajem septembra i početkom oktobra, a nakon berbe plodovi su zahvalni za čuvanje. Ukus je slatko – kiseo, sočne su i crvene je boje.
  • Jonagold – Jonagold: ova vrsta poseduje slatkokiselu prijatnu  aromu, boja osnove je žuta, pokrivena većim delom sa crvenim prugama. Berba sorte Jonagold se obavlja krajem septembra meseca.
  • Modi – Modì®: u pitanju je klupska sorta jabuke karakteristično tamnocrvene boje plodova. Berba plodova počinje u trećoj dekadi septembra meseca.
  • Breburn – Braeburn: poreklom sa Novog Zelanda u vreme pojavljivanja je bila jedna od retkih kod kojih su se na plodovima mešale dve boje. Pred kraj septembra njeni plodovi budu zreli za berbu. Za veći uspeh je od velikog značaja bila tanka pokožica što je učinilo još popularnijom kao stonom jabukom.
  • Gala – Gala:  jedna od sorti koja dolazi za berbu mešu prvima i to krajem jula. Boj ploda je žuta, ali bogato prošarana sa crvenkastim prugama. Poreklom je sa Novog Zelanda.
  • Gloster – Gloster: osnovna boja krupnih plodova jeste zelenkasta ali je većim delom pokriveno crvenom bojom. Sorta je napravljena pedesetih godina u Nemačkoj.
  • Pink lejdi – Pink Lady®: ova vrsta takođe spada u klupske. Boja ploda jeste žuta i većim delom dominira roze crvena boja koaj se preliva sa žutom. Krajem oktobra počinje berba plodova. Slatko kiselog je ukusa.
  • Fudži – Fuji: ova sorta nazvana po provinciji u Japanu je nastala tako što su ukrštene tri sorte jabuka. Za berbu stiže dosta kasno, krajem oktobra. Osnovna boja ploda jeste žuta, a prošarana je bogato crvenim prugama.
  • Melroz – Melrose: od samih početka uzgoja se ne nalazi među najpoželjnijim jabukama, međutim kroz dugi niz decenija uspela je da se održi na tržištu. Poreklom je iz SAD-a, plodovi za berbu stižu u prvoj polovini oktobra meseca. Jedan od razloga za toliko dug opstajanje na tržištu je u delimičnoj otpornosti na neke bolesti i na tome što se plodovi dobro mogu čuvati i do 6 meseci nakon berbe.
  • Elstar – Elstar: jedna od najpoznatijih sorti koje su nastale od Zlatnog delišesa. Poreklom je iz Holandije i ima malo kiseliji ukus u odnosu na delišes, što omogućava sigurno tržište. Osnovna boja je zelenkasta i većim delom je prekrivena crvenom bojom koja sa uglavnom preliva.
  • Mucu – Mucu: ova sorta ima veoma krupne plodove koji mogu imati težinu i do 350 grama. Porekolom je iz Japana i njeni plodovi su premni za berbu krajem oktobra meseca.
  • Čačanska pozna: sorta daje crvene plodove prosečne težine oko 200 grama. Bere se krajem septembra i početkom oktobra. Smanjena osetljivost na čađavu krastavost i pepelnicu.
  • Čadel: daje plodove koji su krupni, osnovna boja je zelenkasta prekrivena sa crvenkastim prugama. Plodovi stižu za berbu u drugoj polovini septembra.
  • Topaz – Topaz: ova sorta ima plodove spremne da se beru u drugoj polovini septembra. Plodovi su krupni i crvene su boje.
  • Šampion – Champion: plodovi ove sorte jabuka su crvene boje i krupni su. Poreklom je iz Češke republike.
  • Sirijus – Sirius: srednje rana sorta koja ima plodove žute boje.
  • Crveni (red) čif – Red Chief: ova jabuka crvenih plodova za berbu stiže u drugoj polovini oktobra. Poreklom je i Sjedinjenih Američkih Država

Stare sorte jabuka:

kao dobra voćka za okućnicu se preporučuju starije vrste, ali ovde treba biti posebno pažljiv prilikom kupovine sadnica jer se dešava dosta malverzacija. Stare sorte jabuka su otpornije na neke bolesti i neke štetne insekte, pa je iz tog razloga potrebno manje dejstava hemiskim sredstvima.

  1. Zelenika
  2. Zebičanka
  3. Šumatovka
  4. Beograđanka
  5. Rosičanka (Crvenomesna)
  6. Pertovka (petrovača)
  7. Kablarka
  8. Šarunka

 

Teme na poljoinfo forumu vezane za jabuka i jabuke.

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook73Share on Google+2Tweet about this on Twitter

Leave a Reply