Šljiva (Prunus domestica) spada među cenjenije voće u Srbiji. To što se plodovi mogu preraditi na više načina je jedan od razloga popularnosti. Naravno trebate se zapitati koja je sorta najbolja za vaše područje prilikom planiranja sadnje i koja će biti namena plodova (prerada ili upotreba u svežem stanju).

Što se tiče grupisanja ona spada među voća gde su još i breskva, kajsija, trešnja, višnja i slično. Opšti naziv za sve njih zajedno je koštičave voćke (sa koštičavim plodovima). Postoji ogroman broj sorti, na našim prostorima su to najčešće: redovna šljiva, bela šljiva i dženarika (ringlov, prskulja).

Međutim imaju dva problema o kojima se treba informisati dodatno. Prvi je virus šarke koji je u pojedinim regionima upropastio mnogobrojne šljivike. Drugi razlog je previše oslanjanja na tradiciju, kako u izboru sorti tako i prilikom tehnologije rada. Ne treba sve novo ni slepo prihvatiti, ali neke stvari će svakako povećati rodnost stabala i ukupan prinos.

Izgled šljive

Stabla mogu rasti više od 10 metara u visinu, nejčešće su upola manja zbog orezivanja. Takođe sam izgled stabla zavisi i od podloge koja se koristi.

Plod šljive ima različite oblike, od kompletno okruglog do ovalno izduženog. Veličina plodova se može kretati od 2 cm pa do 8 cm, na našim prostorima je to prosečno 5 cm. Kad u potpunosti sazore su sočni i ukusni.

Sami plodovi su čvrsti i imaju glatku površinu, a boja im je najčešće tamnije plava.

Cvetovi su bele boje, sa tim da kod nekih sorti mogu biti sa nijansama roze. Listovi su ovalnog oblika i blago su nazubljeni.

beli cvetovi

slika sa pixabay.com

Gajenje

Za uzgoj šljive kao i sveg voća važi isto pravilo, odabir lokacije treba da bude što bolji. Prvi radovi koji se rade jesu analiza zemljišta i krčenje parcele. Nakont toga se rade podrivanje (riglovanje) i duboko oranje.

Period sadnje voćaka bi trebao biti u jesen, to je povoljniji termin od proleća. Rupe se prave da budu 50 x 50 cm, svaka preporuka za korišćenje stajnjaka i veštačkog đubriva tokom sadnje.

šljivini plodovi

izvor – pixabay.com

Podloge na kojima se gaji mogu biti vegetativne i generativne. Vegetativne se sve manje koriste zbog mogućnosti lakšeg prenošenja bolesti i virusa. Od sejanaca se kod nas najviše kao podloga koristi dženarika, ili se koristi isti sejanac kao i plemka. Znači Stenlej plemka ide na podlogu Stenlej sejanac.

Rastojanje između redova se ostavlja na oko 4,5 m. Unutar reda se razmak ostavlja od 1 do 4 m, sve u zavisnosti od sorte i planiranog oblika krošnje. Veoma je bito da ne uradite sadnju šljive na bujnoj podlogi suviše gusto unutra reda, to je katastrofa.

Nakon sadnje mladice šljive treba skratiti na 70 do 100 cm, visina se takođe određuje na osnovu toga kako želimo da voćke kasnije izgledaju. Krajnji cilj jeste da stablo ne bude višlje od 3 m.

Prilikom rezidbe se mogu formirati sledeći tipovi krune: otvoreno kotlasta krošnja, vretenasti žbun, piramidalna krošnja. Da bi se to postiglo treba primeniti povijanje mladara, mada se to ređe viđa kod nas, nakon toga ćete imati bolje rezultate.

Rovašenje sadnice šljive je takođe ređe spominjana tehnika, ali o tome svakako treba razmisliti. Pravilnim radom se može poboljšati krošnjin izgled.

Trebate se zapitati koji ćete sistem mređuredne obrade koristiti tokom redovnog održavanja šljivika. Postoje opcije zatravnjivanja, delimičnog zatravnjivanja i čistog zemljišta.

Zaštita

Kao prvo prskanje na šljiviku se navodi zimsko. nakon toga se drugo radi u periodu bubrenja pupoljaka. Treći proces zaštite se radi kada opadne više od 80% cvetova. Četvrto prskanje zaštitnim sredstvima se obavlja tri nedelje nakon trećeg prskanja.

Cilj petog prskanja je sprečavanje štete od šljivinog smotavca, pa vreme zavisi od stanja na voćnjaku. Obično je to krajem maja ili početkom juna.




Preporuka bi bila da se posavetujete sa stručnim licima radi odabira preparata koji ćete koristiti pri zaštiti voćnjaka.

Bolesti koje napadaju šljivu:

  • Plamenjača šljive (Polystigma rubrum) – poznara i kao srne ili narandžaste pege na listu šljive.
  • Rogač šljive  (Taphrina pruni)
  • Šupljikavost šljivinoga lista (Stigmina carpophila)
  • Rđa šljive (Tranzshelia pruni spinosae)
  • Monilioza (Monilinia laxa) – monilija
  • Virus šarke  (Plum pox virus)
  • Rak korena (Agrobacterium tumefaciens)

Štetni insekti:

  • Šljivine ose (Hoplocampa flava i Hoplocampa minuta)
  • Šljivin smotavac (Cydia funebrana)
  • Crvena voćna grinja (Panonychus ulmi)
  • Grinja šiškarica (Eriophyes similis)
  • Žilogriz  (Capnodis tenebrionis)
  • Gubar (Lymantria dispar)
  • Šljivina galikolna grinja (Eriophyes phloeocoptes)
  • Rđasta grinja šljive (Phyllocoptes fockeui)
  • Brašnena šljivina vaš (Hyalopterus pruni)
  • Šljivina štitasta vaš (Lecanium corni)

Jedan od uzročnika sušenja šljive jeste i bakterija Pseudomonas syringe.

Sorte šljiva

Ako se zapitate koliko sotri šljiva ima na svetu, podatak star 40 godina kaže 2 500. Ugrubo se podela može soti može obaviti prema tome za šta su namenjeni plodovi. Tako imamo stone, sorte namenjene daljoj preradi i na kraju kao treću grupu one koje su namenjene za pravljenje rakije (šljivovice).

Kraći spisak najpoznatijih:

  • Čačanska lepotica
  • Čačanska rodna
  • Stenli (Stanley)
  • Aženka (Prune d’Agen)
  • Valjevka
  • Požegača
  • Čačanska rana šljiva
  • Rutgešteter (Ruth Gerstetter)
  • Herman (Herman)
  • Timočanka
  • Šumadinka
  • Timočanka
  • Kaliforniska plava (California Вluе)
  • Čačanska najbolja
  • Prezident (Prezident)

Bela šljiva je posebna grupacija koja ima neke svoje sorte. Ovaj tip se gaji značajno manje od plave i ne postoji mnogo velikih površina.

Berba i skladištenje

Vreme branja se određuje u zavisnosti za šta su namenjeni plodovi, ali i od vremena koje će provesti u transportu. Treba obratiti pažnju na boju, čvstinu i ukus, te na osnovu svega tog doneti odluku.

Uglavnom se ranije sorte šljiva koriste kao stono voće, jer mogu postići bolju cenu. Kad se bere za upotrebu odmah potrebno je na plodovima ostaviti peteljku.

Deo roda se prerađuje u pekmeze, marmelade, džemove sok, slatko i kandirano voće. Za ovo namenu se branje obavlja kad je proces zrenja završen, za industrijske potrebe se ovaj posao obavlja mašinski.

Šljivovica , rakija od šljive je proizvod za čije se pravljenje upotrebi značajan deo roda. Veoma je cenjena i ima dugu tradiciju. Sa njom bi se mogli postići i bolji rezultati, ali je neophodno da se više pažnje posveti brendiranju i usklađivanju proizvodnje sa HACCP standardom.

Sušenje šljivinih plodova je prilika za preradu kojom bi se dobio proizvod čija cena značajno prelazi cenu sirovih šljiva.

Ako se pitate kako dobiti bolju cenu za plodove, odgovor bi mogao biti klasiranje. Šljiva se delu u tri grupe: ekstra, prva klasa i druga klasa. Mada to zahteva dodatno angažovanje nakon završene berbe, ipak se na kraju isplati.

Tekstovi sa poljoinfo foruma:

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on Twitter