Obični paučinar (Tetranychus urticae Koch) je poznat i pod nazivom obična grinja. Napada veliki broj biljaka, ratarskih biljaka, povrća, voća i vinovu lozu. Poznata je i pod nazivom obična koprivina grinja, baštenska grinja, običan crveni pauk.

Štetu pravi tako što se hrani na naličju biljaka sisajući biljne sokove. Nakon toga se na na licu listova vide sivo bele male mrlje, nakon nekog vremena list počinje da žuti i osuši se. Ukoliko je velika populacija običnog paučinara na biljki ona se može osušiti.

Insekti se ne mogu jasno videti, međutim paučinasta struktura na naličju listova je dovoljan znak da su prisutni.

Ciklus razvoja običnog paučinara

Obični paučinar (obična grinja) zimu provodi u stadijumu koji je poznat kao zimska ženka. Insekti se u tom periodu uglavnom grupišu na gomilama opalog lišća ili u pukotinama na kori drveća. U toku proleća, pojavljuje se tokom aprila meseca ili ako je hladno, onda tek u maju. U tom prvom periodu se hrane na korovima i na mladim izdancima gajenih biljaka.

Ženeke jaja polažu nakon nekoliko dana provedenih napolju, pošto su se dobro nahranile i što su se stvorili dobri uslovi. Najbitniji uslov za početak polaganja jaja običnog paučinara jeste temperatura. Čak i kada se polože jaja od temperature zavisi koliko će se brzo izleći larve. Prilikom polaganja jaja njihov broj je obično oko 90 komada.

ostećena biljka

pruzeta sa pestsandcrops.com

obična grinja Tetranychus urticae Koch

slika pruzeta sa sajta 7.inra.fr

Ovaj insekt od trenutka izleganja larve pa do razvića odraslog insekta prođe kroz osam faza. Tokom tih 8 faza se ne mogu videti neke spektakularne promene na insektu. Kako ceo razvoj utiče dosta temperatura, optimalna je oko 30°C kada se iz jaja nabrže izležu larve. Broj generacija u toku jedne godine takođe zna oscilirati između 7 i 12. Neki prosečan broj generacija ovog štetnog insekta godišnje je 9.

Na naličju listova gde borave i hrane se vremenom se raširi paučinasta struktura, a grinje su uglavnom toliko sitne da treba lupa da bi se mogle dobro videti i prebrojati. Boja mladih jedinki može da varira kao žućkasta, zelenkasta ili crvekasta u zavisnosti od toga čime se hrane, dok su odrasli insekti tamno narandžaste ili crvene boje.




Pročitajte kompletan takst o malini

Paučina koju prave se osim na naličju listova nalazi razvučena između susednih listova i olakšava im kretanje po biljki. Pored šetanja dosta se šire nošeni vetrom na druge biljke u blizini.

Može da se hrani na oko 300 biljnih vrsta, zato lako opstaje i širi se. Obični paučinar (obična grinja) može dosta štete napraviti u zasadima jagode i maline, a od ratarskih kultura na zasadima soje.

Video snimak

Prilog o ovom štetnom insektu koji je snimila ekipa zelene prognoze. Ovo je inače jedna od najštetnijih grinja koja može naneti štetu na velikom broju bilja.

Zaštita bilja od običnog paučinara

Obični paučinar (obična grinja) najpre doživljava  brz razvoj na ivici polja, pa se tamo i prvo trebaju vršiti provere. Razlog za tu poziciju je to što je među biljkama koje su posejane uz rub dobra provetrenost. Ako se na vreme uoči povećanje broja štetočine uz ivice polaja, prskanje za njegovo suzbijanje se može uraditi samo na tom sektoru da se spreči dalje širenje na celu njivu. Na taj način se racionalnije upravlja sa zaštitinim sredstvima.

Prevenitiva jeste veoma bitan faktor, jer uklanjanjem biljnih ostataka iz voćnjaka se uklanjaju i mesta gde ženke ovog insekta mogu da prezime. Takođe  radi prevencije je potrebno suzbiti korovske biljke na početku vegetacije jer se na njima ovaj štetni insekt hrani dok ne bude u stanju da se prebaci na gajene kulture.

Kada je u pitanju prskanje protiv običnog paučinara ono se obavlja zajedno sa prskanjima protiv sličnih štetnih insekata. Preporučljivo je da se koriste pumpe visokog pritiska koje stvaraju sitne kapljice koje mogu dobro da pokriju celu biljku. To je potrebno iz razloga jer se ovaj insekt uglavnom nalazi sa donje strane listova.

Zaštita voća, povrća i ratarskih kultura bi se trebala obavljati sa dva vezana prskanja koja bi se obavila sa razmakom između od 5 do 7 dana. Razlog je što hemiska sredstva imaju relativno slaba dejstva na jaja, pa ona uglavnom opstaju bez oštećenja nakon prskanja. Da bi se pristupilo prskanju, potrebno je da se vidi da ima više od 5 paučinara po jednom listu i to na 20% pregledanih biljaka.

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook2Share on Google+0Tweet about this on Twitter