Aronija (Aronia melanocarpa) je bobičasto voće, poznata je i pod nazivom sibirska borovnica ili sibirska aronija. U pitanju je višegodišnje drvo koje spada u grupu ruža i poreklom je iz Severne Amerike.

Biljka aronija poseduje veoma kvalitetan sastav, pa je iz tog razloga poraslo interesovanje za njeno gajenje. Međutim ipak je tržište dosta ograničeno za prodaju svežih plodova, tako da proizvođači najčešće sami posle pristupaju preradi i prodaju posle proizvode koje dobiju od aronije.

Može da se gaji iz semena, na svom korenu i tad se razvija u formi nižeg žbuna. A za plantažno gajenje se obavlja kalemljenje gde se kao podloga koristi Sorbus aucuparia – jerebika.

Postoje tri glavne vrste aronije, podela se vrši prema boji plodova:

  • Crvenoplodna aronija (lat. Aronia arbutifolia)
  • Crnoplodna aronija (lat. Aronia melanocarpa)
  • Ljubičastoplodnu aroniju (lat. Aronia prunifolia)

Izgled

Stablo je visine do dva metra, mada određene sorte mogu biti i višlje. Orezivanjem se postiže forma razgranatog žbuna.

Cvetovi aronije su bele boje i grupisani su. Pojavljuju se tokom aprila.

Plodovi su tamnoplave bobice koje bi se izgledom mogle uporediti sa plodovima borovnice. Bobice se nalaze u grozdovima grupisane od 5 do 15 komada.

Listovi su zelene boje dok u jesen dobijaju nijanse crvenkaste boje. Oblik listova je ovalan i blago su nazubljeni po svojoj ivici.

Aronia prunifolia

slika sa wikipedia.org

Gajenje aronije

Aronija je voćka koja je dosta otporna pa može da opstane i do 30 godina. Osnovna obrada zemljišta se sastoji od dubokog zimskog oranja i pripreme zemljišta. Poželjno je da se pre sadnje voćaka odradi analiza zemljišta.

Kao bolji period za sadnju se preporučuje jesen, na taj način biljka ima više vremena da se prilagodi.

Veoma je bitan i momenat kupovine sadnica, ovde je naravno preporuka da budu iz proverenog rasadnika. Na našim prostorima se može naći nekoliko različitih sorti aronije, pa je poželjno da se upoznate sa njihovim osobinama. Neke od sorti su Aron, Autumn Magic, Nero, Viking.

Kada je u pitanju međuredni razmak za plantažno gajenje aronije on bude 3 ili 4 metra. Međuredni razmak među voćkama treba biti od 1,5 do 2 metra.

Tokom prve tri godine potrebno je obavljati međurednu obradu zemlje radi stvaranja uslova za bolje napredovanje sadnica aronije. Nakon tog perioda se prostor između redova može zatraviti.

Navodnjavanje aronije je obavezno u periodu dok su sadnice mlade, prve i druge godine. Takođe i u kasnijem periodu ako se žele postići bolji rezultati u prinosu.




Orezivanje aronije se radi povremeno, a kako biljka postaje starije treba ga obaviti u većem obimu. Prvo orezivanje se obavlja već nakon sadnje tako da se ostavljaju 3 – 4 pupoljka. Da bi biljka imala dobre uslove da dobro rodi treba da ima oko 20 rodnih grana.

Bolesti i štetni insekti

Gajenje aronije zahteva i određenu zaštitu od štetnih insekata, bez obzira što je promovišu kao super otpornu biljku. Šteta od ovih insekata nije značajna za sam razvoj aronije, pa se iz tog razloga često navodi da je otporna na stetočine i bolesti.

Štetni insekti:

  • rutava buba ( Tropinota hirta )
  • biljna vaš (Aphidoidea)
  • crveni pauk (Tetranychus urticae) – baštenska grinja
  • trešnjina osa (Caliroa limacina) – crna osa trešnjarica
  • jabučni moljac (Hyponomeuta malinella)
  • zimski moljac (Operophtera brumata)
  • majski gundelj (Melolontha melolontha)

Što se tiče bolesti koje napadaju aroniju, na terenu je primećena uglavnom samo jedna vrsta pepelnice. Međutim i njeno napredovanje je sporo, pa se ima vremena za reagovanje.

Berba, skladištenje i prerada

Prva berba vredna spomena može se očekivati treće godina nakon sadnje dvogodišnjih sadnica. Tad se može očekivati od 0,5 do 2 kilograma plodova po jednom žbunu. Kasnije se ta količina penje pa u nekim slučajevima se može očekivati i preko 12 kilograma po jednom stablu.

Plodovi aronije za branje su spremni tokom avgusta meseca. Zrenje plodova je ujednačeno, pa se berba može obaviti iz jednog prolaza. Skroz zreli plodovi ne otpadaju odmah sa stabla, pa se može sačekati koji dan sa berbom. Da bi se plodovi duže sačuvali, poželjno je da se ubere čitav “grozd”.

Upotreba aronije u svežem stanju nije preterano popularna, tako da velika većina plodova se koristi u daljoj preradi (džemovi, pekmezi, sokovi). Ukoliko se plodovi čuvaju na 2°C mogu opstati do 4 meseca bez većih izmena u kvalitetu (mada dolazi do opadanja nivoa tanina i blagog porasta šećera).

Teme na poljoinfo forumu vezane za aroniju:

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on Twitter