Rutava buba (Tropinota hirta) je vrsta insekta koji se hrani cvetovima voća, povrća, žita, a napada i korov i baštensko cveće. Ukoliko ne pronađe odgovarajuću hranu, ona je spremna napasti i mlade voćke, odnosno njihovo lišće.

U našim krajevima je stalno prisutna, iako se ne javlja u velikoj meri pa stoga retko kad postoji potreba za njenim suzbijanjem. Ovaj štetni insekt je poznat i pod latinskim nazivom Epicometis hirta.

Međutim, usled pojave uljane repice, ona se počela množiti većim intenzitetom. Nakon toga počela je napadati cvetove različitih vrsta voća i povrća, pa i one nemaju cvet kao što je crni luk. Da bi se što efikasnije suzbila, potrebno je primeniti kombinaciju od nekoliko mera, poput osmatranja zasada, postavljanja klopki, adekvatna obrada zemljišta i primena odgovarajućih sredstava.

Izgled

Odrasle jedinke ovog insekta su veličine oko 10 mm. Crne su boje i na sebi imaju sive dlačice, dok na pokrilcima poseduju desetak svetlih tačkica nepravilnog oblika. Rutava buba se može pojaviti i u drugim bojama koje variraju od braon do zelene.

Larve su veličine oko 15 mm, bele su dok je glava primetno žuta. One su karakteristične po tome što nisu štetne po samu biljku i plodove, jer se hrane biljnim ostacima koji se nalaze u zemlji.

Jaja su svetla i okruglasta, veličine tek negde oko 1 mm i pojedinačno ih teško je uočiti golim okom.

rutava baba na cvetu

preuzeto sa paradisverde.ro

Ciklus razvoja

Rutava buba ima jednu generaciju godišnje. Njene odrasle jedinke prezimljavaju ukopane u zemlji na dubini od 3 do 10 cm. U rano proleće (mart i april), kada temperatura vazduha bude iznad 15 stepeni, one počinju da izlaze na površinu. Odmah se usmeravaju ka onim biljkama koje su u fazi cvetanja, jer su im one primarni izvor hrane.

Prvo se mogu primetiti na maslačcima i podbelu, a nakon njih prelaze na uljanu repicu i voćne kulture. Već prvih dana počinju sa parenjem i polaganjem jaja. Jedna ženka u proseku može da položi od 20 do 30 komada, tako što ih postavlja u zemlju na dubini od 5 cm. Potrebno je između nedelju i dve da se iz jaja ispile larve, što zavisi od vremenskih prilika.

U ovoj fazi ostaju naredna dva do tri meseca, i teško ih je uočiti pošto svo vreme provode ispod zemlje. Posle toga larva se učauri, pa nakon 10 do 12 dana počinju da se javljaju prve odrasle jedinke. Vreme njihovog transformisanja u imago je avgust mesec. One ne izlaze na površinu, već čekaju ispod zemlje naredno proleće, pa tek tada izlaze na površinu.

Šteta koju rutava buba pravi

Za razliku od svojih larvi, odrasla jedinka ovog insekta je štetna. Rutava buba može da napravi totalnu štetu na malim parcelama na kojima se sadi uljana repica. Kad su veće površine u pitanju, ona obično pravi probleme na rubnim zonama, dok je ostali deo netaknut i daje normalne prinose.

Rutava buba je najaktivnija tokom dana kada je najtoplije, odnosno od 10 do 16 časova, kada leti u potrazi za biljkom koja će joj poslužiti za ishranu. Hrane se tako što jedu sve delove cveta, zbog čega postoji mogućnost uništavanja celog roda na biljci, naročito ako pojedu tučak. Posebno su joj privlačni oni koji su bele i plave boje. Ukoliko napadnu plodove koji su tek začeti, oni počinju da se deformišu i da zaostaju u razvoju. Takvi primerci se mogu iskoristiti samo za industrijsku preradu.

Po pravilu, ovaj insekt se najpre pojavljuje na cvetovima krušaka i višanja. Njihova aktivnost traje sve do kraja jula meseca. Tokom ovog perioda ona može napadati i cvetove kelja, karfiola, slačice, a ako ne pronađe hranu u dovoljnoj meri može se pojaviti i na kupusu, blitvi, raži itd.

Mere zaštite i suzbijanje

Pošto u većini slučajeva napada cvetove, protiv rutave bube se ne smeju upotrebljavati hemijska sredstva koja su štetna po pčele i ostale korisne insekte. Osim toga, ovakav način suzbijanja ima veoma malo efekta po samu štetočinu, jer nove jedinke stalno nadolaze i nastavljaju sa uništavanjem. Zbog toga se preporučuju druge mere, poput ručnog uklanjanja ukoliko je to moguće.

Ručno uklanjanje rutave bube

Kada je u pitanju rutava buba, suzbijanje se može vršiti i jednostavnom upotrebom plastičnih posuda plave boje u kojima se sipaju voda i deterdžent za sudove koji ima intenzivan miris. Osim njega, mogu se koristiti cvetovi ili bombone od anisa ili bilo koji drugi proizvod koji ima jaku mirišljavu aromu. To deluje privlačno po ove insekte, pa stoga oni upadaju u vodu i na taj način se udave.

Preporučljivo je da posude koje se koriste za ove prilike budu bele ili svetlo-plave boje, a potrebno ih je postaviti na periferne delove parcele. U zavisnosti od površine koju je potrebno zaštititi, može se umetnuti i nekoliko ovakvih zamku i u centralne delove rasada. Neophodno je svakog dana prazniti ove sudove i ponovo ih puniti tečnošću sve dok se ne završi period cvetanja, odnosno dok ne prođe opasnost od pojave ovih insekata.




Mehaničko suzbijanje rutave bube

Pravilno i redovno obrađivanje zemlje je još jedan od načina za uništavanje rutave bube. Obzirom da ova štetočina zimski period provodi u zemljištu, od velike koristi za njeno suzbijanje može biti bilo kakvo mehaničko obrađivanje zemlje. Pošto im ne prijaju niske temperature, procesom kultiviranja, tanjiranja i drljanja, ona će biti izbačene na površinu zemlje. Zbog toga će brzo da uginu, a samim tim će se na proleće pojaviti značajno manji broj ovih insekata.

Pored toga, postoje indicije kako ona ne podnosi stajsko đubrivo i njegov neprijatan miris.

Primena korova i insekticida

Rutava buba se može eliminisati i jednostavnim puštanjem rasta trava i korova koje rastu oko voćnjaka. Na taj način se stvara hladovina pri površini zemlje, pa će ovi insekti kasnije početi da izlaze napolje. Osim toga, njihova prva meta neće biti voće, već cvetovi korova. Tada se može upotrebiti neki od insekticida, jednostavnim prskanjem trave i njenih cvetova. Ovo je potrebno uraditi nakon što štetočina sleti na korov.

Tretiranje hemijskim sredstvima najbolje je vršiti oko 13 časova kad je ova buba najaktivnija. Ipak, treba obratiti pažnju na pčele, pošto i one u to doba dana obleću oko cvetova. Kako bi se izbeglo štetno dejstvo po ove korisne insekte, treba koristiti one preparate koji imaju slabiju otrovnost.

Tema na poljoinfo forumu:

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook0Share on Google+1Tweet about this on Twitter