Šipurak (Rosa canina) je biljka poznata i pod nazivima šipak, divlja ruža, šipurika, pasja ruža, pasja drača. To je biljka koja spada u porodicu ruža, poznata je po karakterističnim cvetovima i plodovima.

Uglavnom raste kao samonikli grm, a postoje i primeri plantažnog gajenja. Od njega se uglavnom sakupljaju plodovi koji zore krajem septembra i tokom oktobra meseca. Kao jedna od najznačajnijih stavki spada velika količina antioksidanasa koje ona poseduje.

Nalazi se na prostorima Evopre i azije dok je u Africi prisutna samo na severu kontinenta. Šipak spada u biljke koje se mogu razmožavati semenom i vegetativno.

Izgled

Šipurak je grm koji raste dosta razgranato. Grane su joj vitke i dugačke, a u visinu može da narasti do 3 metra.

Stablo je nisko i iz njega izbijaju dugačke grane. One su u početku zelene boje a vremenom postaju smeđe i površina im ogrubi. Na granama se nalazi trnje koje je blago povijeno.

Listovi su parno raspoređeni na lisnoj grani paralelno, sa tim da se jedan nalazi na vrhu. Po svom obodu su blago nazubljeni.

Cvetovi se na šipurku pojavljuju u periodu od maja do jula meseca. Cvetovi si sa po 5 latica i belo – ružičaste su boje.

šipurak plod

slika sa wikipedia.org

Plodovi su jajastog i pomalo izduženog oblika, imaju dužinu oko 2 cm. Boja im je crvena u raznim nijansama, od narandžaste do jarko crvene. U narodu se plod naziva šipak i otud naziv za celu biljku. Ukus je slatko kiselkast.

Koren ja kod ove biljke dobro razgranat i ide dosta u dubinu.

Sinonimi (drugi latinski nazivi)

Da bi se mogla bolje razumeti ova biljka rađeno je istraživanje na osnovu 900 uzoraka. Na osnovu toga je zaključeno da se određeni boj podvrsta  pod drugim latinskim nazivima može svrstati pod ovu biljku.

  • R. balsamica Besser
  • R. caesia Sm.
  • R. corymbifera Borkh.
  • R. dumalis Bechst.
  • R. montana Chaix
  • R. stylosa Desv.
  • R. subcanina (Christ) Vuk.
  • R. subcollina (Christ) Vuk.
  • R. × irregularis Déségl. & Guillon




Gajenje

Uzgoj šipurka se može veoma uspešno raditi. Pre sadnje treba obaviti jesenju obradu dubokim oranjem. nakon toga se zemljište za sadnju dalje pripremi tanjiranjem i frezanjem.

Sadnice šipka se pripremaju vegetativnim putem putem reznica. Reznice šipurka se proizvode od dvogodišnjih izdanaka koji se seku na dužinu od 25 cm. reznice se seku kasno u jesen, a sad se u proleće. Reznice se ostavljaju dve godine da se dobro razviju pre sadnje na stalno mesto.

Razmak među sadnicama se ostavlja u skladu sa bujnošću biljaka od kojih su napravljene reznice. Obično se ostavlja međuredni razmak 5 m a razmak unutar reda bude 3,5 m. Za jedan hektar površine ide oko 2 000 sadnica divlje ruže.

Nakon sadnje se biljke skraćuju na oko 60 cm, a orešivanje šipka se obavlja nakon toga redovno svake godine. Tim orezivanjima se reguliše oblik grma koji treba formirati da berba bude što lakša. Takođe se dobrim orezivanjem podstiče rod optimalnog broja novih grančica koje će naredne godine doneti plodove.

šipurak plodovi

Berba i prerada

Šipurak kao divlji grm daje oko 3 kg plodova, dok u uslovima intenzivnog uzgoja to može biti preko 6 kg po jednom grmu. Prvi ozbiljniji rod se može očekivati nakon treće godine. Branje se obavlja ručno.

Vreme berbe šipka zavisi od načina kasnije prerade. Ukoliko se odlučimo sušimo šipurak tad berba treba da se obavi pre nego plodovi sazore. Plodove treba preseći izvaditi semenke, a ostatak ploda dobro usitniti.

Dugi načini prerade su pasiranje, nakon čega se od šipka pravi voćni sirup ili pekmez. Obično pasiranje rade sami proizvođači i tek nakon toga nude kupcima. Na taj način dobijaju bolju cenu jer prodaju poluproizvod.

Tema na poljoinfo forumu:

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on Twitter