Cikorija (Cichorium intybus var. foliosum) se kod nas uglavnom smatra korovom, što i jeste divlja. Međutim kao kultivisano povrće je poznata pod nazivima radič i endivija. Naš odnos prema ovoj biljki koja se najčešće navodi kao povrće je takav da se proizvodi od nje uglavnom uvoze u našu zemlju. Koristi se i latinski naziv Cichorium intybus var. sativum D.C.

Kao povrće se cikorija gaji kao jednogodišnja biljka, dok se kao dvogodišnja gaji samo radi dobijanja semena. Gruba podela bi bila na dve grupe: lisnate i korenašice. postoji varijetet zelene boje ali i crvene. Taj crveni varijetet se naziva crveni radič ili crvena endivija.

Većina sorti cikorije – radiča koji se gaje ima veoma nizak nivo gorčine, čak postoje i one koje nisu gorke. Međutim u predelima oko mediterana (Italija i Španija) uglavnom se baš i insistira na toj blagoj gorčini. Posebno treba biti spomenuta Belgiska envidija, koja ima specifičan način uzgoja u odsustvu svetlosti i cenjena je u severnoj evropi.

Postoji dosta pokušaja da se tačno objasni šta je cikorija, šta je endivija a šta zapravo radič. Međutim ti nazivi se prepliću i mešaju od zemlje do zemlje i jedino je zajednički latinski naziv. Povrtarskim plodovima se u zavisosti od varijeteta smatraju koren ili lisnata glavica. Povremeno se mogu naći u ponudi pupoljci, međutim to su skroz mlade glavice izdužene forme ove biljke.

Izgled

Stabljika raste u visinu oko 1 m i ima razgranatu oblik sa sitnijim listovima karakterističnim plavim cvetovima.

Postoji nekoliko tipova glavica  koji se razvijaju, pa tako imamo sorte sa okruglim dok druge imaju izduženu glavicu. Listovi se toliko razlikuju među sortama da je nemoguće dati neki jedinstveni opis njihovog izgleda. Uglavnom se listovi razvijaju bliže korena i formiraju rozetu, dok je na stabljici manja prisutnost listova i onu su manji.

Koren je zadebljao i valjkast sa većim brojem bočnih žilica koje su tanke. Kod nekih sorti može biti i taj centralni koren blago razgranat.

Cvetovi rastu pojedinačno i svetlo pleve su boje. Njihov prečnk je od 2 do 4 cm a na biljkama se pojavljuju od jula meseca do oktobra.

biljka cikorija

slika sa mek.oszk.hu

Gajenje cikorije

Radi dobijanja dobrih prinosa potrebno je poštovanje plodoreda, tako da radič dođe na istu parcelu tek nakon 4 godine. Kod svih varijeteta postoji razlika u načinu uzgoja, te je najbolje ispoštovati preporuke proizvođača semena.

Kod svih je preporuka da se pre njih gaji povrće koje se đubri stajnjakom, a osnovna obrada zemljišta treba biti obavljena na dubinu od 30 cm. Ukoliko se uzgaja neka sorta radi dobijanja korena pripremi zemljišta treba obratiti posebnu pažnju, jer je to preduslov da se razvije što je bolje moguće koren.

Kada je u pitanju gajenje radiča kao lisnatog povrća postoji razlika da li se planira branje mladih listova ili zbog glavica. Biljke koje se proizvode radi listova se mogu saditi u gušćem sklopu, tako da bude manje rastojanje među biljkama unutar reda.

Razmak među redovima se ostavlja da bude 30 cm, sa tim da seme ide do dubine od oko1 cm i nakon toga se zemljište povalja. Za proizvodnju glavica se može proizvoditi i kao rasada, pa se na otvoreno polje sadi krajem marta meseca.




Navodnjavanje i uklanjanje korova unutar redova bi se trebalo raditi redovno. Takođe prema potrebi se tokom sezone rasta može prihranjivati veštačkim đubrivima.

Najčešće se varijeteti za dobijanje listova nazivaju radič, dok oni za dobijanje glavica  endivija. Glavice koje se dobijaju od ove biljke mogu biti izuzetno krupne i veoma su cenjene među proizvođačima organskog povrća.

Endivija se može gajiti i kao jesenja biljka i to se uglavnom obavlja prvo proizvodnjom rasada. Rasad se seje tokom jula meseca , a presađivanje se obavlja kad ojača tokom avgusta meseca. Ove sorte za dobijanje glavica se najčešće sade na međuredni razmak od 40 cm. Ta jesenja proizvodnja glavica endivije stiže za berbu krajem oktobra meseca, a na otvorenim poljima se zasad može zaštititi agrotekstilom.

Za dobijanje glavica se koriste samo sorte koje su tokom procesa selecije izgubile na gorčini.

Belgian endive

preuzeto sa wikipedia.org Belgiska envidija

Belgiska endivija

Ovo je poseban varijetet cenjen na severu evrope. Za njegovo gajenje je karakteristično da se gaji u mračnom prostoru i bere se kad glavice imaju visinu od oko 12 cm.

Nedostatak svetlosti sprečava pojavu zelene boje i time se izbegava prisustvo gorčine. Istovremeno listovi cikorije rastu zbijene u glavici, tako da ona ostaje kompaktna. Često se vrši dodatno zagrtanje zemljom kako glavica raste da bi samo vrh virio iznad površine.

Prilikom plasiranja na tržište Belgiska envidija se zamotava u plavi papir da bi se sprečilo da budu izložene svetlosti. Na taj način se izvorna boja i orginal ukus čuvaju sve do krajnjeg kupca.

Berba, skladištenje i prerada

Koren cikorije se vadi krajem septembra i početkom oktobra meseca. Najpoznatija njegova primena jeste da se suši i melje te meša sa kafom. Na našim prostorima se manje koristi na taj način, ali ipak ima svoje redovne kupce.

lisnata varijanta endivija

Cichorium intybus var. foliosum

Ne treba čekati formiranje prave glavice, listovi se najčešće beru podbiranjem povremenom tokom leta dok su mladi. Takvi listovi su namenjeni lokalnom tržištu jer se mogu očuvati svega par dana. Prilikom sečenja listova treba biti pažljiv da se ne ošteti sredina biljke.

Kada se beru mlade glavice vrši se uklanjanje spoljnih listova kod kojih se razvija gorčina u izvesnoj dozi, a na tržište ide deo lisne rozete iz sredine. Prilikom sečenja mladih glavica može se postići da se dobije nekoliko glavica sa jednog korena.

Da bi se glavice očuvale koji dan duže sveže mogu da se zavežu spoljni listovi i da oni na taj način štite one mlade u sredini. Ti stariji listovi se svedno uklanjaju jer poseduju jaču gorčinu od centralnih mladih listova.

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook4Share on Google+2Tweet about this on Twitter