Bob (Vicia faba) jeste povrtarska kultura koja spada u porodicu mahunarki. Kod ovog povrća se za ishranu koriste zrna, kao što se na primer koristi i pasulj ali i mlade mahune. Relativno se rano bere, pa se na mestu gde je on gajen mogu posejati druge povrtarske kulture kao drugi usev.

Jednogodišnja je povrtarska kultura koja je na našim prostorima gajena u manjoj meri. Spada u biljke koje mogu u zemljištu vezati azot, pa se povrmeno koristi kao zeleno đubrivo. Zbog toga je cenjena biljka u permakulturalnim zasadima.

Izgled

Biljka bob u visinu raste 0,5 m do 1,7 m visine. Ne poseduje vitice kao druge vrste mahunarki koje bi poslužile za prihvatanje biljke uz nešto drugo.

Listovi su blago jajasti i na jednoj drški se nalazi više komada koji su parno raspoređeni. Listovi su zelene boje i mogli bi se opisati kao mesnati.

Cvetovi su grupisani, bele su ili svetlo ružičaste boje, dužina im je oko 2 cm. Na laticama postoji i jedan deo obojen crnom bojom. Cvetovi boba su hermafroditski pa je tako biljka samooplodna.

Mahune su dužine oko 10 cm, sa tim da im je prečnik oko 1,5 cm.  Okruglaste su i na početku razvoja stoje uspravno, dok kasnije imaju viseću formu. U početku razvoja su zelene boje dok kasnije dobijaju tamnije smeđe nijanse.

Semenke su dužine oko 1 cm kod novijih sorti, oblik im je okruglast sa tim da ima bubrežastu formu. Korenov sistem je dobro razvijen.

Gajenje

Prilikom gajenja boba treba poštovati plodored tako da on na istu poziciju ne dolazi naredne tri godine.

Setva boba se obično obavlja tokom marta ili početkom aprila. Dosta često se na netu mogu naći informacije o setvi u kasnu jesen, jer tada stiže ranije za berbu, ali treba znati da se to uglavnom odnosi na mediteranski pojas.

Razmak između redova se ostavlja na 50 cm, a između biljaka boba u redu na 20 cm. Na tim udaljenostima se kopaju kućice u koje se na dno može ubaciti stajnjak, a na to se ubacuju tri semenke boba i to se zatrpava. Ovde smo dali osnovne preporuke, ali bi se bilo najbolje držati preporuke proizvođača za rastojanje tokom setve boba.

Vreme klijana od optimalnih uslova možetrajati od 5 dana, pa sve do 20 ukoliko je vreme lošije. Setva se može obaviti tako što se parcela podeli na nekoliko delova. Na svakom delu se seje nakon tri nedelje, pa tako se u dužem periodu dobijaju sveže mlade mahune.

Ukoliko nema dovoljno padavina doći će do opadanja dela listova. Međutim to ne bi trebalo značajnije da utiče na rodnost samih mahuna. Ukoliko je moguće treba obavljati navodnjavanje, tad se bob dobro razvija.




Vreme koje prođe do berbe je u proseku tro do četri meseca u zavisnosti koja je sorta u pitanju.

Štetu mogu napraviti lisne vaši i zato je potrebno obaviti zakidanje vrhova kad biljka pređe visinu od metra. Takođe je veoma korisna u zasadu boba uklanjati izbojke koji su niski, akoji se pojavljuju kasnije tokom vegetacije.

Pored crnih lisnih vaši problem mogu napraviti i bolesti rđa (Uromices viciae) i pegavost lišća (Botrytis fabae).

Visokim sortama treba obezbediti potpornje da se ne polegnu pod naletima vetra. Kako biljka bob nema mogućnost da se sama prihvata sa podlogu, potrebno je biljku privezati za potpornj.

zasad boba na otvorenom

slika – agroatlas.ru

Berba i skladištenje

Berba mahuna boba se obavlja kad su dužine oko 5 cm. Ukoliko se beru malo veće mahune, postoji mogućnost da će se nakon kuvanja morati oguliti da bi se mogli koristiti u ishrani bez problema.

Branje se obavlja u nekoliko prolaza bez obzira da li bob ide za upotrebu mahuna ili mladog semena. Ukoliko se mahune ne blanširaju i nakon toga ne zamrzavaju, mogu se u svežem stanju čuvati oko 2 nedelje.

Ubrane mahune boba se mogu potopiti u vrelu vodu na 3 minuta, te nakon toga se zamrznu. Ovako ostavljen bob se nakon toga može čuvati 6 meseci. Takođe treba spomenuti mogućnost da se mlade biljke sa 5- 6 listova beru i koriste kao salata.

Tema na poljoinfo.com forumu

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook1Share on Google+0Tweet about this on Twitter