Paštrnjak (Pastinaca Sativa) je povrtarska kultura koja proizvodi zbog korena, poput celera ili šargarepe. Poznat je takođe pod nazivima paškanat i paštrnak. za ishranu se osim korena tokom leta u manjoj meri koriste listovi.

Mada je za kompletan razvoj biljke potrebno dve godine, za proizvodnju se gaji kao jednogodišnja. U toku prve godine se paštrnjak razvija jak koren sa listovima koji su skoncentrisani u rozetu. Tokom druge godine se na biljki razvija cvetna stabljika.

Gajenje paštrnjaka počinje paralalno od početaka razvoja civilizacija oko Sredozemnog mora kao povrtarska kultura , ali i kao začinska i lekovita biljka. Bio je veoma popularan i gajio se u većoj meri sve do perioda dok nisu stigle biljke sa drugih kontinenata, pre svega krompir koji je preuzeo njegovo mesto.

Izgled

Koren paštrnjaka ima vretenast i gladak oblik, mada se povremeno razvijaju i jake bočne žile. Korena ima belu krem boju. Selekcijom se radi i na razvoju sorti paštrnjaka koje imaju više gomoljasti izgled korena jer se tako manje lomi pri transportu.

Listovi su skoncentrsani u rozetu i nalaze se na relativno dugačkim drškama. Listovi paštrnjaka mogu narasti do 40 cm u visinu i nazubljeni su po svojoj ivici.

Cvetna stabljika se razvija tokom druge godine rasta i može narasti u visinu do 150 cm. Stabljika je obrasla sitnim dlačicama i šuplja je iznutra sa izuzetkom čvorova na njoj. Cvetovi paštrnjaka su žute boje i skoncentrisani su u štitaste cvasti prečnika oko 15 cm, dok pojedini cvetovi imaju prečnik oko 3 mm.

Svi delovi paštrnjaka imaju specifičan i aromatičan miris i ukus zahvaljujući aromatičnim uljima.

Gajenje paštrnjaka

Kako ima dosta dugačak period vegetacije, na jednoj parceli se gaji kao jedina povrtarska kultura u sezoni. Kao i većina korenastih biljaka mora da uzgaja u plodoredu, te tako paštrnjak može da istom zemljištu da se gaji ponovo tek nakon 4 godine.

Što se tiče zemljišta ona bi trebala približno biti pH vrednosti 6,5 – 7,0 i srednje teška. Osnovna obrada je bitna jer ima dosta dugačak koren i ako je zemlja rastresitija naraste više sa pravilnijom vretenastom formom.

Kod nas je izbor sorti paštrnjaka relativno skroman, ali prilikom odabira koju ćemo sejati tražiti one kojima koren raste 20 do 30 cm dužine. Prihrana se obavlja uglavnom veštačkim đubrivima.




Paštrnjak se sadi od polovine marta do polovine aprila, jer ima dosta dugačak period vegetacije. U nekim slučajevima je preporuka je da se sadnja obavi i ranije ukoliko su sorte paštrnjaka koje imaju duži period vegetacije.

Međuredni razmak se ostavlja da bude oko 40 cm, dok se razmak za biljke unutar jednog reda ostavlja na desetak centimetara. Kada biljka naraste da ima 4 lista potrebno je da se obavi proređivanje na mestima gde je sklop biljaka gušći od preporučenog da bi se paštrnjakov koren mogao pravilno razviti.

Ovo povrće nema dug period klijavosti semena, pa se uglavnom sadi seme proizvedeno prethodne godine. Nakon setve je potrebno malo više vremena da bi biljke počele da niču, posebno ukoliko su vremenski uslovi nepovoljni.

Kada nikne obavlja se okopavanje dok su biljke mlađe, kad se razviju lisne rozete to zaguši razvoj korova. Na nekim višljim terenima je ponekad tokom jačih sušnih perioda neophodno obaviti dodatno navodnjavanje da bi se koren paštrnjaka mogao kvalitetno razviti.

paštrnjak biljka koren

slika sa wikipedia.org

Tokom gajenje povremeno problem na lišću mogu napraviti celerove muve, naročito ukoliko se to dešava na mladim listovima dok je cela biljka mala. Tada je najbolje sve zaražene listove otkinuti i ukloniti (uništiti) što dalje od mesta gde se gaji paštrnjak, mada se zaštita može obaviti i hemijskim sredstvima. Pored ovog štetnog insekta mogu se pojaviti povremeno još neki štetni insekti ali uvek u manjem obimu.

Sam koren paštrnjaka mogu da ugroze razne vrste truleži (Mycocentrospora acerina, Sclerotinia maloljetnika) koje budu povezane sa napadima nekih gljivica (Phoma complanata, Ilyonectria radicicola). To je još jedan razlog zašto je potrebno poštovanje plodoreda.

Vađenje i skladištenje

Paštrnjak se može ostaviti u zemlji da odstoji sve dok ne budu počeli jesenji mrazevi, jer nakon njih koren postaje malo slađi i prijatniji za ishranu. Ukoliko se vadi ranije tokom godine, prodaje se kao zelen u svežem stanju. Takođe tokom letnjek perioda se mogu bradi i listovi koji se koriste kao dodatak kuvanim jelima

Prilikom gajenja na većim površinama vađenje se obavlja mehanizacijom, kombajnima za šargarepu i šećernu repu. Iako se može ostaviti i tokom zime da bude u zemlji, potrebno ga je izvaditi pre nego se pojave listovi u rano proleće. Koren ove biljke nije za upotrebu tokom druge godine rasta.

Semenke se beru na cvastima pre nego sazore do kraja, tako se ostavljaju da se osuše i nakon toga se istresu tako osušene.

Da bi se paštrnjak mogao uskladištiti na duži period treba nakon vađenja odvojiti bolesne i oštećene. Temperatura u prostoru gde se čuva korenje treba da se održava na oko nula stepeni.

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook12Share on Google+0Tweet about this on Twitter