Celer (Apium graveolens) je povrtarska kultura koja se dosta koristi u pripremi jela, ali i kao pomoćno lekovito sretstvo. U pitanju je dvogodišnja biljka, mada se gaji kao jednogodišnja. Postoje varijeteti koji se gaje kao višegodišnje biljke.

Od divljeg celera se razvilo nekoliko varijeteta i tako da sada razlikujemo korenaš, lisnati i celer rebraš. Pored toga postoji podela na beli i zeleni. Kada se tome dodaju još i sorte koje se dodatno razlikuju u izgledu, otvara se dosta mogućnosti za gajenje.

Ova biljka je poznata i pod narodnim nazivima červez, ak, pitomi celer, opih, bjelaš. Treba obratiti pažnju prilikom korišćenja jer spada u povrće koje može kod nekih ljudi alergijske reakcije.

Izgled

Celer korenaš razvija zadebljali koren koji može biti bele ili žućakaste boje. Postoji veći broj sorti tako da se mogu naći različite forme korena neke su više izdužene, druge su loptaste. Kod celera lišćara je akcenat na selekciji dat tome da se brzo obnavlja nakon korešnja, dok je celer rebraš može narasti u visinu oko 70 sm, mada se barba obavlja obično kas su listovi visine oko 50 cm.

Listovi celera su tamnije zelene boje i perasto su razdeljeni, a listići su nazubljeni i imaju oblik maloga klina. Ima štitastu cvast sa većim brojem cvetova bele boje, a nalazi se na nižj cvetnoj drški. Cvetna stabljika se razvija u drugoj godini rasta biljke, u prvoj se razvija koren i lisna rozeta.

Celer kod kog se upotrebljavaju listovi

celer lišćar

rebrasti celer

celer rebraš

korenasti celer

celer korenaš

Gajenje

U osnovi se celer proizvodi na otvorenom polju najčešće, dok se u poslednje vreme počinju gajiti i u plastenicima. Da bi se postigli dobri rezultati kao i za većinu korenastog povrća vaši preporuka da se poštuje plodored.

Celer se može saditi radi dobijanja rasade koja će se kasnije saditi na polju ili se može obavljati direktna setva. Pre setve se semenke mogu potopiti vodu i ostaviti dan ili dva da malo nabubre i na taj način ubrzati nicanje nakon setve. Za dobijanje rasada celera se setva obavlja uglavnom tokom marta meseca, dok u nekim situacijama može i krajem februara ili početkom aprila.

Osnovna obrada zemljišta podrazumeva zimsko oranje na dubini od 30 cm, brazda se potom zatvara tanjiračom. Pre početka sadnje celera na njivi obavlja se dodatna obrada zemljišta radi dobijanja fine zrnaste strukture zemljišta što će povoljno uticati na pravilno formiranje korenja koje može narasti veće.

Presađivanje rasada biljaka na stalno mesto se obavlja kad imaju visinu od oko 10 cm i razvijenih najmanj 5 listova. Pre presađivanja treba obaviti obilnije zalivanje jedan dan ranije, a poželjno je da je dan kada se presađivanje vrši oblačan. Sadnja se obavlja ručno na manjim površinama ili mašinski sadilicama na većim parcelama.

Nakon sadnje na otvorenom je takođe poželjno obaviti navodnjavanje, a potom treba obavljati redovno suzbijanje korova koji mogu da zatvore biljke i uspore na taj način njihov razvoj. Prilikom okpavanja treba paziti da se trava uklanja u površinskom sloju, da nebi došlo do mehaničkog oštećenja korena.




Štetni insekti koji mogu napraviti probleme u zasadu celera su pre svega oni iz zemlje larve skočibuba -žičnjaci, rovci, stonoge. Od ostalih štetnih insekata ćemo spomenuti lastin repak (Papilio machaon L.), šargarepina muva (Psila rosae), lažna šargarepina muva (Phytomyza lateralis Fali.) kao i neki mineri koji oštećuju listove celera te na taj način smanjuju njegovu tržišnu vrednost.

Bolesti celera su siva pegavost lista celera (Septoria apiicola), crna trulež korena (Alternaria radiciana ), pepelnica (Erysiphe heraclei).

Branje i skladištenje

Celer listaš se obično počinje brati u julu mesecu dok su listovi mlađi, jer ukoliko prestare opada im kvalitet. Ova vrsta se kosi na njivi i obično budu dva košenja po sezoni, a u ređim godinama sa povoljnim vremenskim uslovima se može očekivati i treće košenje.

Celer rebraš se najčešće bere kada listovi dostignu visinu od 50 cm, a sama se berba obavlja ručno sečenjem lisnih drški (cele rozete) neposredno iznad korena. Nakon odsecanja se odmah vrši ukljanjanje listova koji su mali ili su oštećeni iz nekog razloga. Pakovanje rebraša se vrši u vezice koje u proseku imaju težinu od oko 120 grama, mada te težine mogu biti značajno drugačije. Cela rozeta prosečno ima težinu od oko pola kilograma.

Ukoliko će se prodavati u svežem stanju celer korenaš se bere sa listovima, međutim kada se planira njegova kasnija prodaja ili da se koristi za dalju preradu tad se uklanjaju listovi. Samo vađenje korena se može obavljati od jeseni pa sve do prolećnog perioda ukoliko vremenski uslovi dozvoljavaju. Za vađenje bez lišća se mogu upotrebiti mašine za vađenje repe ili krompira.

Skladištenjem celera se umanjuje njegov kvalitet u odnosu na onaj koji je preko zime ostavljen u zemlji. Međutim na taj se dovodimo u situaciju da možemo isporučiti robu u slučajevima kada vremenske prilike nisu povoljne za vađenje biljaka na njivi.

Teme ne poljoinfo forumu:

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook15Share on Google+2Tweet about this on Twitter