Skočibube (Elateridae) su grupa insekata od kojih su neki: Agriotes ustulatus, Agriotes spulalor, Agriotes lineatus, Agriotes obscurus, Selatosomus Latus i još neki iz grupe Melanotus spp. Za larve insekata iz ove grupe se koristi naziv žičnjaci (žičnjak, žičar), dok se za odrasle insekte koristi još i naziv klisnjaci.
Štetu na kulturama prave larve koje se razvijaju i hrane u zemlji, a otežavajuća okolnost je to da ženke mogu da polože više stotina jaja.
Hrane se uglavnom sa korenjem biljaka koje zbog toga zaostaju ili mogu i u potpunosti da se osuše ako su u početnoj fazi razvoja. Takođe se hrane krtolama i sličnim podzemnim delovima biljaka pa iz tog razlogaštetu nanose na krompiru, šargarepi i ostalom sličnom povrću koje plodove razvija u zemlji.
Sadržaj
Izgled skočibube
Odrasli insekti skočibube imaju dužinu od 7 – 10mm. telo je izduženo i završava se u špic u predelu stomaka.Mada ima izduženo telo, može se reći da na prvi pogled deluje zdepasto.
Kako su odrasli insekti kompaktne građe, razvili su poseban sistem kada se nađu u situaciji da su prevrnuti na leđa što ih čini ranjivima, pa se brzo iz tog položaja odbace u normalan.
Boja odraslih insekata se razlikuje od vrste do vrste ali su uglavnom raznih nijanse tamno smeđe pa sve do crne boje. Spadaju u tvrdokrilce. Da bi se precizno mogle identifikovati sve vrste potrebno je dosta stručnosti i lupa da se sve može dobro videti, jer su razlike između pojedinih vrsta jako sitne.
slika sa sajta pubs.ext.vt.edu
Larve skočibuba su poznate pod nazivom žičnjaci ili žičari. Oblik tela ima je valjkast, a boja je u nekim nijansama žute, uglavnom tamnije pa u nekim slučajevima budu neke nijanse smeđe boje. Pored različitih boja u zavisnosti od toga o kojoj se vrsti tačno radi, takođe se razlikuju i dužine larvi kada se u potpunosti razviju.
Tako razvijene larve žičnjaka mogu imati dužinu između 15 – 35mm. Omotač larvi je dosta jak, a sve vrste žičnjaka imaju u fazi larvi po tri para nogu. Glava je sitnija, ali jasno izražena.
Ciklus razvoja skočibuba
Za razvoj jedne generacije skočibube je potrebno više godina, u zavisnosti od vrste 3 – 5 godina. Zimu uglavnom provode kao larve u zemlji ili neke vrste kao mlad odrastao insekt takođe ukopan u zemlji.
ciklus razvoja
Larve (žičari) žive u zemlji hraneči se podzemnim delovima biljaka, a dubina na kojoj se nalaze zavisi od vlažnosti zemljišta i njegove temperature. Više im odgovara veća vlažnost u proleće kada se polažu jaja i kada izlaze iz njih mlade larve žičnjaka. Ukoliko su vremenski uslovi suvi i bude toplije vreme, to može dovesti do propadanja jaja i do stradanja mladih larvi usled gubitka vode. Međutim larve koje su starije tada počinju intenzivnije da se hrane delovima biljaka, da bi nadohnadili gubitak vode.
Odrasli insekti se najčešće koncentrišu na površinama gde su posađena strna žita ili detelina, jer im tu najviše odgovaraju uslovi. U zavisnosti od vrste skočibube ženke mogu da snesu od 70 pa do preko 500 jaja.
Žičnjak se hrane sa ratarskim i povrtarskim kulturama, a uspešno mogu da se hrane i sa korovima. Nanose štetu na velikom broju biljaka, tako što se larve hrane korenom ili se ukopavaju u koren, stablo ili krtolu. Od ratarskih kultura štetu nanose na kukuruzu, šećernoj repi i suncokretu. Od povrća dosta štete larve mogu naneti na krtolama krompira u koje se ukopavaju, a napadaju i sve ostale povrtarske kulture gde veću štetu prave na korenju šargarepe, paštrnjaka, celera.
Odrasle skočibube ne prave značajnu štetu na usevima, mada se hrane listovima i u nekim slučajevima polenom sa cvetova.
Takođe mogu uspešno da opstanu na livadama, ali se tada zadržavaju na delovima koji su malo izdignuti da bi izbegli povećanu vlažnost.
Zaštita od skočibuba i njihovo suzbijanje
Suzbijanje korova, mehanička obrada zemljišta i ne uništavanje prirodnih neprijatelja skočibuba su dobre biološke metode zaštite. Najveći neprijatelji skočibuba su od insekata trčuljci koji se hrane i larvama (žičnjacima) i odraslim insektima, a od ptica vrane. Takođe kao jedna od mera za smanjenje štete od skočibuba jeste obavljanje setve u dovoljno zagrejano zemljište, što omogućuje brže nicanje biljke i njen brz razvoj dok je mlada. Ukoliko se seme položi u hladnije zemljište i ako nije dobro zaštićeno duže će mu trebati da krene i veće su šanse da ga larve žičnjaka oštete.
Korićenjem feromonskih klopki se može utvrditi tačna brojnst skočibuba, ali se može i smanjiti u isto vreme broj odraslih insekata. Pored proveravanja stanja sa feromonskim klopkama, može se obaviti uzimanje uzoraka zemljišta da bi se vidilo kolika im je brojnost po kvadratnom metru. Ukoliko im se brojnost utvrđuje uzimanjem uzoraka zamljišta to je potrebno odraditi pre setve, da bi se znalo da li je potrebno sa semenenom postavljati insekticid u zemlju.
Pored ovih metoda sa feromonskim klopkama i uzimanjem uzoraka tla, proveru brojnosti žičnjaka u zemlji može se obaviti ukopavanjem posude u zemlju. U takvu klopku se postavlja malo kukuruza na dnu ili nešto slično što će privući larve (može biti postavljena i feromonska klopka). U slučaju da se na ovaj način vrši provera potrebno je voditi računa da se to ne odradi suviše rano, jer larve mogu biti ukopane na većoj dubini zbog temperature zemljišta. Na taj način bi se dobila pogrešna slika o broju žičara u zemljištu i izostala bi adekvatna zaštita.
U svakom slučaju je najbolje se posavetovati sa stručnim službama o tome kolika je pretnja od larvi žičara i na koji način je nabolje zaštiti useve. U nekim situacijama se može tolerisati do 5 larvi po kvadratnom metru zemljišta, a u nekim drugim situacijama zaštita je neophodna i kada se ustanovi prisustvo 2 larve skočibube na kvadratnom metru. Na posebno zaraženim terenima broj larvi žičnjaka može biti oko 20, a zabeleženi su slučajevi da je broj primećenih larvi bio preko 45 komada po kvadratnom metru.
Kada je u pitanju zaštita biljaka od žičara hemiskim sredstvima, ona se mogu naneti direktno na seme pre setve ili se u procesu setve mogu polagati u zemljište.U većini slučajeva je dovoljno zaštititi seme pre polaganja u zemlju, međutim u situacijama kada je brojnost velika potrebno je obaviti polaganje granula insekticida u zemljište prilikom setve ili obaviti prskanje zemljišta u periodu pre setve.
Tema na poljoinfo forumu:
