Sovica ipsilon (Agrotis ipsilon) je štetni insekt koji napada veliki broj biljnih vrsta. Napada i uništava useve krompira, šećerne repe, uljane repice, kukuruza i paprike i paradajza.

Sovica je sezonska migratorna vrsta koja se seli da bi izbegla ekstremne uslove toku leta i zime. Na terenu veće štete pravi u drugoj polovini leta. Taj period se poklapa sa rojenjem koje ima ozima sovica.

Odrasle jedinke hrane se cvetnim nektarom. Privlači ih i listopadno drveće i žbunje kao što je lipa, divlja šljiva, divlja jabuka i jorgovan. Ovaj štetni insektspada u grupu podgrizajućih sovica.

Izgled insekta

Odrasle sovice imaju raspon krila 40 – 55 mm. Prednja krila, su u određenoj meri pokrivena tamno braon bojom, ali postoji dosta varijacija u zavisnosti iz kojeg su regiona. Distalna oblast je obeležena nežnim nepravilnim krugom i kao mala ali vidjiva crtica proteže se od krila.

Kod zadnjeg para krila varira boja od beličaste do bež-sive. Antene su više razvijene kod muških primeraka, nego kod ženki.

odrasla podgrizajuća sovica

slika sa uniprot.org

Gusenice kada se u potpunosti razviju mogu imati dužinu od 45 mm. Boja larve može da varira od svetlo – sive, sivo – braon pa do crne. Na površini bude veći broj izraslina koje možemo nazvati bradavicama (samo po izgledu, nikako po funkciji).

Lutke su tamno smeđe boje, dugačke su 7 – 12 mm i široke 5 – 6 mm.

Jaja ovog leptira su okruglasta, imaju na sebi rebrasta ispupčenja. Kada ih ženka položi bele su boje ali vremenom postaju tamnija. Prečnik jaja ipsilon sovice je 0,5 mm.

Životni ciklus

U zavisnosti od klimatskih uslova sovica može imati 1 – 3 generacije godišnje. Jedan životni ciklus ovih leptirića traje 35 – 60 dana.

Ova štetočina tokom zime bude u stadijumu lutke ili odrasle gusenice. Od kraja aprila pa do sredine oktobra su prisutni leptiri koji su aktivni i lete.

Odrasle jedinke žive oko 2-3 nedelje. Odmah nakon parenja ženka polaže jaja. Gusenica iz jajeta izlazi za 3 – 6 dana. Najčešće jaja polaže na niže terene koji su vlažni i zakorovljeni. Nema strogog pravila da li će jaja da budu položena pojedinačno ili u većoj grupi.

Da bi se gusenica potpuno razvila potrebno je 2 – 5 nedelja, sve u zavisnosti od vremenskih uslova i temperature. Optimalna temperature njenog razvoja je 27 C. U prvim fazama razvoja se zadržava na biljci tokom celog dana, ali se gusenice u drugoj polovini razvoja sklanjaju sa svetlosti preko dana u površinske slojeve zemlje. Kako se ne može dobro penjati hrani se na nivou tla ili malo iznad.

Mlade gusenice, kao i jaja, su veoma osetljive na niske temperature. U zemlji, na dubini od 3 – 12 mm, odvija se preobražaj u lutke, a one će nakon 2-3 nedelje dati leptire nove generacije.

Mere zaštite

Kritičan broj gusenica je 1 – 2 na kvadratnom metru. Na zastupljenost delom utiču i predatori, pre svega ose koje se hrane gusenicama.

Praćenje brojnosti leptira se može obavljati pomoću zamki, ali tu postoje određena ograničenja. Zamke koje koriste svetlost u nekim periodima ne mogu dati realne rezultate stanja na terenu, dok feromonske zamke su efikasnije u prolećnom periodu.

S obzirom da su gusenice fotofobne (smeta im jaka svetlost), njeno suzbijanje treba da se obavlja uveče, noću ili rano ujutru. Poželjno je da se posavetujete sa stručnim licima oko suzbijanja sovica ipsilon.