Paprika (Capsicum annuum L.) se kod nas gaji kao jednogodišnje povrće koje se nalazi pri vrhu po proizvodnji i potrošnji na našim prostorima. Osnovna podela bi bila na to da li je namenjena za upotrebu u svežem stanju, pripremanju zimnice ili se koristi kao začin. Postoji veći broj latinskih naziva za paprike, mada se oni ređe sreću.

Postoji nekoliko tipova paprika koje se posle dodatno dele još na sorte. Tako imamo babure, paradajz paprike, feferone, kapija (namenjene za pravljenje ajvara), roga i čili papričice. Kako spada u istu grupu biljaka kao paradajz i plavi patlidžan, sa njima deli i veliki broj bolesti, pa treba povesti računa pri organizovanju plodoreda oko redosleda kojim će se sejati povrtarske kulture.

Poreklo paprike je izvorno centralna Amerika, iz koje se postepeno proširila na kompletnu južnu Ameriku sve do Argentine. Ovo je veoma bitno jer iz ta dva dela Američkog kontinenta stižu savim različite vrste paprika. Po ostatku planete se proširila tek nakon dolaska španskih osvajača i razvojem trgovine nakon toga. Brzo su se proširile ljute sorte jer su se koristile kao zamena za biber, a mogle su da se gaje i lokalno. Uporedo sa njenim širenjem su se proširili štetni insekti i bolesti paprike.

Izgled

Paprikina stabljika u osnovi ima visinu između 40 i 70 cm i dosta dobro je razgranata. Međutim kako postoji veći broj varijeteta i sorti, može se naći paprika koje dosta odstupaju od prosečnih visina.

Listovi na granama se nalaze naizmenično položeni, sa lisnom drškom dužine oko 6 cm.

Cvetovi su bele, žute, zelenkaste ili roze boje.

Plod paprike može biti različitog oblika u zavisnosti od varijeteta, ali im je karaketeristično da su unutra svi podeljeni pregradama koje definišu krajni izgled. Paprike mogu biti u različitim bojama, najčešće se nalaze crvene, zelene, narandžaste i žute, različitih nijansi.

Semenke su glatke površine i imaju bubrežast oblik. Boja im je uglavnom bela ili svetložuta, sa prosečnim prečnikom od oko 3 mm. Semenke se unutar ploda nalaze uglavnom na osnovi peteljke, dok manji broj bude učvršćen za pregrade.

Korenov sistem je slabije razvijen, a posledica proizvodnje rasada i njegovog presađivanja dovodi do oštećenja primarnog korena. Kad se to desi dolazi do jačeg razvoja bočnih izdanaka na korenu i on potom bude bolje razvijen u površinskom sloju zemlje.

Gajenje paprike

Proizvodnja paprike bi se trebala obavljati u plodoredu, tako da na istu parcelu se sadi tek nakon 4 godine. Dobre predkulture su mahunarke, žitarice, lubenica i soja, a najlošije su paradajz i krompir (zbog prenošenja bolesti). Nakon paprike je najbolje na toj parceli gajiti povrtarske kulture sa jakim korenom ili kupusnjače. Poštovanje plodoreda je jedna od osnovnih mera zaštita paprike.

Sijanja se obavlja u gušćem sklopu obično, a potom se odradi pikiranje paprike da bi se dobila rasada. U poslednje vreme se međutim dosta radi sejanje u hranljive kocke ili i kontejnere, te se na taj način preskače pikiranje. Period dok su biljke male je bitan jer postoje određene bolesti paprike koje mogu da nanesu veliku štetu za kratko vreme i zbog toga treba biti pažljiv u svim fazama, od odabira semena pa sve do navodnjavanja.

Uzgoj paprike u plasteniku svakako ima prednosti jer omogućava da se dobiju plodovi na samom početku sezone kada je i cena najveća. Međutim mana je što takva vrsta proizvodnje je skupa u startu i tu je preporuka poštovanja plodoreda (mora se napraviti pauza od par godina između dva uzgoja paprika na istom prostoru).

Rasada

Sijanje paprike za rasad treba biti odrađena u optimalnom periodu, ne sme se dozvoliti situacija da biljke prerastu pre presađivanja. Sadnja semena se kod nas najčešće obavlja u manjim sanducima, manjim kontejnerima ili u hranljivim kockama. U poslednje vreme raste popularnost kontejnera za proizvodnju rasada paprike (koriste se oni sa 103 ili sa 84 polja).

Postoji mogućnost proizvodnje u plastenicima gustom sadnjom, što je dobra opcija jer se preskače akcija pikiranje paprike.  Za ovakav način proizvodnje treba obezbediti malo višlje temperature u kontinuitetu i stalno vlaženje. Međutim tu su mlade biljke u gustom sklopu i ako se pojavi neki problem sa bolestima veoma se brzo proširi i šteta zna biti značajna.

sijanje paprike za rasad

izvor slike – omafra.gov.on.ca

Kada se obavi ubacivanje semena paprike u zemlju potrebno je malo sabiti zemljište i obaviti zalivanje. Poželjno je ispoštovati preporuke proizvođača oko uslova nakon setve, a to je uglavnom da temperatura prostora bude oko 28 °C. Biljke će početi sa nicanjem nakon nedelju dana i potom se vrši spuštanje temperature na malo niže od 20 °C. Ovim snižavanjem temperature se sprečava preterano izduživanje biljaka.

Kada je u pitanju paprikina rasada problem mogu napraviti gljivice iz roda Rhizoctonia   spp.,   Pythium   spp.,    Phytophthora spp, koje se nalaze u površinskim slojevima zemlje (supstrata). One negativno deluju na razvoj korenovog sistema pa mogu da izazovu polaganje mladih biljaka. Treba biti pažljiv jer se one brzo mogu proširiti na veći deo zasada, a njihovo dejstvo je tako da sprečavaju biljke da preko korena usvajaju vodu i hranljive materije, usled čega se biljka lagano suši od svoje osnove.

Korišećenje proverenog zemljišta i kvalitetnog supstrata za sijanje paprike je dobar način da se izbegne ovakav problem sa poleganjem. Bilo bi dobro obaviti prskanje fungicidima nakon što se obavi pikiranje paprike.

Rasada paprike je optimalno razvijena kad biljke imaju od 6 – 8 listova, visina je oko 20 cm i koren je dobro razvijen. U ovom periodu štetu na biljkama mogu napraviti puževi, a kako su biljke male treba duže vremena da se oporave od oštećenja.




Kaljenje rasada paprike treba da počene oko nedelju dana pre sadnje u plastenik ili na otvorenom polju. Prva akcija u tom postupku jeste smanjivanje broja zalivanja, ali ono postaje obilnije da bi se pokrenuo jači razvoj korena. Prostor gde se rasada proizvodi se u većoj meri provetrava par puta dnevno. Ukoliko je sve pokriveno agro tekstilom, on se sklanja sa biljaka u skladu sa tim da se ta akcija ne odradi kada je vetrovito ili direktno sunce sija.

Nakon sadnje biljaka na stalno mesto veoma često dolazi do toga da se određeni broj stabljika osuši pošto paprika spada u osetljivije povrće na presađivanje. Par dana nakon odrađenog posla treba na mestima osušenih biljaka posaditi nove da bi sklop sadnje bio optimalan. Sistem navodnjavanja može biti kap po kap koji se montira ispod folije, ili se vrši navodnjavanje redova između gredica.

Proizvodnja na otvorenom

Pre početka proizvodnje je potrebno obaviti duboko oranje kao osnovnu meru zemljišne obrade. Ovo važi i ako je paprika prvi usev u godini, ali i ako je drugi usev na njivi (posle recimo ozimih žitarica). U svakom slučaju temperatura ne bi trebala biti ispod 15 °C kada se vrši presađivanje rasade paprike.

Da bi se postigla sigurnija proizvodnja za ovakav način rada je potrebno odabrati sorte paprike koje imaju kraći period zrenja (vegetacije). Pre sađenja rasada paprike je neophodno obaviti dobro zalivanje zemljišta koje će osigurati bolje primanje biljaka.

Razmak među biljkama u jednom redu se ostavlja na oko 60 cm, dok je razmak među biljkama u redu uobičajno na 40 cm (posebno bitno kada su u pitanju hibridi jer su oni bujniji). Odgovarajućim razmakom unutar reda se omogućava bolja osunčanost plodova i preventivno utiče na sprečavanje bolesti paprike.

Navodnjavanje paprike je postala neophodna agrotehnička mera tokom letnjih meseci na otvorenom. Zahvaljujući ovoj meri se postižu bolji rezultati, ali treba povesti računa da se povećava i proizvodna cena plodova za tržište.

Proizvodnja u zaštićenom prostoru

Niski tuneli su veoma raširen način za proizvonju paprike. Da bi se primenili na odgovarajući način potrebno je da budu postavljeni bar 20 dana pre presađivanja rasada paprike da bi se zemljište dovoljno ugrejalo pošto paprika voli malo više temperature u tom periodu za razliku od ostalih vrsta povrće.

Kada je u pitanju uzgoj paprike u plasteniku tu je praksa da paprika ide nakon neke predkulture kao što su spanać, rotkvica ili zelena salata. U pastenicima je dobro ostaviti oko 80 cm među redovima dok je razmak među biljkama unutar reda na oko 30 cm (posebno bitno kada se gaje hibridi koji su bujniji). Biljke koje se presađuju mogu biti malo jače sa 7 do 9 listova i teži se tome da temperatura zemlje bude viša od 15 °C.

Uobičajna je upotreba malč folije koja omogućava brže dostizanje optimalnih uslova za rast biljaka. Na foliji se paprika može saditi u jednom redu ili u dva reda. Prilikom proizvodnje se preporučuje zakidanje zapreka što omogućava biljkama da imaju više svetlosti i tako daju više plodova u prvoj klasi. Takođe se obezbeđuje provetrenost biljke i time brže uklanjanje viška vlage, što pozitivno utiče na smanjenje bolesti paprike u plasteniku.

Hidroponska proizvodnja paprike

Ovo je samo jedna varijacija proizvodnje  plastenicima, međutim zbog rezultata koji se postižu ipak ćemo se predstaviti  ovaj tip gajenja. Prilikom ovakog načina proizvodnje se sadnja semena obavlja krajem novembra ili početkom decembra. Pikiranje paprike se radi kada se nakon pojave kotiledonskih listova javi prvi pravi list na biljki.

Ukoliko se gajenje obavlja tokom zime kad je kratak dan, neophodno je da se postavi veštačko osvetljenje. Na taj način se stvaraju dobri uslovi koji skraćuju vreme proizvodnje rasada paprike. Nakon što biljke ojačaju i obavi se njihovo presađivanje poželjno je da se obavi prskanje čistom vodom koje će očistit eventualne ostatke hranljivih materija sa listova koje mogu izazvati ožegotine.

Za razliku od redovne proizvodnje kada je u pitanju hidroponska proizvodnja paprika presađivanje rasada se obavlja kad mlade biljke imaju između 10 i 12 listova. Ovakav način proizvodnje zahteva da se briga o prihrani i hranljivom supstratu sprovodi na odgovarajući način, dok se briga o biljkama, na primer pinciranje zaperaka obavlja na klasičan način. I zaštita paprike ima određene specifičnosti pri ovakoj proizvodnji, a za kvalitetne savete se treba posavetovati sa stručnim licima.

Obezbeđivanje prostora za ovakav način proizvodnje je veoma skupo i zahteva pored značajnog ulaganja i dosta učenja. Prednost ovakog vida proizvodnje je manja verovatnoća da se pojave bolesti paprike u plasteniku.

Sorte paprike

Na našim prostorima postoji zaista veliki broj sorti, međutim da bi smo to bolje predstavili prvo ćemo napisati malo o tipovima paprika. Najpoznatija je svakako paprika babura, zatim tu je i polubabura (ima blago zašiljen vrh), paprika kapije (koriste se za pečenje i za zimnicu), paprika roga (koristi se za sečene filete ili za pripremanje ajvara),  paradajz paprika (za zimnicu), feferone (začinska paprika), šipka (začinska paprika) i na kraju čili papričice.

Postoji podela i na krupno plodne (Capsicum annuum var. macrocarpum), sitnoplodne (Capsicum annuum var. microcarpum) i na čili (Capsicum frutescens).

Broj sorti je zasta veliki i stalno se pojavljuju nove na tržištu. Ovde ćemo da nabrojimo samo deo onih koje su trenutno u ponudi:

  • Beli kalvil – paradajz-paprika
  • Danica – babura
  • Dora – kapije
  • Duga bela – kapije
  • Feferona crvena ljuta – feferona
  • Feferona žuta ljuta – feferona
  • Kobra – šipka
  • Kurtovska kapija -kapija paprika
  • Mačvanka – polubabura
  • Morava – polubabura
  • Palanačka babura
  • Palanačka kapija
  • Palanačko čudo- roga
  • Romana – šipka
  • Severija – kapija
  • Sirena F1 – šipka
  • Smederevka – roga
  • Somborka – polubabura
  • Šorokšari – babura
  • Strižanka – polubabura
  • Zlatna medalja – kapije
  • Župska rana – kapije

Da bi se dobio malo bolji uvid u to šta su odlike pojedinih tipova paprika predstavićemo ih ovde:

  • babura – je svakako najpopularnija paprika na našim prostorima. Telo joj je nepravilno zaobljeno, a na vrhu se završava sa 3 ili 4 vrha. Samo meso njenih plodova obično ima debljinu oko 6 mm, a na tržištu je prisutna najviše u žutoj boji a u ostalim bojama manje.
  • polubabura – je po svemu ista kao babura sem po tome što ima jedan vrh koji je malo izdužen u odnosu na paprikino telo. Ovaj tip paprike je dosta dugo prisutan na tržištu i ima kupce koji samo kupuju taj oblik, te je zato interesantan i proizvođačima.
  • kapija – plodovi ovoga tipa imaju izdužen oblikkoji se od peteljek skuplja prema vrhu. Veoma je bitno napomenuti da su plodovi delimično plosnati što ih razlikuje oa paprika roga.
  • roga – imaju okruglu osnovu i sužavaju se prema vrhu, izdužene su. Uglavnom su blago povijene u jednu stranu i imaju određenih nepravilnosti u svom obliku. plodovi mogu biti dužine 20 – 25 cm, a debljina mesa od 3  do 5 mm..
  • paradajz paprika – su okruglastog oblika, blago spljoštene. Meso ima debljinu od 3 – 6 mm, dok je prosečna masa 80g..
  • šipka – je poznata još kao začinska paprika, imastužasti oblik i veoma je dugačka. Najčešće je u ponudi zelena, a dabljina zidova je oko 3 mm. Ovaj tip se uglavnom koristi svež i to tako da se popreko naseče par kolutića uz obrok.
  • feferona – ove vrste paprika imaju stožasti oblik, ali ima je dužina oko 8 cm. Veoma se često suše nanizane i tako dodaju kuvanim jelima.
  • čili papričica – ove papričice imaju plodove dužine 2 – 3 cm i spadaju u ljute začinske. Na našim prostorima se uglavnom gaje u saksijama pojedinačno.
začinska paprika

izvor – wikipedia.org

Bolesti i zaštita

Kada je u pitanju zaštita paprike od bolesti treba znati da dodatnu opasnost predstavljaju paradajz i krompir, jer su podložni istim zarazama. Zbog toga je potrebno poštovanje plodoreda, da ne bi te dve biljke bile predkulture pre nego počne gajenje paprika. važno je da je seme zdravo, jer može doći do problema u periodu kada se radi pikiranje paprike.

Tokom proizvodnje postoji 5 bitnih perioda kada zaštita paprike od bolesti treba da bude posebno aktuelna. To su: proizvodnja rasada, pikiranje paprike, presađivanje (6 – 8 listova),  15 dana nakon presađivanja i između berbi plodova. Preventivne aktivnosti su bitne u sprečavanju zaraze, tlo mora biti kvalitetno pripremljeno, sadni materijal proveren i zdrav, vlažnost vazduha i temperatura u zaštićenom prostoru da su odgovarajući, optimalna količina vode, plodored, uklanjanje korova.

Bolesti paprike koje su najčešće prisutne: Virus mozaika krompira (Potato mosaic virus), Nematode korenovih gala (Meloidogyne sp.), Plamenjača paprike (Phytophthora capsici), Poleganje rasada i palež klijanaca (Pythium spp.), Zeleno uvenuće (Verticillium albo-atrum), Pepelnica paradajza i paprika (Leveillula taurica), Siva plesan (Botrytis cinerea), Bela trulež (Sclerotinia sclerotiorum), Bakteriozna pegavost lišća i krastavost plodova paprika (Xanthomonas campestris pv.vesicatoria), Trulež ploda (Fitoftora infestans).

Uzgoj paprike u plasteniku je u poslednje vreme dosta ugrožen pojavom pepelnice (Leveillula taurica) koja nastaje kada temperatu vazduha pređe 32 °C. Da bi se to sprečilo koriste se rasprskivači koji se postavljaju iznad biljaka iz kojih se rasprskava voda sa dodatkom fungicida u kritičnim periodima.

Štetni insekti na paprici

Kao i bolesti paprike i insekti koji prave problem su uglavnom isti kao na krompiru i paradazu, te o tome treba povesti računa kada je u pitanju zaštita paprike. U zavisnosti od faze proizvodnje i načina zavisi koji će insekti predstavljati najveću pretnju. Način zaštiti treba prilagodi tome da li je u pitanju proizvodnja rasada, uzgoj paprike na otvorenom polju ili proizvodnja u plastenicima.

Štetni insekti su:

  • Pamukova sovica (Helicoverpa armigera) – poznat kao kukuruzna sovica
  • Bela leptirasta vaš  (Trialeurodes vaporariorum)
  • Sovica ipsilon (Agrotis ipsilon)
  • Leptirasta vaš duvana (Bemisia tabaci)
  • Kupusna sovica (Mamestra brassicae)
  • Kalifornijski trips (Frankliniella occidentalis) – poznat kao cvetni trips
  • Zelena breskvina vaš (Myzus persicae)
  • Kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis)
  • Ozima sovica (Agrotis segetum)
  • Sovica gama (Autographa gamma)
  • Usklična sovica (Agrotis exclamationis)
zaštita paprike u plasteniku

sa – ipmimages.org

Posebno je bitna zaštita paprike od tripsa koji prenose više različitih virusa od kojih je verovatno najproblematičniji virus bronzavosti paradajza. Ovi štetni insekti mogu da predstavljaju veliku opasnost kada se proizvodnja obavlja u zatvorenim prostorima (staklenici i plastenici), a dodatno otežava to što kaliforniski trips prilikom polaganja jaja blago zaseče biljku i unutra polaže jaja. Na taj način su ona u određenoj meri zaštićena od zaštitnih sredstava. Razmak među biljkama unutar reda je takođe važan.

Berba i skladištenje

Nakon rasađivanja treba da prođe namanje dva meseca da bi počela berba paprike, a za neke sorte i cela tri. Ona se bere u dve faze tehnološkoj i fiziokološkoj zrelosti plodova, zavisi za šta su oni namenjeni nakon berbe.

Da bi se izbegli problemi u kasnijem periodu, branje ne treba obavljati dok je rosa jaka ili odmah nakon kiše. U tom periodu je vlažnost plodova visoka, što pravi probleme u kasnijem periodu kada se uskladište jer se stvaraju dobri uslovi za širenje bolesti paprike. Uzgoj paprike u plasteniku omogućava da berba počne pre nego na otvorenom prostoru tako da se može ostvariti i bolja cena.

Kada je u pitanju zaštita paprike tokom berbe treba biri oprezan i koristiti sredstva sa odgovarajućom karencom.

Berba paprike se obavlja postepeno u nekoliko prolaza jer plodovi tako dozrevaju na biljkama. Branje se obavlja ručno (pošeljno je koristiti makaze ili nož), pažljivo se vrši paprikino uklanjanje da se ne bi oštetila stabljika. Obično je vremenski period između dve berbe nedelju dana, mada može kod nekih sorti biti i celih 12 dana. Paprika nakon berbe ne treba biti na direktnom suncu previše dugo jer se pojavljuju ožegotine plodova (najbolje je da ne provedu više od jednog sata)

Plodovi koji su u fazi tehnološke zrelosti su u karakterističnoj boji za sortu i imaju punu veličinu. Površina je glatka i ima određenu otpornost na pritisak. Branje paprike u ovoj fazi se uglavnom obavlja za upotrebu u svežem stanju. Fiziološka zrelost je faza kad su semenke potpuno razvijene, a boja plodova poprima delimično nijanse crvene, narandžaste ili roze. U ovoj fazi se plodovi koriste za dalju prepradu ili za sušenje. Od perioda tehnološke zrelosti do onog fiziološke obično prođe malo više od dve nedelje.

Ovi saveti za branje zavise od načina uzgoja i koja je sorta paprika u pitanju, pa je recimo karakteristično da se feferoni namenjeni za preradu svi beru u jednom prolazu bez obzira u kojoj su fazi zrenja.

Vreme skladištenja paprika u svežem stanju je veoma ograničeno, obično je to do nedelju dana. Ukoliko se u skladištima obezbedi temperatura od 0 °C paprikini plodovi se mogu čuvati mesec dana, dok pri temperaturaama od 10 °C mogu biti u skladištu dve nedelje. Ako nije namenjena za korišćenje u svežem stanju u tom je periodu već potrebno sa njenim konzervisanjem ili zamrzavanjem.

Teme na poljoinfo forumu:

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook9Share on Google+0Tweet about this on Twitter