Kupusna sovica (Mamestra brassicae) je vrsta gusenice koja se hrani ovim provrćem i drugim srodnim vrstama iz roda kupusnjača. Rasprostranjena je po Evropi, Africi, Aziji i Severnoj Americi. Najviše joj pogoduju vlažna staništa, pa je najčešće prisutna na zemljištu koje se obilato navodnjava. Izuzetno je štetna, pa je od velike važnosti njeno suzbijanje čim se primeti njeno prisustvo jer pri jačem napadu može dovesti do golobrsta.

Sovicom se naziva jer je to noćni leptir pa se prisustvo odrasle forme ovog štetnog insekta utvrđuje pomoću feromonskih klopki. Osim ovog povrća, hrani se i drugim vrstama kupiusnjača ali i drugih vrsta. Nju je najčešće moguće pronaći i na šećernoj repi, grašku i karfiolu.

Najbolji način za suzbijanje kupusne sovice jeste upotreba insekticida i to na samom početku zaraze, uz obavezno prethodno utvrđivanje stepena oštećenja koje je napravila.

Kako izgleda

Izgled kpusne sovice joj omogućuje vešto sakrivanje, pa ju je često teško primetiti. Leptiri su tamnije smeđe boje, prošarane su šarama različitih nijansi smeđe sa delovima koja imaju sivu boju. Ova prošaranost je intenzivnija na prvom paru krila, dok je na drugom paru krila koji se ne vidi kada leptir ne leti je to samo jednostavniji preliv od tamnije ka svetlije sivo-smeđoj. Dužina joj je oko 20 mm, a širina sa raširenim krilima je oko 50 mm.




Gusenice rastu do 5 cm u dužinu, imaju nešto intenzivniju boju od onih koje su se tek izlegle, a hrane se isključivo noću. Kod mladih gusenica je karakteristično da se u početku hrane u blizini  mesta gde su bila jaja, a zbog veličine oštećenja se vide samo na naličju listova jer nemaju snage da ga progrizu celoga.

kupusna socica pravi štetu

slika sa wikipedia.org

Lutke ove štetočine su braon boje i veoma ih je teško primetiti. Jaja su svetlo-zelene boje i pravilnog okruglog oblika, a boja jajašaca jeste zelenkasta u različitim nijansama. Jaja su grupisana na naličju lista.

Ciklus razvoja

Kupusna sovica zimu provodi u fazi lutke, a prvi leptiri se mogu na terenu pri povoljnim uslovima pojaviti krajem aprila meseca (najčešće u maju). Ženka leptira polaže jaja u dva navrata; prvi je tokom maja i juna, a drugi u avgustu i septembru mesecu. Ono što je karakteristično za nju jeste da je druga generacija ta koja prouzrokuje najveću štetu, jer je tad period vegetacije. Druga generacija polaže jaja iz kojih se razvijaju jedinke koje će prezimiti, ali u krajnje povoljnim uslovima one se mogu razviti iste godine, dajući treću generaciju insekata.

Ženka polaže jaja grupisana zajedno u gomilu (od 10 do 40 komada) i stoga podsećaju na sitne grozdove. Ovo je vrsta koja se lako i brzo razmnožava, pa tako jedna ženka leptira može da postavi i do 700 jaja.

Embrionalna faza razvoja traje do dve nedelje, kada male gusenice izlaze napolje i drže se zajedno u prvoj fazi razvoja . Pri prosečnim vremenskim uslovima gusenicama kupusne sovice je potrebno oko mesec dana da se razviju do faze kad se pretvaraju u lutku.




Šteta i suzbijanje

Mlade gusenice kupusne sovice prave rupe nepravilnih oblika na površini listova, a pri tom ne oštećuje nerve. Upravo je tada najbolje vreme za njihovu eliminaciju, jer su još male i ne prave veliku štetu. Kad porastu, počinju da se zabijaju dublje u kupus pri tom praveći hodnike, a samim tim više oštećuju samu biljku.

Pored rupa koje prave u glavici veliki problema koje kupusna sovica napravi jeste njen izmet kojim prlja sve oko sebe. Zbog njega nastaje truljenje listova i njihovo trajno oštećenje. Tragovi koji ostaju deluju kao da je list nagoreo od sunca, ali uz prisustvo rupa koje znače prisustvo ove štetočine. Od biloških metoda se najviše spominje poštovanje plodoreda pri gajenju. Stručnjaci preporučuju metod ubacivanja prirodnih neprijatelja kupusne sovice.

Uz njih se često javljaju i kupusne vaši (Brevicoryne brassicae L), kao i kupusni buvači (Phzllotreta spp). Oštećenja koja prave gusenice, kao i sam njihov izgled mogu dovesti do toga da se pomisli da je u pitanju kupusni moljac (Plutella maculipennis).

oštećenja na glavici kupusa

preuzeto sa infonet-biovision.org

Intenzivnije tretiranje hemijskim preparatima rešiće problem vezan za ovog štetnog insekta, ali se uz to javljaju druge prateće negativne pojave. Pravi period kada treba pristupiti zaštiti kupusa od ove štetočine se računa na nekoliko načina. Može da se prebroji broj gusenica kupusne sovice na svakoj glavici ( 1 larva po glavici je signal da se deluje), druga opcija je da se gleda stepen oštećenja na svakoj glavici ili treća opcija je prebrojavanje neoštećenih kupusnih glavica na malo većoj površini.

U svakom slučaju možemo preporučiti da se konsultujete sa stučnim licem ili sa nekim iskusnijim proizvođačem ukoliko posumljate da je vaš zasad pod kupusom napala kupusna sovica..

 


Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook1Share on Google+0Tweet about this on Twitter