Karfiol je biljka iz roda kupusnjača, koja razvija specifičan cvet bele boje. Prilikom gajenja se drži uvek u plodoredu što je karakteristično svim kupusnjačama i ne treba da dođe na istu parcelu ponovo bar 3 godine nakon gajenja.

Cvetovi se koriste kao povrtarski plodovi i kod nas su najčešće zastupljeni oni bele boje mada postoje varijeteti sa žutom i ljubičastom bojom. Počeo je da se gaji u predelima oko Sredozemnog mora i na Bliskom istoku u periodu Stare Grčke a odatle se dalje raširio..

Radi uspešne prodaje nije toliko bitno da karfiol ima veliku glavicu, nego se gleda koliko je ona sveža i kakva joj je struktura. Uz glavicu se tokom branja ostavlja i određeni deo listova koji omogućuju lakši transport.

Izgled

Veoma zadebljana cvast koja se u formi pupoljka i bere, jeste ono radi čega se ovo povrće gaji. U osnovi je selekcijom prvo dobijena vrsta sa belom bojom i ona je najviše raširena, međutim sad se može naći i karfiol sa drugim bojama.

Listovi su jajastog oblika sa zadebljanom lisnom drškom. Njihov položaj se može razlikovati, ali je karakteristično da mlađi listovi se privijaju uz ružu pružejući joj određeni stepen zaštite.

Karfiol ima koren koji se prostire u površinskim slojevima zemlje i razgranat je, kod njega je najslabije razvijen od svih biljaka iz roda kupusnjača.

Izgled cveta karfiola

Gajenje karfiola

Proizvodnja na našim prostorima se najčešće obavlja u proleće ili jesen jer ova biljka slabije podnosi visoke temperature (optimalno od 12 do 20 ºC). Kao posledica toplog vremena dolazi do formairanja manjeg cveta. Ukoliko se gaji tokom leta potrebno je da se obezbedi navodnjavanje da bi se biljka normalno razvijala, ono treba biti češće i manje obilno pošto je koren pri površini zemljišta. Okvirno bi se moglo reći da su mu potrebe za vodom manje nego kod kupusa.

Nakon setve karfiola rasada bi trebala provesti oko mesec dana u zaštićenom prostoru pre presađivanja na otvoreno. Bitno je paziti da se ne presadi prestarela rasada jer to loše utiče na razvoj biljke.

Ukoliko se gaji tokom proleća osnovna obrada zemljišta se obavlja u jesen. U proleće se obavlja kvalitetna priprema površinskog sloja zemljišta da bi se rasad karfiola mogao primiti na kvalitetan način. Sadnja tokom leta zahteva uklanjanje svih ostataka predkulture i potom navodnjavanja zemljišta da bi se obezbedile rezeve vlage za mlade biljke koje se sade. Tak nakon toga dolazi rasad na njivu.

Razmak između redova treba biti 50 cm a između biljaka u jednom redu takođe 50 cm sa tim da ima sorti koje zahtevaju veče rastojanje u redu da bi se mogle pravilno razvijati.




Ruža na karfiolu se može loše formirati iz više razloga: mraz ili mehanička povreda mogu rano oštetiti vegetativni pupoljak, rasad je suviše kasno presađen, toplije vreme dovodi do rasta listova kroz ružu karfiola, manjak azota u zemljištu, slabo razvijeni listovi koji trebaju štititi cvet od spoljnih uticaja i na kraju ako se suviše dugo oteže sa berbom cvetne grane se mogu početi izduživati. Ovo uglavnom nisu fatalni propusti, ali svakako dovode do niže cene na tržištu.

Štetni insekti koji mogu napraviti problem su isti kao za kupus i ostale kupusnjače : Kupusna muva (Phorbia brassicae), Kupusni moljac (Plutella maculipennis), Mali kupusar (Pieris rapae), Veliki kupusar (Pieris brassicae), Buvači krstašica (Phyllotreta spp.) i još neke koje nanose manje štete. Karfiol je pored ovoga podloan i bolestima kupusnjača: Vlažna trulež kupusnjača (Pectobacterium carotovorum subsp. carotovorum), Crna trulež kupusnjača (Xanthomonas campestris pv. campestris), Plamenjača kupusa (Hyaloperonospora parasitica), Suva trulež (Phoma lingam).

Berba

Branje karfiola se obavlja kad cvetovi dostignu tehnološku zrelost, ne treba previše dugo čekati. Tokom samog postupka berbe cvetovi karfiola se beru sa lišćem oje ga neposredno okružuje da bi se duže sačuvala njihova svežina. Mada postoji mogućnost mehanizovane berbe, kod nas se to uglavnom radi ručno. Kad se biljka odseče potrebno je prikratiti listove do dužine koja obezbeđuje mehaničku zaštitu tokom transporta.

video  – poljoprivredna emisija “Svet poljoprivrede”

Ukoliko se čuvaju u hladnjačama nakon berbe na temperaturi od oko 0 °C karfiol može da opstane bez problema mesec dana. Ako se čuva na redovnim temperaturama u zamračenom prostoru tad je rok trajanja oko nedelju dana.

Ukoliko se gajenje karfiola obavlja u jesenjem periodu, ako su biljke nedorasle a očekuje se mraz mogu da se povade sa korenom. Tada se ostavljaju u skladištima radi dozrevanja, ovo je potrebno odraditi samo kad se baš mora.

Gajenje karfiola u proleće se može završiti sa toplim sunčanim danima, pa se radi zaštite cvetova oni mogu prekriti sa velikim listovima da bi se sprečilo da požute. Ovo je posao kojem treba oprezno pristupiti, ali ako se uspe sačuvati bela boja karfiol će postići veću cenu na tržištu.

Tema na poljoinfo forumu:

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook8Share on Google+4Tweet about this on Twitter