Đumbir (Zingiber officinale) je biljka koja se gaji uglavnom radi upotrebe kao začin. Plodom se smatra gomolj, zedebljanje korena koje se može naći u prodaju očišćeno ili sa korom, a dosta se često prodaje samljeven. Poznata je i pod nazivom ingver ili prosto ljuti koren.

Nalazi se u istoj familiji kao i kurkuma (Curcuma longa) i još neke vrste začinskog bilja. Kada se očisti i samelje ima dosta jaku aromu, pa se često dodaje kari mešavinama. Višegodišnja je biljka, a u povrtarskom smislu se plodom smatra rizom (zadebljanje korena).

Za gajenje đumbira bi se moglo reći na našim prostorima da se nalazi u početnim fazama, jer ima veoma malo praktičnih informacija koje mogu biti od pomoći poljoprivrednicima.

Izgled

Sama biljka u visinu naraste do 1 metar, listovi su izduženi i uski. Sam izgled biljke donekle podseća na biljne vrste koje i kod nas rastu iz rizoma.

Cvetovi su žute boje, ali dok se razvija cvetni pupoljak, on je roze ili bele boje. U suptropskim  uslovima koji mu najviše odgovaraju razvijene su sorte koje se koriste za ukrašavanje vrtova (hortikultura).

Gomolji (rizomi) mogu biti različitih oblika u zavisnosti od sorte. Karakteristična je nepravilnost u izgledu i u razgranatosti. Boja je u različitim nijansama svetlije smeđe.

gomolji različitih sorti

slika sa wikipedia.org

Gajenje

Proizvodnja đumbira se kod nas uglavnom radi pojedinačno, jer je to biljka poznata po svojim kvalitetima i domaćice vole da je same uzgoje. Naravno ova biljka ispunjava osnovni uslov za ovaku proizvodnju, a to je da proces gajenja nije previše težak i zahtevan.

Kako ima dosta dugačak periiod zrenja u slučajevima kada će se rizom sušiti, čak i do deset meseci kod nekih sorti preporuka je da se posadi u jesen i drži u zatvorenom na umerenoj temperaturi. Gajenje đumbira može početi i u proleće odmah čim prođe opasnost od jutarnjih mrazeva. Rizomi se tada sade u zemlju na dubinu od oko 5 cm, a ako se gaji u saksiji tada se ostavlja začetak zelenog izdanka da viri iz zemlje.

Lako je pomisliti da bi bilo dovoljno uzeti đumbir sa pijace ili iz neke vele trgovine i posaditi ga, tu se lako desi da se neprimi. Prilikom biranja đumbira za takvu sadnju treba obratiti pažnju da na njemu postoji zelenih izdanaka. Ukoliko ne postoje, probati ostaviti sa strane da se sačeka i vidi da li će poterati. Velika greška bi bilo da se odmah posadi, a da nismo sigurni da li nije totalno osušen.




Problem za rast može prestavljati direkna izloženost jakom suncu, ipak više voli polusenku. Poželjno je da je dužina rizoma koji će se posaditi bar 5 cm.

Berba i skladištenje

Đumbir se može vaditi tokom sezone i koristiti prilikom pripremanja jela. Međutim ukoliko postoji namera se koriti kao sušeni potrebno je koristiti sorte sa kraćom vegetacijom i vaditi ih tek u kasnu jesen.

Nakon vađenja gomolji đumbira se mogu opariti u vreloj vodi ili sastrugati sa ciljem da se spreči teranje novih klica. Nakon toga sledi njihovo sušenje i mljevenje u prah radi upotrebe pri kuvanju jela.

Ukoliko će se đumbir koristiti u svežem stanju, potrebno je dobro ga oprati i tada ponuditi na tržištu. Kupci će ga nakon toga seći na tanje listiće i dalje koristiti prema njihovim potrebama.

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook1Share on Google+1Tweet about this on Twitter