Cvekla (Beta vulgaris) je veoma zdravo povrće kod kojega se u povrtarskom smislu plodom naziva koren. U pitanju je dvogodišnja biljka, ali se za tržište uzgaja kao jednogodišnja. Boja korena ima karakterističnu crvenu boju, mada postoje varijeteti sa belim i žutim korenom.

Na našim prostorima cvekla se gaji relativno malo za industrisku preradu, uglavno se gaji na poljoprivrednim gazdinstvima i prodaje na lokalnim pijacama. Poznata je i pod narodnim nazivom cikla i pod latinskim nazivom Beta vulgaris ssp. vulgaris var. vulgaris. Pored ishrane njen sok se koristi za bojenje druge hrane.

Izgled

Listovi su najčešće zelene boje, dok lisne drške imaju crvenkastu boju. Kod starijih sorti se mogu primetiti listovi crvene boje. Lišće raste iz korenovog vrata i formira rozetu u ranoj fazi dok kasnije lisne drške budu duže.

Koren ima zadebljalu formu dok centralni deo može da prodre u zemlju i dublje od 2 m, takođe ima dosta bočnih žila malog prečnika tako da on usvaja hranu sa veće površine. Forma korena može biti cilindrična ili loptasta (namenjena za gajenje u posudama).

Cvekla razvija cvetno stablo u drugoj godini rasta, a cvetove koji se razviju oprašuju insekti. Cvetovi su zelenkaste boje.

Gajenje cvekle

Osnovna obrada zemjišta počinje jesenjim oranjem, a u proleće se radi predsetvena priprema zemljišta. Od pripreme zemljišta zavisi i kvalitet koji će biti na kraju proizvodnje, jer samo u rastresitom zemljištu sa svim potrebnim elementima se može razviti kvalitetan koren. Cvekla treba da se gaji u ploderedu, tako da tek svake 4 godine dođe na istu površinu.

Postoje dva termina kada se može gajiti cvekla, prvi je kao prolećna kultura i drugi kada se gaji kao postrna kultura. Principi gajenja su skoro identični sa tim da se razlikoje vreme setve i period kada se obavlja vađenje.

Razmak između redova se ostavlja na oko 40 cm, dok u redu razmak među biljkama treba biti od 10 – 15 cm. Prosečna dubina na koju se polaže seme jeste 3 cm, ali to treba prilagoditi tačnije u skladu sa vremenskim uslovima tokom setve. Za industrisku proizvodnju se cvekla seja na širinu od 60 cm među redovima što omogućava lakše manevrisanje poljoprivredne mehanizacije.




Tokom prvog perioda rasta cvekla ima izrađeniju potrebu za vlagom u zemljištu. Kasnije kada biljka malo ojača zahvaljujući većem broju bočnih žila i jakom centralnom korenu koji prodire duboko bolje podnosi sušni period.

Uklanjanje korova se obavlja kultivarima obično tri puta tokom sezone, ali tačan broj prolaza treba prilagoditi situaciji na terenu.

Prolećno gajenje

Prilikom sejanja cvekla se seje od druge polovine marta pa sve do pred kraj aprila. Cvekla koja se proizvodi u ovom periodu se uglavnom koristi za upotrebu u svežem stanju.

Ovako dug period sadnje je posledica toga što se pokazalo da je korisno da se setva obavi u nekoliko prolaza među kojima se ostavlja desetak dana razmaka. Sejanje cvekle na taj način omogućava da se izbegava mogućnost da sva količina svekle stigne odjedanput za prodaju.

Branje cvekle iz ovog perioda se obavlja kada biljke imaju prečnik oko 4 cm. Uz koren se ostavlja lišće i na pijace se iznose u vezicama od 5 – 6 biljaka. Za ovakav način proizvodnje se može ostavljati i manja udaljenost biljaka unutar reda, gajenje se može obaviti u gušćem sklopu.

okrugao koren

sa okruglim korenom

cilindrični koren

sa izduženim korenom

Postrna setva (drugi usev)

Neke vrste povrća (krompir, salata), grašak kao i strna žita ostavljaju dosta vremena nakon skidanja sa njive da se na istom prostoru može gajiti još jedan usev tokom godine. Jedna od tih kultura jeste i cvekla. Vreme sadnje je  period krajem juna ili početkom jula meseca.

Odmah nakon skidanje jednog useva se može pristupiti đubrenju njive u skladu sa analizom zemljišta, te nakon toga i oranju do dubine od 25 cm. Pravilna priprema zemljišta koje treba imati mrvičastu strukturu usov je da se cveklin koren može pravilno razvijati.

Ovim načinom gajenja, cvekla za berbu stiže krajem oktobra ili početkom novembra meseca. Nakon vađenja se vrši uklanjanje listova i koren se priprema za skladištenje ili dalju preradu.

Bolesti i štetni insekti

Štetni insekti koji se mogu napraviti štetu u zasadima cvekle su zajednički i za šećernu repu.

Bolesti

  • Pegavost lista cvekle ( Cercospora beticola ) – poznata kao i smeđa pegavost lišća šećerne repe
  • Plamenjača spanaća (Peronospora farinosa f.sp. spinacie)
  • Pepelnica (Erysiphe betae)

Berba i skladištenje

Za letnu potrošnju cvekla se vadi u periodu kada ima prečnij od oko 5 cm i pakuje se u vezice. Postepena setva omogućava da se u dužem periodu ima biljaka odgovarajuće veličine za tržište.

Gajenje cvekle kao drugog useva dovodi do vađenja korena krajem oktobra. Veoma je bitno da se sve povadi iz zemlje pr prvih jačih mrazeva koji oštećuju koren. Prilikom vađenja se uklanjaju listovi, ali na način da se ostavi oko 2 cm lisne drške uz koren.

Ukolikose vađenje obavlja mašinski, rad mašine treba prilagoditi obliku korena da nebi dolazilo do oštećenja.

Može dosta dugo da se čuva uz temperaturu od 0 °C zajedno sa visokom vlažnošću vazduha. Na taj način se može čuvati do 5 meseci. U domaćinstvima je uobičajno da se za kučnu upotrebu čuva utrapljena.

Tema na poljoinfo forumu:

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook9Share on Google+0Tweet about this on Twitter