Kajsija (lat. Prunus armeniaca) je koštičavo voće, poznata je i pod nazivom marelica. Plodovi se ne mogu dugo čuvati, pa se koristi dosta za preradu u džemove, pekmeze, kompote i rakije.

Kako ima ran period cvetanja trebalo bi za podizanje većih zasada uzimati kasnije sorte. Na taj način se može smanjiti mogućnost da prolećni mrazevi unište čitav rod.

Kajsija je poreklom iz centralnih delova Azije i polako se širila duž puta svile. Za vreme Rimskog carstva je stigla do Evrope i Rimljani su je prošilili širom svog carstva.

Izgled

Kajsije rastu uglavnom kao nisko drvo i dostižu visinu u proseku oko 6 metara, mada mogu narasti i do 12 metara. Kora je tamnije sive boje i kod starijih kajsija zna da bude ispucala, dok mlede grane budu u nijansi crvenkaste boje.

Cvetovi budu bele do ružičaste boje, a plodovi su najčešće narandžaste u raznim nijansama. Strana ploda koja je okrenuta ka suncu bude crvenkaste boje.

Gajenje kajsije

Kajsijama odgovara umerena klima, sa slabijom zimom u drugoj polovini.  Može da zahteva malo više pažnje nego neke druge vrste voća, pa se ljudu malo teže odlučuju da je gaje. Ukoliko se upozna ciklus razvoja i ako se odabere dobra sotra, proizvodnja kajsija nije ništa komplikovanija od drugih vrsta voćaka.

Jedna od stavki na koju treba obratiti je da se ne može direkno saditi na sveže iskrčenim voćnjacima jer su rezultati jako loši. Kajsije imaju dosta ujednačeno vreme kada stižu za berbu, međutim imaju i one koje su dosta rane ( kajsija aurora i još neke) ali ima i onih koje dosta kasnije dospevaju za berbu ( septembarska kajsija )

Kako izgleda plod kajsije – slika preuzeta sa sajta wikipedia.com

Posebna stavka su podloge za kajsiju, najčešće se koristi sejanac džanarike koja je dosta bujna što može poterati u proleće voćku da ranije krene i tu se mogu javiti problemi sa kasnim prolećnim mrazevima. Da bi se ovo izbeglo u poslednje vreme se koriste posrednici (obično vrste šljiva) na način da se oni na kaleme na koren od dženarine na desetak cm iznad zemlje, a kajsija se na njih nakalemi na visini oko 120cm. Obavezno se raspitati pri kupovini sorte kajsije na kojoj je podlogi.

Jedan od čestih problema sa kojima se sreću odgaivači kajsije jeste apopleksija kajsije, to je iznenadno sušenje stabla a može biti prouzrokovano sa većim brojem uzroka. Kada je u pitanju orezivanje kajsija, ono se najčešće obavlja tri puta godišnje.

►► Sadnja kajsija

Kada je u pitanju sadjenje kajsija prvo je potrebno obaviti pripremu zemljišta, što bi obuhvatalo uobičajne poslove kada je u pitanju zasnivanje novih voćnjaka. Podrivanje zemljišta, nivelisanje (izravnavanje), uzimanje uzoraka zemljišta da se proveri sastav i pH vrednost (poželjna je vrednost od 7pH). Potom se odradi đubrenje zemljišta i duboko oranje. Sve ove mere su veoma značajne za podizanje voćnjaka, međutim nećamo ih preterano obrađivati jer je ovo tekst o kajsiji.





Voćke će na jednom mestu ostati veoma dugo, od 15 do 25 godina i zato je potrebno dobro razmisliti koje će se sorte kajsije posaditi. Postoje samooplodne sorte, delimično samooplodne sorte i one sorte koje zahtevaju da bude na istom voćnjaku posađeno dve ili više vrsta kajsija. Takođe dospevaju u različito vreme za branje, pa tako imamo rane kao što je kajsija Aurora, ali i srednje i kasne sorte pa i to treba biti jedan od faktora o kojem se treba misliti prilikom izbora.

Kada se donese odluka u vezi kajsija koja će se vrsta gajiti sledi nabavka, gde opet treba videti na koju će podlogu kajsije biti nakalemljene. Sadnice nabaviti iz proverenih rasadnika, jer na taj način je sigurnije da će doći zdrave sadnice.

Sadnja kajsije u jesen jeste najbolja metoda, jer se sadnica dobro pripremi za proleće. Ukoliko se sadnja obavi u proleće voćka će sporije napredovati te prve godine i veće su šanse da se ne prime baš sve sadnice. Pre sadnje se sadnice proveravaju da se nisu smrzle ili osušile ili da li ima nekih mehaničkih oštećenja na njima. Koren se takođe pregleda u kakvom je stanju i obavi se njegovo delimično skraćivanje. Koren se može pre postavljanje u zemlju namočiti u kašu od goveđe balege, zemlje, fungicida i vode, da bi se omogućio bolji start biljke.

Razmak između kajsija u redu, kao i između redova trebiti prilagođen sorti koju smo posadili i agrotehnici koju planiramo da primenjujemo (obično je 4 x 5 metara). U poslednje vreme se kao način sadnje koristi takozvana sadnja u trougao (cik cak) što omogućava da se na isti prostor posadi veći broj biljaka. Veoma je bitno da između biljaka bude mesta za dosta svetlosti, jer je to bitno za kvalitet plodova prilikom zrenja.

Sadnice se sade na istu dubinu koja je bila i u rasadniku, a mesto gde se podloga spaja sa kajsijom treba da bude iznad zemlje. Kada se obavi sadnja, potrebno je da se svaka sadnica zalije sa oko 15 litara vode.

►► Održavanje zasada kajsija

Održavanje zemljišta među voćkama se može odraditi na nekoliko načina. Može kao jalovi ugar (kada je stalno obrađeni zemljište u voćnjaku), gajenje uzrodica ( u prvim godinama se mogu gajiti i druge vrste biljaka, a cilj je da se bolje iskoristi zemljište), malčiranje (zastiranje) zemljišta (zastiranje prostora oko voća različitim organinskim materijalima, kao na primer sitna slama). Mogu i da se koriste i kombinacije: jalovi ugar i herbicidni pojac ili jalovi ugar i plastična folija.

Đubrenje veštačim đubrivima se radi tri puta godišnje. Prvi pu u jesen se jedna trećina o ukupne količine veštaka zatanjira među voćkama. Drugi put u proleće pre kretanja vegetacije se ubaci druga trećina djubriva. Treće đubrenje se radi u toku vegetacije. Sva tri puta je potrebno da se razbacano djubrivo zatanjira. Što se tiče sastava đubriva koja će se koristiti za prihranu voćaka, to treba prilagoditi nakon pripreme zemljišta. Takođe tokom sezone se može odraditi i folijarna prihrana.

►► Orezivanje kajsija

Što se tiče perioda kada treba da se radi orezivanje kajsija, prvi put se radi pred cvetanje (ne kao kod jabuke i kruške u rano proleće), druga je početak maja meseca. Treća rezidba se radi u periodu krajem jula i početkom avgusta. Tako malo pomeren početak za orezivanje kajsija daje bolje rezultate u suzbijanju apopleksije kajsije.

U drugoj rezidbi koja se radi od početka maja se prekraćuju mladari koji su isterali više od 30 cm na mladim voćkama. Ukoliko je stablo kajsije do kraja formirano, umesto prekraćivanja se vrši potpuno uklanjanje tih mladara. Treće orezivanje kajsija se obično obavlja u periodu od 30 dana nakon završene berbe, a cilj je da se obezbedi bolja prozračnost voćke. Nakon završetka rezidbe preporuka je da se odradi prskanje voćnjaka sa fungicidnim sredstvima.

►► Navodnjavanje voćnjaka sa kajsijama

Kao neka opšta mera za zalivanje jeste tri puta godišnje. Prvi put je u fazi pred otvaranje pupoljka na kajsiji, drugo zalivanje treba da se obavi dve nedelje nakon cvetanja i treće zalivanje voćaka treba obaviti oko 3 nedelje pre zrenja plodova. Prilikom navodnjavanja treba biti oprezan pri kraju sezone jer se suviše dugim periodom navodnjavanja može produžiti vegetacija i usled toga mraz može naneti štete na kajsijama.

kap po kap u kajsijama

slika sa werkosagro.com

Oko količine vode za navodnjavanje kajsija takođe treba voditi računa, voditi računa o padavinama i količini rezerve vode u zemljištu. Treba navodnjavanje uskladiti sa stanjem u kojem su voćke i sa starošću samog nasada. Zalivanje se može obavljati brazdama, mada se u novije vreme sve više koristi sistem kap po kap.

►► Berba i skladištenje kajsija

Prilikom berbe kajsije treba obratiti pažnju koliko je zrela. Potpuno zrela voćka se može plasirati odmah i nema mogućnosti za neko čuvanje. Ukoliko se bere pa treba da se transportuje malo duže do prodavaca  ili se bere za preradu, potrebno je berbu obaviti oko nedelju dana pre tehnološke zrelosti.

Kajsije u gajbama

sa foruma poljoinfo

Tokom berbe sve oštećene plodove treba posebno odmah odvajati, jer će se na njima brzo pojaviti trulež koja se lako može preneti na susedne kajsije. Sorte kajsije uglavnom sazrevaju kod nas  od kraja juna do pred kraja jula. Malo je sorti koje odstupaju od tog perioda, ali je vreme zrenja jedna od bitnih stavki o kojoj se treba dobro raspitati pri dizanju voćnjaka.

Plodovi kajsija se prilokom berbe dele u tri klase:

  • ekstra klasa – njihov plod treba biti minimalno u prečniku 4 cm, svi plodovi moraju dobro izgledati i biti ujednačeni.
  • prva klasa – ovde takođe plodovi trbaju biti slični i dobri, ali je najmanji dozvoljeni prečnik 3 cm.
  • druga klasa – ovi plodovi bi trebali da minimalno ispunjavaju uslove kvaliteta, a najmanji dozvoljeni prečnik jeste  2,5cm

Kajsije ekstra kvaliteta se pakuju u plitke gajbe i to tako da bude samo jedan red i da se plodovi ne dodiruju. Pri pakovanju plodova prve i druge klase se koriste dublje gajbice, ali ne bi trebalo da bude više od 8 kilograma u jednoj gajbici.

Zaštita kajsija

U februaru bi trebalo da se odradi zimsko prskanje po lepom danu i to pred kretanje biljke. Pred cvetanje ide tretman protiv sušenja cvetova i grančica (monilija kajsije).  Isti tretman se ponavlja za vreme cvetanja i precvetavanja.

Protiv šuplikavosti lista i truleži na plodovima ide tretman kad plodovi budu veličine lešnika. Slični tretmani se ponavljaju po potrebi i to se završava na oko dve nedelje pre nego plodovi budu zreli. Kada opadne oko 75% listova, radi se jesenje (plavo) prskanje radi suzbijanja štetnih insekata koji prezimljuju na stablu.

Svakako je najbolje se posavetovati sa stručnjacima i iskusnim voćarima ukoliko se posumlja na neke probleme i da se dobiju saveti za preventivno dejstvo.

Bolesti kajsije

  • Monilija ( Monilinia spp. ) – Sušenje cvetov a i grančica i trulež plodova kajsije
  • Šupljikavost lista i krastavost plodova ( Stigmina carpophila ) –
  • Apopleksija kajsije –
  • Hlorotična uvijenost lišća kajsije i breskve, Leptonekroza šljive, Evropsko žutilo koštičavih voćaka – fitoplazma Candidatus phytoplasma prunorum
  • Kovrdžavost lista breskve (Taphrina deformans)
  • Pegavost (rupičavost) lišća i rak-rane grana koštičavih voćaka – Xanthomonas arboricola pv. pruni (Xanthomonas campestris pv. pruni)
  • Rak korena ( Agrobacterium tumefaciens )
  • Virus šarke šljive ( Plum pox virus )

Štetni insekti

Sorte kajsije

Pre zasnivanja zasada je potrebno je od postojećeg broja sorti kajsija, koje se još mogu razlikovati na kojoj su podlogi kalemljene na osnovu zahteva kupaca i stanja ponude u kraju odlučiti se koje će se sadnice kupiti.

Zahtevi kupaca se razlikuju u raznim krajevima u pogledu veličine plodova kajsije, njihove boje i vremena kada dozrevaju (kada se mogu naći u ponudi). Međutim treba imati u vidu šta konkurencija ima posađeno, pa uzeti vrstu koja daje plodove slične veličine i boje, ali sa drugačijim vremenom dozrevanja. Takođe među sortama se mogu koristiti i različiti metodi za orezivanje kajsija, jer svaka ima neki svoj specifičan oglik krune koja se sama razvija..

Navešćemo ovde po neobaveznom redosledu neke sorte kajsije: Novosadska 4, Novosadska 6, Novosadska kasnocvetna, Novosadska rodna, Krupna rana, Madjarska najbolja, Bergeron, Rocsana (Roksana), Nju Džersi, Čačanska pljosnata, Kečkemetska ruža, Dacija (Dačija), Zaklopačka ruža, kajsija Aurora, Čačansko zlato, Goldrich (Goldrič), Polumela (Palummella), Crna kajsija, Ivonne Liverani, Septembarska kajsija,Cegledi bibor, Segedinski mamut, Novosadska 2, Novosadska 3 i Mađarska rana.

Za nabrojane sorte ćemo dati kraći opis:

  • Novosadska 4 (NS-4) – Plodovi za berbu stižu u drugoj polovini juna. Plodovi su krupni, većinom žute boje i delimično su crveni. Napravljena je 1985 godine.
  • Novosadska 6 (NS-6) – stablo je kod ove kajsije srednje bujno, vreme sazrevanja je krajem juna. Plod bude okruglast i delimično je spljošten. Boja je svetlo narandžasta i sa osunčane strane ploda bude crvenksata.
  • Novosadska kasnocvetna – nastala od vrste kajsije Ambrozija i to 1980 godine. Počinje da donosi rod u trećoj godini, a stablo bude srednje bujno. Plodvi su srednje krupni i imaju pomalo jajsti oblik. Boja je bledo narandžasta sa malo crvenila.
  • Novosadska rodna – nastala je 1987 godine, kod ove sorte kajsije je stablo srednje bujno. Plodovi su kod novosadske rodne prosečne veličine. Oni sazrevaju polovinom jula meseca i imaju narandžastu boju sa crvenom bojom na delu ploda koja je bila izložena suncu.
  • Krupna rana – ovo je je sorta koja je poreklom iz Mađarske, plod stiže za berbu krajem juna i početkom jula meseca. Plodovi su okrugli i srednje krupnoće. Malo je otpornija od proseka na niske temperature. Plod se može brati u drugoj polovini jula.
  • Madjarska najbolja – veoma popularna, boja je tamno žuta sa crvenkastim pegama. Deo ploda koji je okrenut ka suncu je crvenkaste boje. Plodovi sazrevaju stedinom jula. Ima bujno stablo i dosta dobro rađa.
  • Čačansko zlato – je vrsta nastala prirodnom selekcijom pedesetih godina. Plodovi su  krupni i ovalnog su oblika. Osnona boja narandžasta sa nešto crvene boje sa osunčane strane. Plod zori u sredini jula.
  • Bergeron – plodovi su manje veličine, a mogu se brati od jula do polovine avgusta. Poreklom je iz Francuske, a boja ploda ove sorte kajsije svetlonarandžste boje i srednje krupni su. Spada u grupu samooplodnih vrsta.
  • Rocsana (Roksana) – plodovi su krupni i za berbu stižu krajem 7 meseca i početkom 8 meseca. Narandžaste boje sa delimičnim crvenilom. Sorta je poreklom iz Avganistana i delom je otporna na virus šarke.
  • Nju Džersi – vrsta iz Amerike, plod žute boje sa nijansama od svetlo do tamno žute. Preporuka da se bere pre stanja tehnološke zrelosti jer plodovi lako otpadaju kada su zreli. Postoji više klonova ove vrste od kojih su najpoznatiji Nju Džersi 19 i Nju Džersi 39.
  • Kečkemetska ruža – poreklo ove sorte kajsije jeste Mađarska. Plodovi su sitniji do srednji, ali deo popularnosti duguju ukusnom mesu i dobrom podnošenju transporta nakon berbe do tržišta. Dozreva krajem jula. Stablo bude bujno i razvija veliku krunu.
  • Dacija (Dačija) – plodovi zore krajem juna, prosečna težina plodova oko 60 grama. Ova sorta kajsija je relativno nova na tržištu. Treba obratiti pažnju jer nije samooplodna sorta.
  • Zaklopačka ruža – sorta kajsije nastalana Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. Rodna sorta koja je samoplodna. Plodovi su narandžaste boje sa crvenilom na strani ploda koja je bila okrenuta ka suncu.
  • Čačanska pljosnata – domaća sorta kajsije iz Instituta za voćarstvo u Čačku. Plodovi sazrevaju u trećoj dekadi jula i sitni su do osrednje  krupni. Boja je svetlonarandžsata sa nešto crvene boje na osunčanoj strani. Ova sorta se gaji radi prerade i sušenja plodova.
  • Goldrich (Goldrič) – koja je samo delom samoprašujuća, pa o tome treba voditi računa ukoliko se za nju odlučite. Plodovi stižu za berbu pošetkom sedmog meseca. Plodovi su srednji do krupni, narandžasti su. Stablo je srednje bujnosti. Poreklom je iz SAD-a.
  • Polumela (Palummella) – za berbu plodovi stižu prvom plovinom jula.  Narandžsto-žute su boje i krupni.
  • Vitillo – dosta dobro podnosi zimu, a stablo može narasti do visine od 5m. Plodovi za berbu stižu polovinom jula i spada u samooplodne sorte kajsije.
  • Crna kajsija (Prunus dasycarpa) – je zapravo posebna vrsta kajsija, ali kako se često to zaboravi u rasadnicima i mi smo je ovde svrstali. Ukus je uglavnom kao kod kajsije, ali ima i blagu aromu koja podseća na šljivu. Postaje popularna kao voćka na okućnici jer cveta kasno i tako izbegava kasne mrazove. Koristi se još i naziv “Black Velvet”.
  • Ivonne Liverani – sorta koja daje plodove srednje veličine. Prednost kod nje jeste povećana otpornost prema problemima koje pravi monilija, međutim mana je što se plodovi ne mogu čuvati na duži period. Oni su srednje krupni, a stablo može narasti do 4m.
  • Aurora – kajsija aurora je među onima koje su ubrajaju kao rane sorte.
  • Septembarska kajsija (Hindukush kajsija) – cveta skasnije pa tako i plodovi za berbu stižu u septembru mesecu. Sorta potiče iz podnožja Himalaja i iz tog razloga ima kasniji period cvetanja. Boja ploda jsete žuto – narandžaste boje.
  • Segedinski mamut (Szegedi Mamut) – sazreva za berbu početkom jula. Poreklo ove  kajsije  jeste iz Mađarske. Problem može predstavljati malo veća osetljivost na šarku šljive. Plodovi su krupni i imaju delimično izduženi oblik, tamnožute su boje a crvenilo na plodu je grupisano poput tačkica.
  • Novosadska 2 (NS-2) – ova vrsta ima plod srednje-krupan do krupan, narandžaste boje sa delimičnim crvenilom na strani koja je bila osunčana. Lako se odvaja od koštice.
  • Novosadska 3 (NS-3) – kajsije su krupne i mogu se brati tokom  jula meseca. Stablo bude srednje bujno i preporučuje se za industrijsku proizvodnju kajsije.
  • Cegledi bibor – mađarska sorta koja ima bujno stablo. Plodovi su zreli u polovini jula, ovalnog su oblika i sa strane deluju spoljošteni. Nešto je osetljivija prema mrazevima koji se dese u rano proleće.
  • Mađarska rana – sorta je sa veoma krupnim plodovima koji su žute boje, a crvenkasta boja je na strani koja je okrenuta prema suncu. Za berbu stiže u prvoj dekadi jula. Dosta dobro podnosi vremenske nepogode (niske temperature i sušne periode)

Pored nabrojanih sorti se u novije vreme pojavljuju i novije sorte koje još nisu dovoljno zastupljene u asorimanu rasadnika. Za širenje će ipak biti portrebno da se dokažu na terenu, a to neće poći za rukom baš svakoj sorti.

Takođe postoji i situacija da se stranim sortama daju neka lokalna imena po principu kako se to u kom kraju pročita. Pa se pojavljuje više lokalnih naziva koji su različiti ipak su dosta slični. Zato treba uvek tražiti da se vidi kako se u orginalu piše jer tako neđe biti mesta zabuni.

Teme na poljoinfo forumu vezane za kajsiju: