Kajsijini moljci koji najčešće napadaju ovo voće su vrste Recurvaria nanella i Recurvaria leucatella. Osim ove biljke, oni pričinjavaju štetu i na listovima breskvi, višanja, šljiva (na drugim voćnim vrstama retko). Ove vrste su široko rasprostranjene po Evropi, Turskoj, Bliskom istoku, zapadnom delu Azije i Severnoj Americi.

Recurvaria nanella i Recurvaria leucatella su po svim karakteristikama gotovo iste. Jedina razlika koju ovi kajsijini moljci imaju među sobom je boja krila – kod prvih su one braonkaste, a kod drugih tamno siva ili crna.

Izgled i karakteristike

U zavisnosti od vrste, raspon krila ovih insekata je od 10 do 15 mm, a prisutna su kod svih odraslih jedinki. Oni se pomoću njih lako kreću sa jedne na drugu biljku, hrane se i na njima razmnožavaju.

Na krajevima krila se nalaze sitne resice koje podsećaju na dlačice. Na glavama imaju par antena koji je povijen uz telo dok miruju, a kad lete okrenut je u suprotnom smeru.

Recurvaria nanella

zaštita kajsije

slika sa ukmoths.org.uk – © Patrick Clement

Recurvaria leucatella

leptiri na kajsijama

izvor – wikipedia.org

Jaja ovih insekata su sitna, svetlo-žute boje i obično se nalaze na listovima ili na pupovima kajsije. Larve su narandžaste, dok im je glava i deo ispod nje nešto tamniji.

Ciklus razvoja

Kajsijini moljci daju jednu generaciju godišnje. Tokom zime, oni borave ispod kore ili pupova voćki u formi gusenice. U martu mesecu, oni počinju da nagrizaju ove delove biljke. Potom prelaze na lišće, na kojima se mogu lakše primetiti jer dolazi do povijanja listova.

Pošto im pogoduje toplota, one se češće nalaze na južnoj strani krošnje kajsije. Početkom leta, gusenice se transformišu u leptire.Let leptira počinje da se dešava tokom juna i jula meseca.

Neposredno nakon toga, počinju da lete, vrše kopulaciju i da polažu jaja. Posle izlaska iz ljuski, gusenice se kreću po listovima.

Larve se hranerane se sve do jeseni, kada se spuštaju do zemlje i tu se ukopavaju. U ovoj formi, kajsijini moljci ostaju tokom zime i čekaju dolazak proleća.

Šteta koju izazivaju kajsijini moljci

Iako su gusenice te koje se najviše hrane, ipak nije reč o veoma štetnoj vrsti insekta. Oni nagrizaju površinski sloj i prave sitne rupe, odakle sišu sok. Tokom leta se šteta može ispratiti na listovima, dok se tokom zime štetu praveći povlačeći se pod koru ili u mlade grančice.

U proleće šteta koju izazivaju kajsijini moljci primećuje se na obodima listova, jer oni bivaju povijeni i suvi. Osim toga, nekad se mogu primetiti i natruli delovi uz žile, ali ne utiče u velikoj meri na celu biljku i njene plodove.




Mere zaštite

Dugotrajniji način jeste ručno uklanjanje gusenica sa krošnje. Njih je posle toga neophodno odneti van voćnjaka i uništiti mehaničkim putem.

Kada se pojave kajsijini moljci, suzbijanje se može vršiti na dva načina. Prvi je hemijskim putem, tretiranjem sredstvima na bazi organofosfora.Takođe se mogu postavljati i feromonske klopke radi zaštite voćnjaka.

Ukoliko se pojave u ogromnom broju, savetuje se informisanje sa stručnim licima.

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook0Share on Google+2Tweet about this on Twitter