Višnja (Prunus cerasus) je voće koje se većinom gaji radi industrijske prerade što olakšava plasman nakon berbe. U pitanju je drvenasta voćka čiji plod ima isti naziv kao i voće. Svrstava se u koštičavo voće (skrivenosemenica) gde su još i kajsija, breskva, šljiva, trešnja, marela i badem.

Porekom je iz Male Azije odakle se preko stare Grčke i Rimskog carstva proširila po Evropi. Širila se uporedno sa trešnjom. Postoji nekoliko veoma različitih varijeteta višanja kod nas to obična višnja (Prunus cerasus L.), ali postoje i stepska višnja (Prunus fruticosa Pall), istočnoamerička višnja (P. pumila L.),  maljava višnja (P. tomentosa Thunbg.) koje su raširene na nekim drugim kontinentima.

Izgled višnje

Drvenasta voćka čiji je koren najbolje razvijen na dubini od oko 50cm. Kruna krošnje pokriva manju površinu nego što se širi koren u zemlji.  Krošnja je uglavnom okruglastog oblika i poseduje veći broj dužih a tankih grančica. Ovde već može da se kaže da između pojedinih sorti postoji značajna razlika na kojim grančicama donose plod.

vašniji elementi na višnji

sa sajta wikipedia.org

Cvetovi su bele boje i dvopolni su (na istom cvetu su  tučak i prašnici). Plodovi na višnjama su okrugli, veličina zavisi od koje su sorte. Od sorte višanja zavisi i boja (koja je uglavnom crvena ali sa različitim nijansama) i ukus ( koji se kreće od slatkih višanja pa sve do kiselih).

Gajenje višnje

Podizanje zasada višnje je posao kojem se treba ozbiljnije pristupiti, kao i isvim voćnjacima jer će oni tu ostati od 15 do 20 godina. Zato bi se kao početak gajenja višanja uzima odabir parcele gde će se posaditi i  kvalitetna priprema zemljišta. U osnovi je to jednostavno jer treba odraditi nivelaciju tla da se uklone manja izdignuća i poravnaju manja ulegnuća u zemljištu, te da se ukolne ostaci šiblja ako ih ima na parceli.

Kada se to završi može početi podrivanje zemljišta i potom duboko oranje. Pre dubokog oranja poželjno je da se odraditi analiza zemljišta da bi se videlo kolika je prisutnost elemenata i koja je pH vrednost. Na taj način bi se uz duboko oranje moglo odraditi zaoravanje đubriva koje može da popravi sastav zemljišta.

Te akcije trebaju biti zavrešene tako da se zemlja lepo slegne pre početka sadnje, bar dva meseca ranije. Kod višanja je karakteristično jedino da ne mogu da se gaje na preterano vlažnim i teškim zemljištima.

Sadnja višnje bi trebala da se odradi u jesenjem periodu jer se biljke na taj način bolje prime, za razliku od prolećne sadnje. Razlog tome jeste osobina višanja da relativno rano potera pupoljke. U slučaju prolećne sadnje voćaka, biljka u isto vreme mora da privikava koren na zemljište i da tera pupoljke, što bezpotrebno iscrpljuje voćku.




Još jedna bitna stavka pre početka sadnje jeste odabir sorte višnje koju ćemo saditi. Postoje sorte koje su samo oplodne, ali neke zahtevaju i da u sklopu zasada budu posađeni oprašivači. Ukoliko se voćke sade na okućnici tu i nije toliki problem, međutim gajenje višnje na većoj površini zahteva savetovanje sa stručnjacima ili iskusnim voćarima prilikom odabira sorti koje će se saditi.

Vreme kada će se obavljati berba višnje takođe zavisi dosta od sorte za koju se voćar odluči, a tu je poželjno da ne bude kada je najveća ponuda tog voća na tržištu.

Neke od stavki na koje treba da se obrati pažnja pri odabiru sorte višnje jesu: krupnoća plodova višanja, prinos sorte, otpornost plodova na berbu i transport, kako podnose neke štetočine i bolesti (tolerantnost). Od izbora sorte višnje i podloge će zavisiti razmak koji se ostavlja između redova i između voćki u redu.

Prilikom orezivanja višnje najčešće se formira piramidalna kruna, a povremeno se može naići na voćnjake gde su krošnje forirane kao polupljosnate vaze, palmeta i vitko vreteno. Kada voćnjak uđe u fazu pune rodnosti, neophodno je da se tokom svake godine obavi đubrenje sa veštačkim đubrivom. Višnja cveta u periodu posle trešnje, što omogućava da se izbegnu prolećni mrazovi.

Berba višnje je veoma zahtevan posao kojem se treba posvetiti posebna pažnja. U nekom ranijem periodu berba višnje se uglavnom obavljala ručno i to je značajno podizalo cenu plodova. Sada su razvijena neka rešenja koja omogućavaju mašinsku berbu kada je u pitanju berba plodova koji će se koristiti u industrijskoj obradi.

Pri mašinskoj berbi se može obrati (otresti) 30 i više stabala za jedna minut sa savremenim rešenjima. Princip rada je da posebna hvataljka obuhvati stablo, a oko stabla da se raširi posebno platno za prihvat plodova koji usled trešenja otpadaju. Kada hvataljka protrese stablo dolazi do padanja zrelih plodova koji se niz platno otkotrljaju do centra gde se prikupe. Nakon toga se platno skupi i hvataljka pusti stablo jer je obavljena berba višnje i prelazi se na sledeću voćku.

Ukoliko se planira mašinska berba sadnice višnje je neophodno pri sadnji rasporediti tako da mašina može bez problema da manevriše među stablima. Postoji veliki broj raznih rešenja ovih tresača voća i poželjno je pre zasnivanja voćnjaka znati koji će se model tačno koristiti.

Kada se završi berba višnje u većini slučajeva plodovi se odmah prodaju hladnjačarima, mada je prisutan trend da i voćari podižu hladnjače za voće u sklopu svojih poljoprivrednih gazdinstava. Na taj način mogu bar delimično da utiču na cenu po kojoj će se višnja otkupljivati. Plodovi višanja imaju rok od desetak dana koliko se mogu čuvati u hladnjačama, nakon toga treba početi njihova prerada.

Podloge za višnje

Prilikom kalemljenja višanja kao podloge za sadnice se koriste najčešće: magriva, divlja trešnja i gizela 5.

  • Magriva (Prunus mahaleb) – ovo je podloga koja daje visnje manje bujnosti, što samo olakšava berbu plodova. Ona je dobro otporna prema sušama i dobro uspeva na sirmašnijim zemljištima. Prema nekim bolestima kao što je trulež  korena ( Phytophthora spp. ) podloga magriva je tolerantna.
  • Divlja trešnja ( Prunus avium ) –  dobra je podloga ali ima jednu lošu osobinu -bujnost. Ova podloga za sadnice višanja se preporučuje za vlažnija zemljišta, kao i područja sa većom količinom padavina tokom letnjeg perioda.
  • Gizela 5 – je podloga koja u prvim godinama obezbeđuje dobru rodnost, međutim kasnije može doći do manjih plodova višnje. Gizela 5 se preporučuje za zemljišta koja su više kisela od normale.

Sorte višnje

Broj soti višanja koje se mogu naći na tržištu je dosta velik. Pri odabiru sorte potrebno je da se informiše o tome koja je podloga korišćena prilikom kalemljenja.

  • Oblačinska – verovatno najpoznatija, ova sorta daje plodove koji su nešto sitniji. Samooplodna je, cveta polovinom aprila a sazreva polovinom juna meseca.
  • Čačanski rubin – plodovi su krupni, okrugli i tamno crvene boje. Plodovi zore krajem 6 meseca i početkom 7 meseca.
  • Šumadinka – sazrevaju u prvoj polovini jula, ova sorta je poreklom iz Srbije. Plodovi su krupni, stabla budu polupatuljasta što omogućava lakše branje.
  • Ujfehertska grozdasta
  • Reksele – plodovi budu zreli krajem jun meseca. Poreklom je iz Nemačke i spada u samoplodne sorte.
  • Hajmanova konzervna – plodovi su srednje krupni a sorta je samooplodna.
  • Kaleris 14 – plodovi sazrevaju početkom jula meseca i srednje su krupni. Samooplodna je, koristi se kao industriska i kao stona.
  • Kaleris 16 – ovde su plodovi budu srednje krupni i stižu krajem juna ili početkom jula.
  • Meteor – poreklom je iz SAD-a(ponegde se navodi iz Mađarske), plodovi budu zreli u prvoj polovini juna. samooplodna sorta koja omogućava da bude laka berba višnje.

Marela

Kada se priča o višnjama obavezno se spomene i marela (marelica). To je hibrid između višnje i trešnje, te joj je stablo poput trešnjinog, dok plodovi podsećaju na višnjine. Sve što smo iznad bnaveli vezano za gajenje višnje, može i da se primeni pri gajenju marele. Jedina stavka koja je ističe ispred višnje i trešnje jeste veća tolerantnost kada je u pitanju monilija.

Bolesti i štetočine višanja

Bolesti:

  • sušenje cvetova i grana, truleš plodova (monilija) – (Monilinia laxa)
  • šupljikavost lista – (Stigmina carpophyla)
  • ljubičasta pegavost – (Blumeriella jaapii) – poznata kao i  mrka pegavost lista višnje i trešnje
  • trulež korena – (Phytophtora spp.)

Štetni insekti:

  • Trešnjina biljna vaš – (Myzus cerasi) – poznata kao i crna trešnjina lisna vaš
  • Trešnjina muva – (Rhagoletis cerasi)
  • Rutava buba (Tropinota hirta)
  • Višnjin surlaš (svrdlaš) – (Rhynchites auratus)
  • Crveni pauk (Tetranychus urticae)
  • Mali mrazovac – (Operophtera brumata)
  • Majski gundelj (Melolontha melolontha)
  • Crveni voćni pauk (Panonychus ulmi)
  • Zelena vaš (Aphis pomi)
  • Šljivin smotavac (Grapholita funebrana)
  • Miner zmijolikih mina (Lyonetia clerkella)
  • Miner okruglih mina jabuke (Leucoptera scitella)
  • Potkornjak – (Scolytus rugulosus)
  • Žilogriz – (Capnodis tenebrionis)
  • Dudovac (Hyphantria cunea)
  • Trešnjina muva (Rhagoletis cerasi)

Tema na poljoinfo forumu: