Sorte višanja

Ovo je voće prilično popularno za voćare i to ne bez razloga. Razlog jesu manji zahtevi prilikom proizvodnje, ali i mogućnost da se plodovi uspešno prerađuju nakon berbe. Mogu se čuti preporuke da je gajenje višnje prilično lako, ali to treba uzeti sa dosta rezervom.

Treba se raspitati dobro pre nabavki sadnica. Neke sorte su namenjene za upotrebu u svežem stanju, a druge za dalju preradu. Takođe tu je i razlika u veličini plodova i njihovoj čvrstoći. Novije selekcije su više pogodne za mehanizovanu berbu, mada ima i sorti koje se uglavnom trebaju ručno brati.

Pored same sorte su bitne i podloge na koje se kaleme. Neke najčešće koje se koriste kod nas su magriva, izdanci oblačinske višnje, divlja trešnja i divlja višnja.

Prilikom odabira terena povedite računa da se odlučite za rastresito zemljište, nikako za ono gde voda leži. Veoma je poželjno da odradite analizu zemljišta, te da izvedete potrebne korekcije pre sadnje voća.

Spisak najčešćih sorti

• Oblačinska – spada u sorte višanja koje imaju sitnije plodove, prosečne težine oko 2,5  pa do 3,5 grama. Radi se zapravo o više različitih varijeteta jedne sorte koji se međusobno razlikuju u nekim stavkama. Uglavnom se njeni plodovi koriste za industrijsku preradu, mada nije preterano zgodna za mehanizovan način branja. U odnosu na prosek je malo osetljivija na neke bolesti. Višnje za branje dospevaju krajem juna meseca. Iako se njeni izdanci koriste kao podloge za kalemljenje, ona se najčešće kalemi na podlogu magriva.
• Čačanski rubin – ima plodove koji za berbu dospevaju krajem juna meseca, a nastavi se i početkom jula. Veličina višanja je srednje krupna, tamne crvene boje. Ukoliko bude obimnijih padavina u periodu tokom vremena dozrevanja plodovi mogu da počnu pucati. Selekcijom je dobijena od sorte višnje Kereška, od koje je uz sve pozitivne osobine nasledila i manji broj oplođenih cvetova.
• Eva – je vrsta selektovana među spontanim sejancima u Mađarskoj. Plodovi su srednje krupni, tamnije crvene boje. Samooplodna je sorta i odlikuje se srednjom bujnošću.
• Šumadinka – ima vreme dozrevanja plodova početkom jula meseca. Prednost su plodovi krupnije veličine, sa prosečnom težinom malo preko 6 grama ilepa crvena boja. Selekcija je izvršena kod nas (Hajmanova konzervna x Kereška). Pokazuje određenu otpornost prema nekim bolestima koje napadaju višnju. Mada plodovi kasnije dozrevaju ipak postoji opasnost od poznih prolećnih mrazeva. Takođe zahteva malo “jaču”rezidbu u odnosu na većinu drugih sorti višanja.
• Ujfehertska grozdasta – spada u sorte višnje koje dozrevaju pred kraj juna meseca i nastavljaju početkom jula meseca. Poreklom je iz Mađarske, samooplodna je sorta i dobro podnosi mehanizovanu berbu.
• Reksele – vreme dozrevanja je druga polovina juna. Plodovi imaju crvenu boju koja je tamnija, oblik je zatupastosrcast, a veličina je prosečna srednje krupna (5 grama). Pokožica je glatka i tanka. Spada u sorte višnje koje dosta dobro podnosi mehanizovan način branja. Selekcija je odrađena u Nemačkoj.
• Lara – je naša domaća sorta nastala selekcionim ukrštanjem Keleris 14 sa sortom Reksele. Samooplodna je sorta čiji i ima srednje krupne plodove prosečne težine 5,5 grama. Plodovi dozrevaju u trećeoj nedelji juna meseca, dosta su dobre čvrstoće, sočni i prijatene arome.
• Kereška – je sorta poreklom iz Mađarske. Dosta se koristila kao osnova pri selekciji i stvaranju novih sorti. Plodovi za berbu stižu tokom jula meseca, plodovi su krupniji i imaju okruglast oblik.
• Sofija – nova sorta razvijena na Institutu za voćarstvo u Čačku. Plodovi za berbu stižu u drugoj polovini šestoga meseca. Cveta srednje kasno a višnje su prilično krupne 6,5 grama.
• Hajmanova konzervna – vrsta koja je namenjena uglavnom za dalju preradu, sa plodovima koji su u proseku teški oko 5,5 grama. Vreme dozrevanja je u drugoj polovini juna meseca.
• Majska – ovo je zanimljiva sorta, majska višnja za berbu dolazi na samom kraju maja i nastavlja početkom juna.  Tako rano dozrevanje dovodi i do veče osetljivosti u periodu cvetanja na pozne prolećne mrazeve. Dosta se često koristi kao oprašivač za sorte višnje koje imaju sličan period cvetanja. Plodovi su srednje krupni. Spada u samobesplodne.
• Kaleris 14 – mada se kod nas može kod nas naći u ponudi samo kao Kaleris, ipak postoje razlike između  sorte 14 i 16. Plodovi su veličine oko 5 grama, srednje su krupne i za berbu dolaze početkom jula meseca. Treba da razmislite o tome da u sklopu zasada ubacite i neke druge sorte koje bi pomogli pri oprašivanju. Dobro su se pokazala prilikom zamrzavanja i prerade.
• Kaleris 16 – ova sorta ima plodove prosečne težine između 4 i 5 grama. Višnje se mogu brati od kraja juna pa i početkom jula. Dosta je cenjena kao stona sorta, namenjena da se koriste u svežem stanju. Imaju veću bujnost i potrebno je redovno orezivanje.
• Majurka – manje zastupljena sorta koja ima ranije vreme dozrevanja plodova u odnosu na prosek.
• Iskra – je porekolm iz Srbije i spada u novije sorte višnje, a karakterišu je veoma krupni plodovi.
• Erdi botermo – višnje dozrevaju u drugoj polovini juna meseca. Samooplodna je sorta koja cveta dosta ranije, što opet dovodi do opasnosti od mrazeva u prolećnom periodu. Plodovi su okruglasti i veoma krupni. Podjednako je dobra i za korišćenje kao sveža i za preradu. Ona je selekcionisana u Mađarskoj.
• Meteor – ove sorte višnje imaju raniji period cvetanja koji je malo raniji pa se može desiti  da prolećni mrazevi naprave problem. Višnje imaju težinu 4 grama i imaju okruglasti oblik. Koštica se lako odvaja od mesa ploda.

Ovde ćemo spomenuti još neke sorte višnje o kojima nisam pisao, ali se spominju na našim terenima. To su Erdska rodna, Ujfehertoi firtoš, IV-2/152, IV-3/48, Piramiš, Španska, Prima, Marela, Nevena, Lenka, Amarela, Brač, Cigančica, Debrecinska slatka

Kao što se može videti postoji zaista veliki izbor kada su u pitanju sorte višanja, nudi se dosta opcija za koje se možete odlučiti. Mi smo ovde dali osnovne informacije i treba se mnogo pažnje obraćati na sve što se može pročitati po novinama i na internetu, već se posavetovati sa stručnjacima i iskusnim voćarima.