Oblačinska višnja je sorta koja se uglavnom razmnožava putem izdanaka. Naziv je svakako vezan za selo Oblačina, ali se ne može pouzdano dokazati da je odatle potekla. Međutim u krajevima oko njega se nalaze najbolje plantaže ove voćke.
Stablo kod ove sorte višanja je srednje bujno i ne raste mnogo u visinu. Korenov sistem se razvija uglavnom u površinskim slojevima zemlje.
Nakon berbe se u svežem stanju može čuvati oko 4 dana i dobro podnosi transport.
Sorta oblačinska višnja
Čitava sorta je dosta dobro usklađena i ujednačena u svom izgledu i karakteristikama. Visina je uglavnom takva da se računa kao paruljaste voćka, a krošnja je slabije bujnosti, uglavnom raste u loptastoj formi. Koren kod ove višnje id do pola metra u zemlju, ali se veoma dobro razvija u širinu.
sa sajta toplickevesti.com
Cvetovi se pojavljuju u drugoj polovini aprila i samoplodna je sorta. Plodovi su jarko crvene boje, imaju ujednačeno vreme dozrevanja (krajem juna), loptast oblik i prosečna težina im je oko 3 grama. Ukus im je nakiseo, a imaju veoma lepo izraženu aromu. Nakon berbe plodovi višnje dosta dobro podnose prevoz do skladišta i može se dobro sačuvati par dana dok se ne smesti u hladnjaču.
Dobro podnosi niske temperature tokom zime i mrazeve koji se jave u proleće, ali to se ne odnosi na period pre cvetanja ili tokom cvetanja da ne bude zabune. Plodove počinje davati tokom druge godine, ali pun ro se može očetivati tek u šestoj godini nakon što se posade.
Treba povesti računa pri nabavci sadnica kada je u pitanju podizanje voćnjaka na većoj površini koji zahteva dosta sadnica. Lošiji rasadničari će se prihvatiti obaveze da nabave željeni broj sadnica, ali će slabo pažnju da posvete selekciji materijala koji nabavljaju. Kao rezultat takve nabavke svako može da dođe u situaciju da ima dosta šarenoliko stanje u zasadu iako je nabavio sertifikovane sadnice.
Oblačinska višnja je sorta, nema dodatnih podsorti, tipova i klonova (postoji opravdana rasprava da li je u pitanju sorta ili biotip, ali se to treba ostaviti naučnim radnicima da reše). Na sve ovo treba obratiti pažnju prilikom nabavke sadnica, jer rasadničari mogu da ponude na prodaju neku specijalnu oblačinku, kakvu nema niko. Takođe nema ni podloge, jer se ona ne kalemi već se sadnice biraju i sortiraju među izdancima.
Uslovi gajenja
Odluka da se gaji oblačinska višnja treba biti doneta tek nakon što se proveri dali na terenu gde se planira voćnjak ima prolećnih mrazeva u periodu kada je njoj termin cvetanja. Ukoliko tu nema problema može se pristupiti nabavki sadnica i njihovom sađenju.
Podizanje voćnjaka je uobičajno, prvo se zemljište dobro nađubri stajskim đubrivom, potom se obavi podrivanje zemljišta na dubinu od 50cm. Nakon toga sledi kopanje rupa za sadnice (ručno ili mašinski) i neka standardna preporuka je da razmak za sadnice bude 4 x 2,5 metara. U rupe se potom može ubaciti po jedna lopata stajnjaka, prekriti je sa slojem zemlje i nakon toga obaviti sadnju.
Nakon završetka sađenja potrebno je obaviti zalivanje sa nekih 20 litara vode. Takođe se može obaviti i prihrana sa mineralnim šubrivima.
Zaštita od bolesti i korova ide na redovan način sa tim da se treba raditi zaštita da se spreči monilija višnje. Radi nekih ušteda se može naići na preporuku da se mladi zasad ne treba štititi jer nema cvetova. Međutim kako monilija može štablo da ošteti i preko pupoljka, tu leži opasnost. Velike probleme može u zasadima da prouzrokuje i buba žilogriz.
Rezidba
Oblačinska višnja se te prve godine skraćuju na visinu od 60cm, ukoliko je u pitanju jesenja sadnja skraćivanje se obavlja u proleće. Kada se voćka razvije može da se tokom leta radi zelena rezidba.
Ako se orezivanjem želi formirati oblik krošnje vitko vreteno u drugoj godini se skraćivanje voćke obavi na 50cm razlike u odnosu na rezanje u prvoj godini nakon sađenja i tada se uklanjaju sve grane koje su prve godine ostavljene. Zatim sledi formiranje grana, da bi se u toku 4 godine visina višnje ograničila na 2,5 metara. U periodu posle toga se grane skraćuju do rodnih čvorova, a kompletne grane se uklanjaju nakon 4 godine da bi se napravilo mesta za nove.
