Lovor višnja (Prunus laurocerasus) poznata pod nazivom i zelenče. Dosta brzo raste i dobro podnosi orezivanje, pa je iz tog razloga pogodna da se od nje formira živa ograda.

Zbog svoje otpornosti i malih zahteva dosta se koristi za ozeljenjavanje javnih zelenih površina. Tako da je sasvim sigurno da ste ovu biljko do sad već viđali.

Ukoliko se nalazi na poziciji koja je dobro osunčana raste brže i gušće nego kada se posadi na senovitom mestu. Voli da ima dosta vlage u zemljištu, ali ako se ona previše dugo zadržava to joj ne prija.

Izgled lovor višnje

To je zimzeleni grm, koji ima karakteristične listove tamno zelene boje. Ti listovi su malo deblji i imaju sjajniju gornju površinu. Ako se pusti da slobodno raste može dostići visinu i preko 5m.  Dužina listova je obično oko 12cm.

Cveta u  proleće belim cvetovima koji se nalaze u grozdovima specifičnog izgleda. Plod liči na malu trešnju, postaje crne boje u jesen i nije jestiv. Mada se od te nejestivosti stvorila priča da je u pitanju otrovna biljka.

Lovor višnjini listovi

slika sa sajta wikimedia.org

Razmnožavanje

Lovor višnja može da se razmnožava semenom i reznicama. Ukoliko se radi razmnožavanje semenkama, potrebno ih je prikupiti u jesen kada sazore u potpunosti.

Međutim veoma se dobro razmnožava i kad se to radi reznicama, tako da je to češća metoda. Periodi kad se to radi jesu proleće i jesen.

Dužina prolećnih reznica je obično oko 15 cm i to su delovi koji su pri vrhu grana. Rez se na grani pravi sa oštrim i dezifikovanim nožem, jer tako manje dolazi do oštećenja. Ukoliko će proći malo više vremena dok se ne pobodu, nije ih loše čuvati u nailonskoj kesi da ne bi gubile previše na svežini.

Raznice lovor višnje koje se prave u proleće se pobadaju u pesak, koji se potom drži u hladovini. Treba uvek voditi računa o vlažnosti i doći će za par meseci do ukorenjivanja.

Jesenje reznice se prave malo drugačije, jer se grančice od te godine zakidaju sa stabla. Na tako otkinutim granama se pri dnu obično nalazi  manji deo osnovnog stabla i to se naziva “peta”. Korenje će reznica pustiti baš iz tog dela.




Reznice se veoma dobro primaju ako se ispoštuju osnovni uslovi, a ako želite da ceo postupak ubrzate i povećate broj uspešnih ožiljavanja možete koristiti hormon za ožiljavanje.

Gajenje

Lovor višnja dobro napreduje kad je na mestima koja su dobro osunčana i tu postiže gustu formu. Kada se nalazi u polusenki ili skroz senovitom mestu, grane joj budu duže i sa manje listova.

Biljke je potrebno povremeno zalivati tokom leta, a da bi zadržale dovoljno vlage zemljište oko stabla se može zastrti malčem. Ukoliko se pusti da slobodno raste, potrebno je povremeno odseći grane koje su se osušile.

Najbolje je da se biljka posadi u jesen. Što se tiče kiselosti tla ono bi trebalo biti između  6.5  do 7.5 pH.

Ukoliko se koristi za živu ogradu reznice lovor višnje treba pobosti na razmak od 30cm. Kada se počne formirati grm treba pristupiti orezivanju na način da se što više forsira grananje. Veoma pažljivo treba orezati najniže grane, jer je tu veoma bitno da se što gušće vrši razgranjavanje.

Bolesti i štetočine

Na lovor višnji se povremeno mogu razviti neke gljivične infekcije koje usporavaju rast stabla.

Od štetnih insekata probleme mogu napraviti određene vrste moljaca i štitaste vaši. Takođe i lisni mineri ukoliko se prenamnože mogu naneti oštećenja na listovima u toj meri da uspore razvoj biljke.

tema na poljoinfo forumu: