Tikvica  ( Cucurbita pepo var. cylindrica) je  u stvari jedan varijetet tikve i nalazi se u grupi tikvi (Cucurbitaceae). U pitanju je jednogodišnja biljka koja raste kao puzavica, poseduje karakteristične velike listove, a plodovi su joj izduženi. Gajenje tikvica u poslednje vreme postaje popularno, a poznate su pod nazivima bela tikvica i zelena tikvica..

Pored varijeteta koji se koristi u ljudskoj ishrani koji je izduženog oblog oblika, postoji i veliki broj ukrasnih tikvica najrazličitijih boja i oblika. Te ukrasne tikvice su takođe dobre za jelo. Poreklo je iz Azije, poznato je da su ih gajili u starom Egiptu i Rimskom cerstvu, mada se ponegde može naići na pogrešne informacije da su sa američkog kontinenta.

Izgled

Plodovi tikvice su zaobljenog oblika i najčešće se mogu naći u dužini od 20 do 30cm.U osnovi mogu narasti do veće dužine ( ima vrste koje rastu i preko metra) međutim beru se dok su mlade jer su tako boljeg ukusa dok se pripremaju.

Na biljkama se uporedo razvijaju muški i ženski cvetovi odvojeno. Kod ženskih cvetova na tikvicama se može videti ispod cveta mali zametak ploda koji ako cvet ne bude oplođen sa nim otpada i taj zametak sa biljke.

kako izgleda tikvica

tikvica slika

U zavisnosti od hibrida boja plodova im ide od svetlo zelene do tamno zelene, postoje i one koje su prošarane sa više nijansi zelene boje. Osim po boji plodovi se mogu podeliti na one sa mekanom korom i one sa tvrdom. Semenke su bele boje, ovalne i spljoštene.

Rastu kao žbunasta forma, ali i kao polegla puzavica. Listovi su krupni i iz toga razloga biljka zahteva dosta vlage da bi se mogla pravilno razvijati.

Gajenje tikvica

Tikvice se gaje u plodoredu i na istu parcelu ne bi trebalo da se sadi bar naredne tri godine. Od predkultura ne odgovara joj ni jedna iz roda tikvi.  Pre početka osnovne pripreme zemljišta potrebno je zemljište dobro nađubriti stajskim đubrivom (stajnjak).

Kako im treba dosta toplote da bi počele rasti, seju se u posudice i uzgajaju kao rasad. Tek kada se vreme poboljša i biljke dosta ojačaju, rasada se sadi na njivu. Tikvicama za nicanje je potrebno da zemlja ima temperaturu iznad 14 °C. Ukoliko seme sadimo direkno u zemlju, terba sačekati da se zemljište ugrije.

Ovakav način proizvodnje pomoću rasada ima prednost jer ranije tokom sezone plodovi dospevaju za berbu i iznošenje na tržište. Da bi se što ranije plodovi ponudili kupcima i tako ostvarila što bolja cena, gajenje tikvica u plastenicima je jedna od stvari o kojoj treba razmisliti.




Setva se obično obavlja krajem aprila meseca kada temperatura zemlje bude odgovarajuća. Razmak između redova se ostavlja da bude 120 cm, dok se razmak među biljkama ostavlja na oko 80 cm.

Prihrana veštakom, (veštačkim đubrivom) se može obaviti u periodu pre nego se biljka u potpunosti razvije. U kasnijem periodu se može raditi folijarna prihrana preko lista. Okopavanje tikvica se obavlja sve dok je to moguće raditi bez smetnje od lišća, jer se na taj način održava dobra struktura zemljišta.

Navodnjavanje tikvica treba obaviti ako je moguće bar jednput nedeljno, jer zbog velike lisne mase biljka treba više vode. U slučaju da se ne može zalivati usporiće razvoj za vreme sušnog perioda.

Veoma je često gajenje tikvica na okućnici gde se posadi samo jedna ili dve kućice u nekom zabačenom delu dvorišta. Ovde je poželjno da se pri kopanju kućice ubaci i malo pregorelog stajnjaka. U jednu kućicu se obično ubacuju tri semenke. Na ovaj način se u domaćinstu obezbeđuje dovoljno svežih plodova za pripremu u kuhinji tokom sezone.

Kao drugi usev

Gajenje tikvica kao drugog useva sigurno nije prvi izbor, pošto ima i drugog povrća koje se može tako proizvoditi. Neke biljne kulture koje se rano skidaju sa njive ( mladi krompir, kupus, ječam, grašak ili pšenica ) ostavlaju prostora da se nešto drugo posadi i da stigne pre zime.

Ukoliko se odluči proizvoditi tikvica u drugoj setvi, treba obratiti pažnju da je potrebno obezbediti navodnjavanje zbog visokih temperatura preko leta. Plodovi se uglavnom beru kao mladi pri dužini od oko 15 cm. Kao neki krajnji rok do kada se može obaviti njihova sadnja uzima se polovina jula meseca.

U plasteniku

Kako je reč o biljci koja voli toplotu, gajenje tikvica u plasteniku je posao o kome treba razmisliti. Redovna proizvodnja na otvorenom prostoru je dosta dobro zastupljena i u periodu kada počnu stizati plodovi na tržište dolazi brzo do pada cene usled velike ponude.

Proizvodnja u zaštićenom prostoru obezbeđuje da tikvice mogu brže napredovati zbog stabilnih uslova i višlje temperature. Plodovi dolaze za berbu dosta pre onih sa koji se uzgajaju na otvorenom prostoru, što omogućava i bolju cenu. Velika je prednost i to što je u plastenicima uglavnom rešen sistem za navodnjavanje jer tikvicama treba dosta vode da bi dobro napredovale.

Berba i čuvanje

Na tržištu bolje prelaze mlade tikvice, tako da se berba počinje obavljati u nekim slučajevima kad biljke imaju oko 15 cm. Tačan period kada će se plodovi brati zavisi od toga  šta najbolje prolazi kod kupaca, prema tome treba odrediti koja je dužina tikvica optimalna. Prema pravilniku o kvalitetu voća povrća i pečurki postoji podela na plodove do dužine 20 cm i one koji su duži od 20 cm. Tim pravilnkom su predviđene dve klase za sortiranje plodova, ali se za definisanje u koju spadaju naviše gleda oblik.

Kada se seče plod tikvice sa njom se odseca i par sentimetara vreže iz razloga što tako ubrani plodovi u dužem periodu imaju svež izgled i ukus. Redovna berba tikvica podstiče bolji razvoj biljke i bolje cvetanja. Nakon branja sa plodovima treba pažljivo postupati jer se mogu lako oštetiti što im umanjuje vrednost pri prodaji.

Čuvanje tikvice je moguće samo relativno kratko, čak i kada se smeste u hladnjačama. Iz tog razloga spadaju u izrazito sezonsko povrće, jer se nakon kupovine mogu čuvati maksimalno do nedelju dana. Na duži rok se mogu blanširati i nakon toga zamrznuti, međutim ovakvim čuvanjem one izgube dosta od svog ukusa.

Tema na poljoinfo forumu:

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook7Share on Google+3Tweet about this on Twitter