Tikva ( Cucurbita pepo ) je jedan od naziva za jednogodišnju biljku koja raste kao puzavica. Bundeva, ludaja, dulek,buče ili misirača su drugi nazivi koji se koriste za ovu povrtarsku kulturu.

Sam izgled biljke je uglavnom jednak dok se može pojaviti velika razlika između izgleda plodova. U osnovi kad se kaže bundeva misli se na okrugle plodove koji su dosta veliki i najčešće su narandžaste boje. Međutim ne treba zanemariti  ni veliki broj različitih varijeteta, gajenje bundeve može biti za ljudsku ishranu, kao dekorativni elementi u hortikulturi i kao stočna hrana.

Izgled

Bundeva ima stablo koje je poleglo po zemlji, prečnik je oko jedan centimetar a ukupna dužina mu može biti do 10 metara. Stabljika se još naziva vreža i često je obraslo sa sitnim dlačicama.

Listovi rastu na velikim drškama, prilično su veliki i imaju obao ili srcast oblik. Cvetovi su zvonastog oblika, svetlo žute boje najčešće rastu odvojeno muški i ženski cvetovi. Koren bundeve ima vretenastu formu i bočno je dobro razgranat, velika većina korenove mase se nalazi u površinskom sloju zemlje.

Plodovi bundeve su različitih oblika, boja i veličina. Postoji veliki broj kultivisanih varijeteta koji mogu da se gaje, ali treba voditi računa da ukoliko se dva različita nađu posejana blizu može u nekim situacijama doći do ukrštanja.

Seme bundeve je bele boje, ovalnog je oblika i spljošteno je. Vrste bundeve koje se koriste za proizvodnju ulja imaju koštice koje nemaju spoljni omotač.

Varijeteti

Gajenje bundeve se obavlja u više različitih svrha i postoji veliki broj varijeteta. Da bi smo malo preciznije prikazali kakve sve vrste bundeva postoje navešćemo ovde nekoliko najčešćih. Neka opšta podela bundeva bi mogla da bude na letnje sorte i na jesenje. Za letnje je karakteristično da se najčešće moraju upotrebljavati u svežem stanju dok se jesenje mogu čuvati na nekom mestu bez problema par meseci.

  • C. pepo var. turbinata
    C. pepo var. turbinata

    izvor ogrod-pl.com

  • C. pepo var. ionga
    vrsta tikve

    slika sa wikipedia.org

  • C. pepo var. torticollia
    sorta tikve

    preuzeto pinterest.com

  • C. pepo var. pepo
  • C. pepo var. clypeata
    C. pepo var. clypeata

    izvor findpik.com

  • C. pepo var. recticollis
    C. pepo var. recticollis

    _

  • C. pepo var. fastigata
    C. pepo var. fastigata

    tikva

  • C. pepo var. cylindrica
    C. pepo var. cylindrica

    _

  • C. pepo var. ovifera
    C. pepo var. ovifera

    bundeva

Na našim prostorima su popularne : hokaido tikva, Muškatna tikva, Zimska tikva, Buča smokvolisna, Stočna bundeva, Tikva stambolka.

Jedna od zanimljivijih stvari jeste da tikve se međusobno mogu ukrštati, pa se o tome treba voditi računa. Rezultati mogu biti veoma raznovrsni i veoma zanimljivi kada je u pitanju proizvodnja ukrasnih.

Ima nekih soti kod kojih se ne pojavljuje ukrštanje kada rastu nablizu, ali se o tome treba raspitatipre setve da ne bi bilo kasnije nekih neprijatnih iznenađenja.

vrste bundeve nakon ukrštanja

Gajenje

Ovde treba odvojiti dva različita načina kako se radi proizvodnja tikve: na okućnici i na njivi. Kada se posadi nekoliko kućica uz kuću to može biti dovoljno za lične potrebe, a ako uslovi budu dobri može se nešto podeliti rodbini i prijateljima. Proizvodnja na njivama sa druge strane zahteva složenije postupke i to od početka kada se bira koji varijetet će se sejati.

U ovom tekstu ćemo se više posvetiti uzgoju bundeva na većim površinama, jer je to ozbiljniji posao nego setva par kućica u blizini kuće ili vikendice. Tih par kućica će dobro napredovati i ako se budu zalivale daće dobar rod bundeve.

Kada su u pitanju plodovi tikve po jednoj biljki se može očekivati 25 komada pri normalnim uslovima. Postoje varijeteti koji daju uvek u proseku manje ili više plodova, ali se o tome treba raspitati pre setve (u nekim slučajevima može očekivati 50 komada).

Osnovna priprema zemljišta

Osnovna obrada zemljišta podrazumeva rasipanje veće količine stajnjaka u jesenjem periodu i potom obavljanje dubokog oranja.  U proleće je potrebno na njivi obaviti pripremu za setvu.

Da bi gajenje bundeve bilo uspešno i da bi se dobili dobri prinosi potrebno je da se ispoštuje plodored i da se na istu njivu setva tikvi ponovo obavi tek nakon 4 godine. Na taj način se u zemlji ponovo mogu nakupiti potrebni resursi, a istovremeno se smanjuje opsanost od bolesti i štetnih insekata.




Proizvodnja rasada i setva

Bundeve za nicanje ne vole niske temperature i kasniji prolećni mrazevi mogu naneti ozbiljne štete. Ako se priprema rasada, semenke se seju tokom aprila meseca, a na njivi se mogu posaditi u maju.

Ukoliko se setva obavlja direktno na otvorenom, obično se 2 – 3 semenke ubacuju u jednu kućicu tokom maja meseca i potom se to sve prekriva folijom, Kada biljke niknu folija se može ukloniti. razmak između redova bi trebao da bude 12cm, a biljke unutar jednog reda trebaju biti udaljene 60 – 80cm. Na većim površinama se koristi mehanizovana setva tikve direkno na otvorenom, što značajno ubrzava ceo posao.

Uglavnom sve vrste bundeve prvo izbaciju muške cvetove i to traje dok biljka ne formira dobru lisnu masu, tek nakon toga se počinju pojavljivati ženski cvetovi.

Navodnjavanje i đubrenje

U osnovi ne vala preterano zalivanja, nego bolje rezultate daje češće i po manje vode. Nakon zalivanja je u početnom periodu potrebno proći i razbiti pokoricu koja se formira na površini zemljišta.

Pored đubrenja stajskim đubrivom koje treba da se obilato obavi u jesenjem periodu, potrebno je obavljati tokom vegitacije đubrenje sa azotnim đubrivima. Kada je u pitanju gajenje bundeve na okućnici stajnjak se može dodati samo u delu gde će se formirati kućice sa semenom.

Štetni insekti i bolesti

Gajenje bundeve može da ugrozi prisustvo određenih bolesti koje u najvećem slučajeva prouzrokuju trulež na listovima i plodovima. Navešćemo neke od najčešćih: krastavost plodova ( Cladosporium cucumerinum) , antraknoza ( Colletotrichum orbiculare ), pepelnica ( Erysiphe cichoracearum i Sphaerotheca fuliginea ), bela trulež ( Sclerotinia sclerotiorum ), uvenuće biljaka ( Verticillium dahliae i Verticillium albo-atrum ) i venuće ( Fusarium oxysporum f. sp. ).

Od štetnih insekata najveću opasnost predstavljaju žičnjaci, što su u stvari larve skočibuba. Porednjih u nekim fazama problem mogu napraviti lisne vaši, bela leptirasta vaš (Trialeurodes vaporariorum ) i obična grinja ( Tetranychus urticae Koch. )

Berba i skladištenje

Neki varijeteti koji spadaju u letnje, kao na primer tikvica stižu za berbu tokom leta dok su mlađe biljke. Ostale tikve se uglavnom beru u periodu kada su dostigli 2/3 svoje pune veličine, a obično se berba obavlja jednom mesečno.

Ukoliko se berba obavlja u jesen, period je kada lišće na biljki požuti što je obično krajem septembra meseca.

Čuvanje se u kasnom jesenjem periodu i tokom zime treba obaviti na mračnom i suvom mestu, vodeći računa da temperatura ne pada ispod 10°C.

Upotreba

Plodovi bundeve se za ljudsku ishranu mogu koristiti kuvani ili pečeni, dok se semenke koriste pečene. Od varijeteta bundeva golica ( Cucurbita pepo var. styriaca) se cedi ulje od semenki koje ima specifičan ukus i cenjeno je u pripremi jela.

Određene vrste bundeve se koristi i za ishranu stoke kojoj se daje sirova, isečena na manje komada, a takođe i kao uljane pogače. Trenutno se koristi u manjoj meri za ishranu stoke, ali je pre bila veoma značajan izvor svežeg materijala u toku zimskih meseci.

Gajenje bundeve se povremeno koristi za pravljenje silaže gde se sakupljaju sa stabljikama, vrežama i listovima. Masa silaže koja se dobija od bundeva jeste prijatnog ukusa i mitisa, te je stoka rado jede.

Tema na poljoinfo forumu

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook3Share on Google+3Tweet about this on Twitter