Forzicija (Forsythia) je grupa biljaka poreklom uglavnom iz Azije, ali jedna vrsta uspeva u divljini u Evropi i uglavnom raste na Balkanu. Veoma je popularan ukrasni grm i lako prepoznatljiv, jer se žuti cvetovi pojavljuju pre listova. Spada u listopadne grmove.

Na našim prostorima je uglavnom prisutna žuta boja cvetova dok se u Aziji mogu naći još bele i ružičaste forzicije. Postoje dva varijeteta pod latinskim nazivima Forsythia Suspensa i Forsythia Intermedia.

Kada se posadi u gustom sklopu dobija se odličan rezultat, jer se cvetovi otvaraju jako rano u godini. Iz tog razloga je neki nazivaju vesnikom proleća.

Izgled

Forzicija je listopadna biljka koja ima karakteristične cvetove žute boje koji se otvaraju tokom marta ili aprila meseca, a tek nakon toga se pojavljuju listovi. U visinu ide do 6m, mada se najčešće mogu videti primerci koji su visine do 3m.

U zavisnosti od varijeteta listove mogu biti jednostavni ili da se tri šire iz jedne osnove. Takođe i dužina listova može da se razlikuje od 2cm do 10cm.

Cvetovi imaju karakterističan izgled sa četri latice (neki varijeteti imaju pet), kod nas se mogu videti različite nijanse žute boje. Po kiši se cvetovi izvijaju i na taj način štite reproduktivne delove.

Plod je suva mahunica sa nekoliko semenki koje imaju krilca.

Vrste i poreklo

Poreklo je iz istočne Azije (Kina, Japan, Koreja), u Evropu su donete prve forzicije 1833 godine od strane trgovaca cvetovima.

  • Forsythia europaea Degen & Bald.
  • Forsythia giraldiana Lingelsh.
  • Forsythia japonica Makino.
  • Forsythia koreana (Rehder) Nakai
  • Forsythia likiangensis Ching & Feng ex P.Y.Bai.
  • Forsythia × mandschurica Uyeki.
  • Forsythia mira M.C.Chang.
  • Forsythia ovata Nakai.
  • Forsythia saxatilis (Nakai) Nakai
  • Forsythia suspensa (Thunb.) Vahl.
  • Forsythia togashii H. Hara.
  • Forsythia velutina Nakai
  • Forsythia viridissima Lindl.

Uslovi gajenja

Voli osunčana mesta mada forzicija dobro napreduje i u senovitim mestima sa tim što ima manje cvetova nego kad je izložena suncu. Neka preporuka je da grm bude izložen suncu najmanje 6 sati dnevno.

Ukoliko se malo pre cvetanja odseče grana i unese u kuću da se cvetovi otvore kao ukras, vrlo je verovatno da će u vazi gde stoji forzicija pustiti žile. Nakon toga se može uspešno posaditi u bašti.





Međutim za proizvodnj reznica na veliko se grančice seku nakon cvetanja i to sve do početka leta. Dobar period za uzimanje grančica za ožiljavanje jeste i period krajem oktobra, orezivanje forzicije radi dobijanja reznica se radi tao da se odrveneli izdanci od te godine seku na dužinu od 20 – 30cm i da na sebi imaju bar 4 pupoljka. Kad se pobodu u zemlju trebala bi dva pupoljka da vire napolje.

Grančice koje se ožile ne bi trebalo dirati do perioda mirovanja jer se tada najbolje mogu presaditi. Ovo važi i u situacijama kada su reznice pobodene na ožiljavanje kasno u jesen, neophodno je čekati sledeću jesen.

Takođe se uspešno razmnožavanje može obaviti polaganjem grane na zemlju. Tako se drži pritisnuta neko vreme, a kada se ukoreni onda se može odvojiti od glavne grane.

Količine vode bi trebale biti manje, ali redovne. Ne odgovara joj duži period bez vode, ali ne daje dobre rezultate ni na preterano vlažnom tlu. Može da se odradi malčiranje oko biljke, da bi se sačuvala vlaga.

živa ograda od forzicije

kao živa ograda

Forme

Gaje se uglavnom dve vrste Forzicija suspensa i Forzicija intermedia. Forzicija × intermedia je nastala ukrštanjem i to je oblik koji se najviše gaji. Razlog za taj izbor je što intermedija raste manje u visinu i ima cvetove intenzivnijih boja. Suspensa za razliku od nje raste višlje i više u širinu pa zahteva više prostora, a cvetovi su joj manje intenzivne žute boje.

Najčešće se gaji kao pojedinačna biljka koja se pušta da se širi slobodno po vrtu. Razlog je što osvežava vrt svojim cvetovima u proleće, dok je sve još uglavnom sa golim granama. To slobodno puštanje da raste treba shvatiti uslovno, jer je nephodno redovno svake godine skraćivati grane.

U situacijama kada se gaji kao živa ograda, orezivanje forzicije treba prilagoditi tom uzgojnom obliku. Ovde kod nas to baš i nije čest uzgojni oblik iz razloga što za žive ograde se koriste neke druge biljne vrste (šimšir).

Povremeno se može naići na mesto gde se forzicija gaji u formi stabla. Da bi se ovo postiglo na odgovarajući način biljka treba biti posađena na dobro mesto i treba joj biti prižena dobra nega.

Orezivanje forzicije

Forzicija se reže jedanput godišnje, a treba jednom temljnije da se odradi u desetak godina. Način kako će se razidba vršiti zavisi od toga gde se gaji i šta se želi postići u vrtu.

Cvetovi neće rasti na novim grančicama, nego na prošlogodišnjim i prema tome treba prilagoditi rezidbu. To se može odraditi odmah nakon cvetanja, a nikako tokom zime ili pred samo cvetanje. Ukoliko se odradi bez vođenja računa koje su nove grane a koje prošlogodišnje, cvetanje može biti značajno umanjeno ili čak izostati.

Forzicijin izgled bez obrezivanja grana bi veoma brzo doveo do toga da biljka izgleda zapušteno iz razloga što takva biljka značajno slabije cveta.

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook3Share on Google+5Tweet about this on Twitter