Lavanda (lat. Lavandula angustifolia) dolazi iz šire grupe biljaka koja broji čak 39 vrsta. Pored toga što se koristi kao ukrasna biljka upotrebljava se još u narodnoj medicini. kozmetici i  kao začin jelima.

Ova biljka ima dosta varijeteta, neki su razvijani sa ciljem da se dobija lavandino eterično ulje, drugi su razvijani kao ukrasno bilje. Za potrebe hortikulture je razvijen i varijetet da lepo izgleda kao lavanda u saksiji.

Veliki broj varijeteta daje dosta mogućnosti za proizvodnju, od čega je najinteresantnija proizvodnja eteričnih ulja.  Ovde smo naveli osnove gajenja, prerade i kasnije upotrebe proizvoda od lavande.

Izgled

Postoji veći broj lavandinih varijeteta, međutim svi oni imaju relativno sličan izgled. U pitanju su grmovi koji narastu u visinu 0,6 do 1 metar i u širinu se razviju do metra. Da bi gajenje lavande bilo uspešno, neophodno je dobro poznavati karakteristike varijeteta koji nabavljamo.

Cvetovi su ljubičaste boje i javljaju se u većem broju nijansi. Cveta dva puta tokom godine, sa tim da se tokom drugog perioda razvija značajno manje cvetova. Cvetovi mogu rasti na uspravnim stabljika ili na obešenim (pendularnim) koje su povijene.

Spada u zimzelene biljke, preko zime listovi ostaju zeleni. Lavanda u osnovi ima uske listove, ali ima vrsta koje su širokolisne. Ti listovi se suše tek kad počne razvoj mladih listova na biljki. Stablo je kratko, drvenasto i počinje odmah da se račva blizu korenovog vrata.

Koren je dobro razvijen i zahvaljujući njemu nema većih problema sa sušama. U dubinu ide 3 metra, a u nekim slučajevima i više, uglavnom je račvast.

Varijeteti

Lavandin kao naziv se često koristi, međutim u različitim svojstvima. Negde se koristi da opiše biljke nastale mešanjem, a ponekad za opis drugačijih biljaka nego što je lavanda. Tako ako vam neko spomene u toku razgovora lavandin, najbolje da ga pitate šta je pod tim konkretno mislio.

Što se tiče lavandinih varijeteta oni se dele u tri velike grupe: patuljaste, normalne i džinovske. Ovde treba biti takođe oprezan oko naziva, jer je većina njih razvijena u drugim zemljama i imaju nazive u skladu sa poreklom. Kod nas su neki od njih dobijali domaće nazive ili se koristi iskrivljena verzija orginalnog imena.

uzgajanje lavande na njivi

nekoliko raznih vrsta lavande, u prvom planu varijetet “Alba”

Ovde ćemo ih navesti samo nekoliko popularnijih sa podelom  u koju kategoriju spadaju prema veličini rasta.

Patuljasta forma

  • Hidcote Superior
  • Munstead
  • Sarah
  • Lady Lavendar
  • Dwarf Blue

Normalna forma

  • Hidcote
  • Jean Davis
  • Pink Perfume
  • Loddon Blue

Džinovska forma

  • Hidcote Giant
  • Vera
  • Gray Lady
  • Alba

Ovo su uglavnom orginalni nazivi, kad kod nas nabavljate lavandu poželjno je da vam prodavac pored naziva da i kratak opis da bi ste znali da je to baš ta vrsta.

Što se tiče patuljastih moram napomenuti da ne može gajiti baš svaka lavanda u saksiji, za neke patuljaste varijetete je potrebna i veća žardinjera.

Dodatne podele osim prema tome koliko narastu mogu biti prema boji cvetova i prema tome za koju su namenu selektovane. Oko namene ima velika podela na one od kojih se dobija eterično ulje i na one koje se koriste u hortikulturi kao ukrasne biljke.

Razmnožavanje

Lavanda se veoma uspešno može razmnožavati pomoću reznica. Pripremi se smesa od tri dela treseta i jednog dela peska, ne preporučuje se kupovna zemlja za saksije ili korišćenje komposta. Hormoni za ožiljavanje se mogu koristiti.

Grančice koje se pripreme za reznicu bi trebale biti dužine između 10 i 15cm, a uzimaju se sa donjeg dela biljke. Ne treba da budu drvenaste, jer tada se smanjuje mogućnost da se prime.





Najbolji period za uzimanje reznice je u proleće pre početka cvetanja, tada se biljka ožili i prebaci u zemlju tokom godine. Reznica lavade kad se uzme u jesen se stigne ukoreniti, ali tad za presađivanje treba čekati sledeću godinu.

Kada se pobodu reznice, to je potrebno dobro zaliti i održavati zemlju konstantno vlažnom. Proces ožiljavanja bi trebao biti gotov nakon otprilike mesec i po dana. Nakon toga se reznice mogu presaditi u saksije većih dimenzija ili direkno u zemlju gde se planira gajenje lavande.

Ukoliko se razmnožava semenom potrebno je oko dva meseca da ono proklija. U prvoj godini ta biljka iz semena dosta sporo napreduje, ali ponekad se desi da ima cvetova i te prve godine.

Gajenje

Treba znati da je gajenje lavande počelo u zemljama oko Sredozemnog mora i da se odatle postepeno raširilo. To je stvorilo veliki broj podvrsta od kojih svaka je prilagođena svom podnevlju. Iz tog razloga se ne trudite da je donesete sa letovanja kao suvenir, jer neće opstati u uslovima kontinentalne klime.

Za početka je najbolje uzeti iz nekog rasadnika već razvijenu i upoznati se sa njenim osobinama. Nakon nekog perioda možemo odlučiti da li ćemo sami probati proizvesti reznice lavande ili je posaditi iz semena.

Takođe je dobro se upoznati sa biljkom i pre nego je odlučimo posaditi na većoj površini.To osnovno upoznavanje se može obaviti tako što će se obići veći proizvođači u okolini, te na terenu konkretno videti koja bi bila najpogodnija za gajenje.

Što se tiče kvalitetu tla, tu ne treba biti velikih problema jer dobro uspeva i na onima koja su slabijeg kvaliteta. Ipak nisu najpogodnija glinovita i ona sa dosta ilovače, jer tu voda ostaje u dužem periodu. Na takvim terenima se u deo gde je biljka dodaju organske stvari i šljunak koji služi za odvođenje viška vode.

Sadnja se obavlja u aprilu ili maju, kada se tlo dovoljno zagreje. Gajenje lavande na jednoj parceli može da potraje dosta dugo iz razloga što grm može da sačuva svoj kvalitet oko 20 godina, a u nekim situacijama i preko 30 godina.

Da bi lavanda zadržala kompaktan izgled, neophodno je obavljati orezivanje svake godine. Sam period kad treba radi orezivanje nije preciziran, mada se većinom preporučuje da to bude u jesen. Drugi termin za rezidbu ima značajno manje preporuka a to je u proleće.

Od problema koji prate gajenje lavande su prisutni problem sa korenom i njegovim truljenjem ukoliko se nalazi na terenu koje je vlažno u dužem periodu. Od insekata probleme mogu praviti neki moljci iz mediteranskog pojasa kojima su meta još ruzmarin i žalfija. Jedan od problema jesu i pozni prolećni mrazevi jer oni loše utiču na cvetanje biljke.

Berba i skladištenje

Prilikom branja cvetova, oni se obično seku sa stabljikom u blizini osnove. Nakon takvog rada je potrebno obaviti dodatno orezivanje da bi se uklonila osnova stabljike sa listovima koji su uz nju.

Prilikom berbe lavande, voditi računa da se beru cvetovi u naboljoj fazi cvetanja, preskočiti one precvetale i one koji još nisu dovoljno otvoreni. Iz tog razloga se berba obavlja iz više prolaza.

Najbolje doba dana da se bere lavanda jeste jutro u periodu kada je nestala rosa sa cvetova a nisje počela velika dnevna vrućina.

Nakon berbe je potrebno cvetove oprati da bi se sa njih uklonila prljavština, zemlja i insekti ako ih ima. Za upotrebu kod kuće se to može obaviti potapanjem u vodi i sušenjem nakon toga. Za veče količine su razvijena industriska rešenja.

Lavanda u saksiji

U nekim situacijama ne postoji druga mogućnost nego da se koriste saksije ili žardinjere. Kako imaju puno raznih varijeteta treba povesti računa o tome koji ćemo koristiti za ovaj način gajenja, jer slabu tačku predstavlja dobro razvijen koren.

lavanda u saksiji

Neki prečnik posude bi bio 30 do 40cm, ne treba se oslanjati na fotografije koje možete povremeno videti gde je prikazano da raste u nekim malim saksijama.

Gajenje lavande u posudama može biti uspešno ako se posveti pažnje kakav će biti sastav zemljišta, ukoliko se ona redovno zaliva tokom leta a preko zime skloni u neko zaklonjeno mesto (plastenik ili staklenika).

Ovakav način uzgoja nije baš uobičajan na našim prostorima pe će malo teže biti doći do informacija koje se zasnivaju na praksi.

Primena

Upotreba lavande je veoma široka, koristi se za dobijanje eteričnih ulja, za pripremu čajeva i u narodnoj medicini, takođe se koristi kao začin za pripremanje jela. Posebna kategorija jeste kao ukrasna biljka.

Pored sakupljanja cvetova, za neke namene su veoma korisni listovi pa se i oni sakupljaju. Osušene latice cvetova se dodaju prilikom proizvodnje sapuna.

Lavanda je bogata  etarskim uljem i taninima, a pored toga sadrži fenolne kiseline i flavonoide. Eterično ulje lavande se dodaje uljima koja se koriste prilikom masiranja, jer pozitivno utiče tako što opušta.

Prepruka je da ne jedete sveže cvetove lavande iz cvećara, rasadnika ili javnih površina, jer postoji mogućnost da su biljke tretirane hemijskim sredstvima.

Gajenje lavande je moguće ali se treba raspitati kako će varijetet za koji smo se odlučili podnete klimatske uslove u kraju gde ga sadimo.

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook15Share on Google+4Tweet about this on Twitter