Trešnjina muva (Rhagoletis cerasi) je štetan insekt koji napada plodove trešnje, a često se može videti i na višnjama. Rezultat njihovih napada jeste truljenje i propadanje onih primeraka u kojima se nalazi njihova larva. Zbog toga se ona smatra jednim od glavnih neprijatelja onih koji se bave uzgojem, prodajom ili izvozom voća.

Tržišna cena ovakvih trešanja i višanja je značajno manja, a njihov ukus je gorak i često veoma opor. Zbog toga je veoma bitno na vreme suzbiti ovu štetočinu, posebno ako se utvrdi prisustvo njenih jaja ili larvi na stablu.

Izgled i karakteristike trešnjine muve

Kada je u pitanju trešnjina muva, karakteristike koje je odlikuju nisu mnogo drugačije od drugih vrsta muve. Slične su po veličini, pa tako odrasle jedinke narastu oko 4 mm u dužinu. Postoji određena razlika u veličini između mužjaka i ženke, neke budu duže za oko milimetar.

Njihova krila su prozirna i na sebi imaju raznovrsne tufne i šare.

preuzeto sa fugleognatur.dk — Foto: Jesper Reibel

Telo im je jako i prekriveno debljom opnom tamne boje. Na sredini obično imaju fleku žute ili narandžaste boje. Trup je nešto širi, crn i prekriven sitnim, nežnim dlačicama. Glava je crvenkasta, sa parom manjih antena iznad očiju.

Larve trešnjine muve su bele, dok im je glava crne boje i nemaju noge. Obično su velike oko 6 mm i mogu se povremeno primetiti kako vire iz rupe na plodu ili se kreću po njegovoj površini.

Jaja ovog insekta su belo-žućkaste boje i veoma su veoma sitna, ali se uvek nalaze položena u grupama. Jedna ženka trešnjine muve može da položi od 75 do 15 jaja.

Razvojni ciklus

Ciklus razvoja trešnjine muve je takav da ona ima jednu generaciju godišnje. Odrasle jedinke lete tokom proleća i leta, odnosno od početka maja meseca pa sve do kraja jula. Veoma lako se mogu uočiti kako obleću oko drveta i kako stoje na listovima i plodovima.




Na njima ženke prave legla u vidu džepova na ili ispod pokožice trešnje ili višnje. Tu nastaju zadebljanja i plod postepeno počinje da mekša i polako truli. Jajima je potrebno od 6 do 10 dana da se razviju u larve. Iako se u jednom plodu nalazi veliki broj jaja, na kraju će u njemu ostati samo jedna mala gusenica koja će se hraniti u unutrašnjosti.

Period razvoja larve ovog insekta traje oko 20 dana. Nakon toga, ona polako silazi niz stablo, ulazi u tlo i tu se učauri i postane lutka. U toj formi ona i prezimljava i čeka sledeće proleće, mada se dešava da deo te generacije sačeka još godinu ili dve.

Šteta koju pravi trešnjina muva

Gusenice su te koje su najveća pretnja voću. One se hrane unutrašnjošću plodova, jedu njegovo meso i sišu sokove. Usled toga, trešnja i višnja se suše, trule i na kraju od njih ostane sasušena pokožica obavijena oko semenke.

Ukoliko se radi o velikom napadu ovog insekta, može doći do velikih gubitaka, pa i gubljenja kompletnog prinosa na stablu. Odrasle forme ne napadaju direktno plod, ali se često zajedno sa njima pojavljuje i trešnjina biljna vaš. One na svom telu mogu na drvo da donesu brojne zarazne bolesti, kao i opasne gljivice koje mogu ugroziti stablo.

štetni insekt trešnja

slika sa wikipedia.org

Mere zaštite

Postoji nekoliko načina kako se zaštiti od trešnjine muve. Najčešće se suzbijaju uz pomoć žutih lepljivih traka ili ploča koje služe kao mamac za njih. One se okače na samo drvo i oko njega, a odrasle jedinke slete i ostanu zalepljene. Dovoljno je uhvatiti samo jednu ili dve muve kako bi se drvo sačuvalo. Ovaj metod je najbolje primeniti tokom maja meseca, jer tada plodovi počinju da menjaju boju iz zelene u crvenu.

Još jedan od načina suzbijanja jeste sakupljanje napadnutih i zaraženih trešanja i njihovo uništavanje. Tim putem se sigurno eliminišu i larve ove štetočine, obzirom da se hrane upravo plodovima. Tako se smanjuje mogućnost njihove pojave i naredne godine, jer ovi insekti ne lete na velikim razdaljinama i obično su vezani za usko područje. Preventivna mera jeste i obrada zemljišta u voćnjaku tokom zimskog perioda, jer se na taj način uništavaju lutke koje prezimljuju.

Ukoliko postoji potreba za intervencijom hemijskim preparatima, preporuka je da se koriste oni čija je karenca kratka, kako se ne bi ugrozila sama berba voća. Za te potrebe se mogu upotrebiti ona sredstva čiji je period delovanja od 14 do 21 dan. Za odabir odgovarajućeg materijala je preporuka da se posavetujete sa stručnim osobama.

Savet pri hemijskom tretiranju ove vrste voća jeste da se prskaju grane, krošnja, stablo i tlo koji su okrenuti na južnu stranu. Trešnjina muva se često nalazi upravo na ovim mestima, jer joj pogoduje toplota koju će tu uvek pronaći.

Tema na poljonfo forumu

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook1Share on Google+0Tweet about this on Twitter