Obična kruškina buva (Cacopsylla pyri) je insekt koji štetu pravi sišući biljni sok iz drveta koje je napala. Ona je prisutna gotovo u svim krajevima sveta gde se gaji ovo voće koje joj služi kao biljka domaćin. U pitanju je štetočina koja pričinjava dve vrste štete: prva je posledica sisanja sokova, a druga nastupa zbog lučenja medne rose iz njenih žlezda.

U našim krajevima se gotovo uvek može uočiti na stablima viljamovke. Zbog toga se smatra jednim od najvećih neprijatelja voćara koji se bave uzgojem kruške, jer može da nanese ogromne štete. Najbolji način zaštite je praćenje prisutnosti odraslih jedinki i larve, kao i njihovo adekvatno uklanjanje.

Pored latinskog naziva Cacopsylla pyri, koristi se i Psylla pyri. U pitanju su veoma slični insekti, a za njihovo razlikovanje je potrebno obaviti stručnu analizu pomoću mikroskopa. Iz tog razloga se na terenu podjednako koriste oba latinska naziva.

Izgled i karakteristike

Ono što je karakteristično kada je obična kruškina buva u pitanju jeste da ona dva oblika: letnji i zimski. U prvom ciklusu, ona je svetlosmeđe boje, a telo joj je prošarano crnim i narandžastim tačkama. Sa druge strane, na zimu ona poprima tamniju braon nijansu, dok zadržava iste tufne koje je imala leti.

Jaja obične kruškine buve su veoma sitna i teško ih je pojedinačno uočiti. Dimenzije su 0,3 x 0,1 mm, i vremenom menjaju boju od bele, žute pa sve do narandžaste.

Larve su neznatno veće, pa tako dosežu veličinu od 0,45 milimetara. Ova forma karakteristična je po crvenim očima i žutom bojom tela.




Ciklus razvoja

Tokom jedne godine, obična kruškina buva može imati 5, a nekad i više generacija. U pitanju je insekt koji se veoma brzo i obilno razmnožava. U tome joj pomažu i brojni povoljni uslovi, poput prevelikog đubrenja zemljišta azotom, uklanjanje korova, otpornost na pesticide, kao i odsustvo prirodnih neprijatelja.

Ženke već u februaru polažu jaja tako što ih grupišu na gomilice od po desetak komada. One to obavljaju oko pupoljaka kruške, peteljkama, listovima i vrhovima izbojaka. U zavisnosti od vremenskih uslova i temperature, razviće jaja traje između 6 i 25 dana.

Ukoliko je temperatura vazduha u martu mesecu preko 10 stepeni, ovi insekti se odmah počinju pojavljivati. Prisutne su sve do septembra meseca, a ponekad ih je moguće primetiti i u oktobru.

Šteta koju pravi obična kruškina buva

Kada se pojavi obična kruškina buva, šteta koju ona pravi može da bude primarna i sekundarna. Prvi tip podrazumeva nastajanje posledica usled sisanja biljnog soka, jer se ona na taj način hrani. Javljaju se deformacije listova koji se počinju kovrdžati, na pupoljcima nastaje nekroza tkiva, a plodovi se postepeno suše i trunu.

Sekundarna šteta koju pravi obična kruškina buva predstavlja posledice nastale usled lučenja medne rose iz njenih žlezda. Ovo je posebno opasno za stablo, jer se za ovu izlučevinu lepi gljiva čađavica. Zbog toga dolazi do poteškoća u obavljanju fotosinteze, a u slučaju većeg napada ove štetočine, nastupa propadanje plodova i listova.

zaštita kruške

slika sa udec.ru

Mere zaštite i suzbijanje

Postoji nekoliko načina za suzbijanje obične kruškine buve. Najbolje ju je tretirati već na početnom delu njenog razvoja, jer se na taj način smanjuje mogućnost njenog razmnožavanja. To podrazumeva njeno uništavanje tokom zimskog perioda, a posebno u februaru kad nastupe prvi topli dani. Tada ženke polažu prva jaja i na taj način se značajno umanjuje njihov broj. Posebno je važno ponoviti tretman kada nastupi period vegetacije, kako bi se uklonio ostatak njihove populacije.

Za odabir sredstva za zaštitu potrebno je posavetovati se sa stručnim licima. Na taj način će se zasad kruške zaštititi.

Kao jedan od načina za prevenciju spominje se i biranje manje bujnih sorti pri zasnivanju zasada. Preporuka je da se izbegava radikalna rezidba, umereno đubrenje zemljišta azotom i primena navodnjavanja onda kada je to potrebno.

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook0Share on Google+1Tweet about this on Twitter