Kruška (Pyrus) je biljka iz porodice Rosaceae, koja ima plodove istog imena. Veoma popularno voće sa dosta različitih sorti (preko 1000 različitih), tako da svako može da nađe neku po svom ukusu.

Ovo je voće gde je jedna sorta poznata pod više različitih naziva, što povremeno može dovesti do zabune. Prilikom planiranja podizanja zasada kruške povesti računa od koga se nabavljaju sadnice. Zbog povelike potražnje za nekim sortama ima dosta prevara gde se svašta jedne sorte prodaju pod nazivom popularnije sorte.

Gaji se već više od 4000 godina, zbog svojih jestivih plodova. Ova voćka je poreklom je iz Azije.

Izgled kruške

To je listopadno drvo koje može narasti i preko 20 m. Listovi su joj jajasti i jednostavni, obično s blagim rubom. Plodovi su joj žuti,crveni ili zeleni, sazrijevaju od početka jeseni do početka zime, zavisno od vrste. Najčešći oblik plodova  jeste da su zobljeni pri dnu i da se polako sužavaju prema vrhu ploda.

različite sorte krušaka

sorte kruške

Plodovi su bogati mineralima: kalijem, fosforom, kalcijem, magnezijem, željezom, hlorom, sumporom te brojnim mikroelementima. Ima izuzetno mnogo vitamina, posebno vitamina A, C, E, većina vitamina iz grupe B, H i D. Kao i kad je jabuka u pitanju, u sredini ploda se nalazi nekoliko semenki koje su simetrično raspoređene.

Gajenje kruške

Na našim prostorima gajenje kruške ima dugu tradiciju i ona se nalazi odmah iza šljive i jabuke po popularnosti. Može da se gaji na nadomorskim visinama i do 1 200 metara, ali najbolje uspeva na onima oko 400 metara nadmorske visine. Velikoj popularnosti kruške je doprinelo to što se pored korišćenja u svežem stanju može koristiti i u prerađivačkoj industriji.

Odabir sorte

Sorte kruške koje se planiraju posaditi treba pažljivo odabrati i to vodeći se sa dve bitne stavke. Prva stavka na koju treba obratiti pažnju su klimatski uslovi, do kada se pojavljuju pozni mrazevi u proleće, koliko nisko idu zimske temperatre, broj sunčanih dana, koliko ima padavina i prosečne temperature tokom godine. Druga stavka koja je bitna jeste mogućnost plasmana, jer nisu u svim krajevima podjednako popularne iste sorte kruške.

Prilikom odabira sorte kruške potrebno je voditi računa i na koju je podlogu nakalemljena. Najčešće je u pitanju dunja ili divlja kruške, ali neke sorte zahtevaju da se koriste međupodloge.

Priprema zemljišta

Odabir parcele gde će se podići voćnjak je veoma bitan, kao i priprema zemljišta pre sadnje voćaka. Ovome treba posvetiti posebnu pažnju jer nakon sadnje voćnjak će na istom mestu ostati par decenija.

Potrebno je da se odradi analiza zemljišta, uzima se više uzoraka sa različitih mesta na parceli. U skladu sa dobijenjim rezultatima se obavlja đubrenje prilikom dubokog oranja da bi se popravila struktura zemljišta. Tom prilikom je potrebno proveriti i pH vrednost uzoraka zemljišta.

Sađenje

Nakon  dubokog oranja se ostavlja zemljište da odmori i onda se pred kopanje jama za voće sve to potanjira. Preporuka je kao i za sve voće da se sadnice posade u jesenjem periodu. Na taj način se obezbeđuju bolji uslovi za sadnice i ostvaruje se veći procenat primljenog voća.

Razmak između redova, kao i onaj među kruškama u samom redu se određuje na osnovu toga kolika je bujnost sorte koju smo se odlučili posaditi . Neka preporuka je da međuredni razmak bude 3,6m, dok se razmak unutar reda ostavlja na oko 1,5m. Pored bujnosti same sorte kruške treba povesti o tome na koju je podlogu nakalemljenja kao i računa o tome kako ćemo da formiramo krunu kada se odradi obrezivanje kruške.




Obrezivanje kruške

Različite sorte kruške imaju različitu bujnost, a na tu osobinu voćke može da utiče i izbor podloge ne koju će se nakalemiti. Ovo je bitno znati prilikom zasnivanja voćnjaka, jer se na osnovu toga određuje koliki će međusobno biti razmak sadnica i koji će biti oblik krune.

Prilikom rezdbe na kruškinim stablima treba znati da one rod donose na dvogodišnjim i starijim granama. Rezidba može da se radi kao i kod jabuka, sa tim da treba da se vodi računa kolika je bujnost koje sorte. Ukoliko je velika bujnost i ide na štetu plodova, postoji mogućnost da se krajem proleća odradi prstenasto zarezivanje stabla na visini od oko 1m.

Uz uobičajno obrezivanje kruške u prvim godinama rasta voćke je potrebno da se radi povijanje grana da bi se dobio željeni oblik. Za rezidbu postoje dva termina pa imamo zimsku rezidbu i letnju rezidbu. Zimska se može obaviti od perioda kad opadne lišće pa sve do kraja marta. Jedino je ograničenje za to da nema mraza i da temperature ne idu ispod nule. Kod ove voćke je preporučljivo uklanjanje grana, umesto uobičajnog prikraćivanja.

Oblik krune za koji se treba odlučiti, zavisi od sorte kruške i njene bujnosti, kao i razmaka između redova i među voćkama u jednom redu. U nekim situacijama je najbolja patuljasta piramida ili samo piramida, dok u nekim drugima je preporuka vitko vreteno ili vretenasti žbun.

Negovanje zasada kruške

Pored načina kako se vrši obrezivanje kruške u redovu negu voćnjaka spada i međuredna obrada. Može da se održava jalovi ugar, malčiranje (zastiranje ) zemljišta, jalovi ugar i herbicidna traka, mada se može koristiti i plastična folija.

voćnjak sa kruškama

preuzeto sa ge.all.biz

Takođe je potrebno odraditi proređenje plodova kad su neke sorte u pitanju, jer se na taj način te godine dobijaju ujednačeniji i krupniji plodovi a u isto vreme se sprečava da se desi obilato rađanje svake druge godine. U situaciji kad se svake druge godine dešava previše obilato rađanje voćke, ta pojava se smenjuje sa godinama kada te iste voćke samo malo ili nimalo ne rode.

Kada se radi đubrenje u zasadu kruške potrebno je đubrivo rasporediti ispod cele krošnje jer se na taj način hrana obezbeđuje kompletnom korenovom sistemu koji se u zemlji širi u sličnom prečniku kao i krošnja.

Sva stabla kruški vizuelno pregledati par puta tokom godine i ukoliko se kod neke primeti odstupanje od redovnog izgleda potrebno je utvrditi da li je nastalo usled nedostatka hranljivih elemenata ili usled dejstva bolesti i štetočina. Ukoliko se radi obrezivanje kruške radi uklanjana delova zaraženih plamenjašom ili monilijom, alat sa kojim se radi rezidba je potrebo nakon svake upotrebe umočiti u dezinfikacioni rastvor.

Berba i skladištenje kruške

Berba kruške bi trebala početi kada se primeti da plod počinje menjati boju i od zelenkaste postaje polako žut. U isto vreme se kod većine sorti može primetiti da strana ploda koja je bila okrenuta prema suncu postaje crvenkasta. Ukoliko berba kruške zakasni plodovi postaju zreli što dovodi do većeg broja oštećenja prilikom transporta i problema prilikom skladištenja.

Ovaj posao se obavlja ručno i sama berba kruške ide u nekoliko prolaza jer ne dozrevaju svi plodovi u isto vreme. Tokom same berbe je potrebno posebno smeštati sve oštećene i nagnječene plodove jer su oni potencijalni izvor truleži tokom perioda skladištenja.

Na tamnom, hladnom i relativno vlažnom prostoru plodove možemo sačuvati nekoliko nedelja bez problema, a postoje sorte kruške  koje omogućavaju čuvanje i po nekoliko meseci u tim uslovima.

Sorte krušaka

Kada su u pitanju sorte kruške treba povesti računa da su to uglavnom strane sorte koje imaju neka domaća imena. Vremenom je za jednu te istu vrstu se odomaćilo nekoliko domaćih naziva, što može stvoriti zabunu prilikom odabira sorti koje će se korsititi u zasadu kruške.

Neka podela se može obaviti prema vremenu kad plodovi dozrevaju za berbu, pa tako imamo letnje, jesenje i zimske.

varijante krušaka različite

  • Aleksandrija (Alexander) – ova sorta se često meša sa sortom “Boškova bočica” (kajzerica) jer plodovi imaju sličan izgled. Poreklom je iz Belgije gde se počela gajiti u 19 veku i ima krupne plodove koji su delimično izduženi sa širokom bazom. Boja plodova je malo tamnija pa prelazi čak i u svetlo smeđu. Kruška Aleksandrija za berbu stiže krajem septembra meseca pa sve do kraja oktobra.
  • Abate Fetel (Abata, Abbe Fetel)- Porekom je iz Francuske i stvorena je krajem 19 veka. Stablo je srednje bujnosti, a plodovi su krupni i izduženi. Boja plodova je zelenkasto do slamasto žuta i ima na sebi male smeđe tačkice. Kruška Abate Fetel ima zrele plodove u drugoj polovini septembra meseca.
  • Butira (Butirra) – spada u rane sorte kruške, plodovi joj budu zreli polovinom jula meseca. Oni imaju težinu u proseku oko 130g i svetlo zelene je boje, a kad sazori dobija žućkastu nijansu sa malo crvenila. Kruška Butura jeste srednje bujna i osetljivija je prema kasnim mrazevima u proleće.
  • Beure hardi (Beurré Hardy) – poreklom je iz Francuske i veoma je cenjena kao stona sorta predviđena da se konzumira odmah nakon berbe. Nije preterano popularna zahvaljujući manje atraktivnom izgledu plodova. Kruška Beure Hardi  ima plodove zelene boje koji kad sazore imaju zagasito žutu boju i budu takođe prekriveni sa smeđim fledicama. Veoma je ukusna.
  • Boskova bočica ( Beurré Bosc, boškova tikvica, kajzerica ) – poreklom iz Belgije, a plodovi zore  polovinom oktobra. Zreli plodovi su srednje krupni do krupni sa prosečnom težinom od 230g. Kruška Boškova Bočica ima plodove koji su svetlo smeđe boje, a stablo je bujno i kako kasnije dozreva nema opasnosti od kasnih prolećnih mrazeva.
  • Druardova – srednje bujna kruška čiji plodovi dozrevaju polovinom oktobra. Plodovi su veoma krupni, dobro podnosi mrazove i sušu. Ova sorta se dosta koristi kao posrednik prilikom kalemljenja slabije otpornih sorti na podlogu dunje.
  • Etruska ( Etrusca ) – italijanska sorta novijeg datuma. Nastala je sa ciljem da popuni prazninu koja postoji na tržištu u prvoj polovini juna meseca, ali treba da se vodi računa da zbog ranog cvetanja kruška Etruska može imati problema sa poznim prolećim mrazovima. Boja plodova je svetlo zelena a delom je pokrivena sa žutom i nijansama crvene.
  • Citronka ( Kiferova, limonka) –  porekom iz SAD-a, dobro podnosi neke bolesti koje se mogu pojaviti na kruškama. Kruška Citronka ima zelene plodove koji prilikom zrenja dobijaju lepu žutu boju, a za berbu je sprema u oktobru.
  • Junska lepotica  (Bella di Giugno) –  potiče iz Italije i plodovi budu zreli krajem juna meseca. Stablo je bujnije, ali plodovi spadaju u sitnije sa oko 60g prosečne težine. Kruška Junska lepotica ima svetlo zelenu boju koja pri zrenju prelazi delimično u žutu, a deo ploda koji je bio izložen suncu bude pomalo crvenkast.
  • Julska šarena – još jedna od sorti poreklom iz Italije, plodovi joj budu sitniji od proseka i dozrevaju krajem jula meseca. Kruška Julska šarena ima plodove zeleno žute boje sa malo rumenila. nalazi se u grupi onih koje su slabije bujne.
  • Jeribasma (jerbasma, vodenjača) – autohtona sorta kruške koja se na našim prostorima gaji uglavnom na okućnicama. Stablo je bujno i može da naraste do visine od 15m. Kruška Jeribasma ima plodove koji su zelenožućkaste boje i mogu se brati u drugoj polovini septembra.
  • Lubeničarka (bostanka) – Kod ove stare sorte plodovi su sitniji, boja ploda je zelenkasto žuta, sa malo rumenila. Boja mesa ove kruške je crvenkasta od čega i potiče njen naziv. Kruška Lubeničarka je karakteristična jer kasnije prorodi u odnosu na većinu ostalih.
  • Košija rana (Coscia) – italijanska sorta čiji plodovi dozrevaju tokom jula meseca. Treba obrati pažnju jer pored ove sorte na tržištu postoji i Košija pozna koja ima kasnije dozrevanje plodova, pa da ne dođe do neke zabune kad se nabavljaju sadnice kruške. Kruška Košija rana je osetljiva na prolećne mrazeve.
  • Karmen ( carmen )- razvijena na Floridi početkom osamdesetih godina 20 veka. Plodovi su veličine oko 200g i boja im je žuto zelena sa malo crvene nijanse na strani koja je bila okrenuta suncu. Kruška Karmen spada u bujne sorte, a plodovi joj dozrevaju krajem jula i početkom avgusta.
  • Karamanka – ova sorta se uglavnom može naći posađena na okućnicama i retko se koristi u zasadima kruške. Plodovi su srednje krupni i kad sazore žute su boje sa nešto malo crvenila na strani koja je bila izložena suncu. Kruška Karamanka se može brati tokom avgusta.
  • Klapov ljubimac (Clapp’s Favorite)- je ranija sorta koja ima bujno stablo. Plod ima pravilan kruškolik oblik kada dozre ima žućkasto zelenu boju sa crvenilom na strani koja je bila osunčana. Kruška Klapov ljubimac spada u grupu onih kojima je potreban oprašivač.
  • Kaluđerka (Poire de Curé, pastorčica ) – je sorta koja rađa krupnije plodove koji budu težine oko 210g. Tokom rasta bude svetlije zelena i sazrevanjem prelazi u slamnatožutu boju sa nešto crvene boje. Kruška Kaluđerka može da se bere polovinom oktobra, a kako je kasnija kruška ne prete joj prolećni mrazevi. Koristi se kao međupodloga kada se radi kalemljenje kruške na podlogu.
  • Konferans (Conferance) – za ovu sortu krušaka važi da spada među najpopularnije na svetu za gajenje. Srednje kasna je sorta koja ima srednje krupne plodove. Ova kruška je samo oplodna i pokazala se kao veoma dobar oprašivač za čitav niz drugih sorti kruške.
  • Karamut ( crna kruška, crnica, tepka, tepača, vinogradarska kruška ) – je stara sorta sa ovih prostora, stablo joj je veoma bujno. Treba dosta vremena nakon kalemljenja na podlogu da kruška prorodi, ali nakon toga ima bogat rod. Kruška karamut daje plodove koji se uglavnom koriste za proizvodnju rakije, a ako će se koristiti za ishranu  potrebno je da odstoje neko vreme nakon berbe.
  • Nashi ( naši, azijska ) – poreklom iz Azije širi se u poslednje vreme po našim prostorima. Delom nastaje zabuna jer plodovi veoma liče na jabuke, boja im je svetlo smeđa ili tamnije žuta, mada postoje varijeteti sa zelenkastom korom. Kruška Nashi ne može da se uspešno kalemi na jabuke, što je potvrda da nije u pitanju neka vrsta jabuke nego baš kruška. Neki od posebnih sorti ove vrste su: Kosui, Chojuro, Nijisseiki.
  • Norma – plodovi stižu za berbu u julu, srednje su krupni do krupni, žute boje sa umerenim crvenilom.
  • Santa Marija (Santa Maria) – ova sorta ima srednje bujnu krošnju, plodovi dozrevaju za berbu u toku avgusta meseca. Kad sazore imaju žućkesto zelenu boju sa delimičnom crvenkastom bojom sa osunčane strane ploda. Kruška Santa Marija na našim prostorima je dosta tražena u poslednje vreme. Potrebni su joj oprašivači.
  • Takiša ( takusa ) – u pitanju je starija sorta koja je autohtona. Plodovi su sitniji, obično dozrevaju u toku oktobra i žute su boje sa malo rumenila na strani koja je bila osunčana.. Kruška Takiša se dosta dobro uklopila u trend sadnje voća koje se malo prska. Koristi se uglavnom za pravljenje sokova ili rakije.
  • Viljamovka (Williams) je poreklom iz Ujedinjenog Kraljevstva i starija je sorta. Plodovi su u osnovi krupniji i budu svetlo zelene boja a kako sazrevaju postaju svetlo žuti. Izgled ploda je karakterističan za kruške i zvonastog je izgleda. Kruška Viljamovka je usled toga što je stara sorta došla do situacije da su napravljeni mnogobroji varijeteti, pa tako sada imamo i crvene viljamovke.
  • Crvena viljamovka ( Red Bartlett ) – plodovi dospevaju za berbu par dana nakon žute viljamovke. Sve ostale osobine su iste ili približno jednake kao kod žute viljamovke osim ukusa koji se malo više razlikuje. Kruška Crvena Viljamovka nije baš pogodna za veće nasade jer može da dođe do slabljenja intenziteta crvene boje.

Bolesti i štetni insekti

Bolesti kruške:

  • Rak korena (Agrobacterium tumefaciens)
  • Rak grana kruške (Nectria galligena)
  • Vlažna trulež korenovog vrata  (Phytophthora cactorum)
  • Bakterioza kruške (Pseudomonas syringe pv. syringe)
  • Rđa kruške (Gymnosporangium sabinae)
  • Sušenje cvetova i grančica (Monilia laxa)
  • Čađava krastavost jabuke i kruške (Venturia inaequalis)
  • Trulež plodova (Monilia fructigena)
  • Siva pegavost lista kruške (Mycosphaerella sentina)
  • Pepelnica jabuke – Podosphaera leucotricha
  • Krastavost kruške (Venturia pirina)
  • Crna pegavost (Phomopsis viticola)
  • Bakteriozna plamenjača (Erwinia amylovora)

Štetni insekti kruške:

  • Obična kruškina buva (Cacopsylla pyri)
  • Crvena kruškina štitasta vaš (Epidiaspis leperii)
  • Breskvin smotavac (Cydia molesta)
  • Crveni voćni pauk (Panonychus ulmi)
  • Voćna muva (Ceratitis capitata)
  • Kruškin trips (Taeniothrips inconsequens)
  • Miner okruglih mina jabuke (Leucoptera scitella)
  • Dudovac (Hyphantria cunea)
  • Majski gundelj (Melolontha melolontha)
  • Kruškin smotavac (Cydia pyrivora)
  • Miner belih mina (Lithocolletis corylifoliella)
  • Savijač lista (Pandemis heparana)
  • Mrki savijač (smotavac) (Archips podana)
  • Smotavac pokožice ploda (Adoxophyes orana)
  • Pepeljasta vaš kruške (Dysaphis pyri)
  • Kruškina osa (Hoplocampa brevis)
  • Zelena vaš (Aphis pomi)
  • Rutava buba (Tropinota hirta)
  • Kruškin cvetojed (Anthonomus cinctus)
  • Miner zmijolikih mina (Lyonetia clerkella)
  • Moljac kružnih mina (Leucoptera malifoliella)
  • Jabukin smotavac (savijač) (Cydia pomonella)

 





Leave a Reply