Savijač kožice ploda (Capua reticulana), mada se  pod ovim nazivom na ovim prostorima podrazumevaju: Adoxophyes reticulana, Adoxophyes orana i Pandemis Heparana. Kada je u pitanju Capua reticulana, najčešće napada krušku i jabuku, ali može da nanese štetu i na trešnjama i šljivama.

Mada oštećenja na plodovima nisu duboka, dolazi do kraste na kožici ploda, što takve plodove činim nepodesnim za plasiranje na tržištu svežih jabuka.

Dok su plodovi još slabo razvijeni na voću, gusenice se mogu primetiti na mladim listovima pri vrhu izboja.

Izgled savijača kožice plodova

Odrasli insekti imaju raspon krila od 17 do 22 mm, sa tim da su ženke malo krupnije od mužijaka. Dužina mužjaka jeste 7 – 8,5mm, a ženki 8 – 11 mm.  Boja se kreće u nijansama smeđe i sive, koje se mogu pojaviti po krilima u obliku mrlja i biti različitih nijansi.

kako izgleda savijač kožice ploda

slika sa sajta wikipedia.org

Jaja su žute boje i imaju spljošteni oblik. Gusenica je zelene boje u različitim nijansama, mada je to načešće maslinasto zelena. Glava je kod gusenice žućkasto-smeđe boje. Kada se u potpunosti razvije ima dužinu oko 22mm. U fazi lutke dužina je oko 11mm, a boja je od svetlo do tamno smeđe boje.

Ciklus razvoja savijača kožice plodova

Savijač kožice ploda zimu provodi kao gusenica u lišću koje je savijeno, pukotinama na kori drveta ili u ljuskama pupova. Kada dođe proleće te larve prelaze u fazu lutke krajem aprila ili početkom maja i tako provode od 10 do 15 dana u zavisnosti od vremenskih uslova. kada se izlegu iz jaja, gusenice u prvoj fazi razvoja se mogu videti okupljene na bliskom prostoru, međutim kada se bolje razviju nastupaju samostalno.

Leptiri savijača kožice ploda se pojavljuju krajem maja i početkom juna kao prva generacija. Ženka prilikom polaganja jaja ih grupiše, tako da se na jednom mestu može videti od 20 do 100 komada. Jaja polaže predveče kada je temperatura iznad 13°C.

Larve prve generacije se hrane lišćem pri vrhu izboja i ne nanose veliku štetu na voću. Međutim u drugoj generaciji gusenice prilikom hranjenja na plodovima mogu naneti veću štetu jer se na mestima koja su oštetili pojavljuju i uspešno šire glivice, pa ti plodovi nisu više za prodaju.




Oštećenja koja nanose na voću, najčešće jabukama, su nepravilnog oblika i nikad nisu duboke. Nakon nekog vremena se na površini razvija plutasta materija koja pokriva kompletno mesto gde se gusenica hranila.

Savijač kožice ploda prilikom obabira mesta gde će se hraniti obično biraju deo ploda koji se naslanja na drugi plod ili drvo, međutim u nekim situacijama gusenice priviju neki list iz blizine uz plod.

Larve prve generacije se pojavljuju u junu, a druge generacije krajem jula ili u avgustu mesecu. Savijač kožice ploda ima dve generacije godišnje, mada se mogu naći informacije da ovi štetni insekti mogu imati i tri generacije godišnje..

Zaštita od savijača kožice plodova

Kao što smo naveli na početku ima više različitih leptirova koji se na ovim prostorima vode kao savijači kožice plodova, mada je situacija da se i za istu vrstu koriste dva različita naziva. Prisutnost na voćnjaku je najbolje pratiti pomoću feromonskih klopki. Od bioloških metoda bi se mogla navesti briga o korisnim insektima koji se njima hrane.

savijač pokožice plodova larva

Zaštita voća hemijskim sredstvima treba biti obavljena u periodu kada larve završavaju sa zimskim periodom i izlaze da bi se hranile i dalje razvijale u proleće. O tačnom periodu i sredstvima koja će se koristiti se treba posavetovati sa stučnim službama.

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook4Share on Google+0Tweet about this on Twitter