Trešnjina biljna vaš (Myzus cerasi) je vrsta insekta koji ovom voću mogu da nanesu ogromnu štetu. Neke vrste ovih buva nalaze se na stablima privremeno, a neke trajno. U oba slučaja potrebno je na vreme reagovati kako bi se sprečio njihov štetan uticaj.
Spadaju među najčešće prisutne štetočine koje se mogu zateći u voćnjaku. Veoma su sitne, ali se grupišu u kolonijama i na prvi pogled izgledaju poput sloja prljavštine na listu trešnje. Rasprostranjene su širom Evrope, Bliskog Istoka, u centralnim predelima Azije, kao i u Severnoj Americi. Pored trešnje ovaj štetni insekt može opstati i na breskvama, kajsijama ili višnjama.
Poznata je i pod nazivom crna trešnjina lisna vaš.
Spada među insekte koji imaju veći broj različitih latinskih naziva, pa ćemo navesti ovde neke:
- Aphis aparines Kaltenbach, 1843
- Aphis asperulae Walker, 1848
- Aphis cerasi Müller, 1776
- Aphis cerasi Fabricius, 1775
- Aphis euphrasiae Walker, 1849
- Aphis molluginis Koch, 1854
- Aphis veronicae Walker, 1848
- Myzoides cerasi van der Goot, 1913
- Myzoides cerasi Fabricius
- Myzus alectorolophi Heinze, 1961
- Myzus asperulae Walker, 1848
- Myzus callange Essig, 1954
- Myzus galiifolium Theobald, 1929
- Myzus langei Essig, 1936
- Myzus pruniavium Börner, 1926
- Myzus quasipyrinus Theobald, 1929
izvor citata – wikipedia.org
Sadržaj
Izgled i karakteristike
Kada se posmatra trešnjina biljna vaš, izgled joj se ne razlikuje previše od drugih vrsta buva. Veoma su sitne, pa im je telo veličine od 2-2,4 mm i kruškastog je oblika. Mogu biti crne ili tamno sive boje, a donji deo trupa im je braonkast. Poseduju par antena na glavi koji je zelen, kao i noge pomoću kojih se lako kreću.
Postoje i krilate verzije ove vaši, a njihov raspon je nešto preko 2 milimetra. Jaja su veoma crne boje, sitna i pojedinačno gotovo neprimetna golim okom. Larve koje se rađaju žive su slične odraslim jedinkama po boji, ali su dužine oko 1 mm.
Ciklus razvoja
U pitanju je vrsta koja se veoma brzo i obilno razmnožava. Trešnjina biljna vaš može da ima i više od deset generacija tokom godine. Ovi insekti su isključivo ženskog roda, koje bespolnim putem rađaju larve. Kada vladaju pogodni uslovi, svakoj generaciji ovih buva potrebno je svega desetak dana da se razvije.
Njima najviše odgovara toplo i sparno vreme, zbog čega se najviše razmnožavaju tokom proleća i leta, a nešto slabijim intenzitetom na jesen. Najaktivniji mesec im je maj, kada se za samo par dana mogu nakotiti po celom drvetu trešnje.
Poslednja generacija, koja se javlja otprilike u novembru jedina prezimljava u formi jaja. Kao takve, one se nalaze na granama, pazuhu ili na mestima gde će se javiti budući pupovi.
Šteta koju pričinjava trešnjina biljna vaš
Pošto se veoma brzo razmnožava, tako je i šteta koju pravi trešnjina biljna vaš velika ukoliko se na vreme ne suzbije. Često se dešava da se prilikom pregleda stabla ne utvrdi njihovo prisustvo, a da kroz desetak dana uspeju da se prošire kroz celu krošnju.
Napad ove štetočine prepoznaje se tako što se uočavaju njihove kolonije na listovima i mladim pupoljcima, a nekad i samim trešnjama. Posledice su brzo vidljive i podrazumevaju kovrdžanje lišća, a svuda se javlja medna rosa. Ovo predstavlja dupli problem, jer ova njihova izlučevina privlači mrave i dobra je podloga za opasne vrste gljivica.
Ovakvo delovanje koje ima trešnjina biljna vaš i šteta koju pričinjava za posledicu imaju propadanje dela ili celokupnog prinosa na stablu. Pošto uništava listove, oni će se ubrzo osušiti, pa tako biljka neće dobiti dovoljno sunčeve svetlosti. Ako se na vreme uoči i ne pređe sa lista na mlade pupoljke i plodove, oštećenja mogu biti minimalna.
Mere zaštite i suzbijanje
Najbolji period za suzbijanje trešnjine biljne vaši je proleće, odnosno kada se pojave prve generacije. Tada će biti sprečeno njihovo prenamnožavanje i samim tim neće moći da se prebace na drugu biljku. Ukoliko se primeti njihov nestanak sa stabla, vrlo je moguće da su je napustile i napale sledećeg domaćina.
Preporučljivo je da se u martu i aprilu obavi prskanje preparatima koje preporuči stručna služba. Nakon toga, štetočine će da iščeznu, a na stablu će ostati samo uprljano i ukovrdžano lišće. Isti ovaj tretman je preporučljiv kada se javi trešnjina muva, jer podjednako efikasno deluje protiv obe ove vrste napasti.
Ukoliko u neposrednoj blizini postoje stabla breskve, kajsije ili višnje, preporučljivo je primeniti mere zaštite i na njih. Trešnjina biljna vaš se veoma brzo razmnožava i još brže širi na druge biljke domaćine, a upravo joj najviše odgovaraju voćke čiji su plodovi slatki.