Višnjin surlaš (Rhynchites auratus), je štetni insekt koji pored višnje napada i šljivu, glog i retko se može primetiti na jabukama i kruškama.. Podjednako su štetne i odrasle jedinke, kao i larve, jer obe oštećuju plodove. Spada među velike neprijatelje proizvođačima ovih voćki, jer može da napravi značajne gubitke.

Šteta koju pravi nepovoljno utiče na kvalitet plodova, zbog čega im cena pada, a kao takvi se teško mogu prodati. Podjednako napadaju voće koje je zrelo, kao i ono koje je još uvek zeleno. Svrdlaš je rasprostranjen širom Evrope, Bliskog Istoka, Severne Amerike i Australije.

Za njega se još koristi i naziv svrdlaš.

Izgled i karakteristike

Višnjin surlaš svoj naziv duguje tome što ima karakterističnu pipu na vrhu glave koja izgleda kao slonova surla. Veoma je upadljive boje, telo ima ljubičasto-bakarnu nijansu koja se presijava na svetlosti. Odrasle jedinke su veličine oko 7 mm, imaju čvrst oklop, a trup je veći od ostatka. Poseduje tri para nogu, a na vrhu surle ima dve antene obložene dlačicama.

Larve ovog insekta su nešto veće, pa tako mogu narasti do 8 milimetara. Upadljivo su bele boje, dok im je glava crna.

Jaja su svetlo braon nijanse, okrugla i veoma sitna, zbog čega ih je pojedinačno teško uočiti.

štetni insekt na višnji

slika sa wikipedia.org

Ciklus razvoja

Višnjin surlaš tokom godine ima jednu do dve generacije. Odrasle larve prezimljavaju ukopane u zemljištu na dubini od oko 10 cm zajedno sa imagom koji je još uvek polno nezreo. Kada počne period cvetanja višanja, odnosno početkom aprila, počinju da izlaze na površinu u potrazi za hranom.

Tada se mogu uočiti na pupoljcima cvetova i listova, iz kojih sišu biljne sokove. Nedugo nakon toga počinju sa kopulacijom, i sve do kraja juna polažu jaja. Za tu svrhu najpogodniji su im upravo plodovi, na kojima uz svoje surle izbuše rupice. Unutra svaka ženka ubaci po nekoliko komada, koji će tu ostati naredne dve nedelje.

Nakon toga se ispile larve koje ostaju u višnji. One se hrane njenom unutrašnjosti, a toliko su proždrljive da čak napadaju i košticu. U julu mesecu one izlaze napolje, i kreću se ka zemlji gde buše rupe i prave jame u kojima će da prezime. Tokom avgusta većina larvi ove generacije se transformiše u lutke, a u septembru u imago. Jedan deo njih će se preobraziti tek naredne godine u to vreme.




Šteta koju pravi višnjin surlaš (svrdlaš)

Veoma je važno na vreme sprečiti samo polaganje jaja ovog insekta, jer šteta koju pravi višnjin surlaš može biti ogromna. Mesta na kojima ženke to obavljanje je lako uočljivo, jer se na plodovima nalaze rupice u kojima se nalaze buduće larve. Ovo za posledicu ima postepeno truljenje višnje, a ukoliko napadne i košticu, ona se neće moći koristiti za sadnju.

Ovaj insekt je jedan od retkih koji se ne hrani listovima. Njihov uticaj i prisustvo je uočljiv isključivo na plodovima, ali se često uz njih javljaju i druge štetočine.

Najčešće se šteta primeti na plodovima višnje, ali ovaj štetni insekt napada i glog, šljivu. Retko se dešava da ženka jaja položi u plodove kruške ili jabuke.

šteta na višnjama

izvor – isip.de

Mere zaštite i suzbijanje

Da bi se eliminisao višnjin surlaš, suzbijanje je potrebno obaviti u periodu zametka plodova ili u vreme njihove pojave na samim pupoljcima. Odabir prikladnih hemiskih sredstava za zaštitu voćnjaka treba obaviti uz saradnju sa stručnim licima. Posebnu pažnju treba obratiti na period karence, a poželjno je tretirati i zemljište ispod stabla, kako bi bile zahvaćene i jedinke koje su sišle sa drveta.

Njihovu eliminaciju je moguće izvršiti i mehaničkim putem, tako što će se ručno ukloniti i uništiti van voćnjaka. Ova metoda je efikasna samo u slučajevima kada je svrdlaš prisutan u malom broju.

Obrada zemljišta frezanjem i oranjem tokom zimskog perioda pomaže takođe u suzbijanju. Na ovaj način se uništavaju jedinke višnjinog surlaša lpke su se povukle u zemlju radi prezimljavanja.

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook6Share on Google+4Tweet about this on Twitter