Šljiva požegača je poznata pod nazivom madžarka, ali se koriste još i nazivi plava šljiva, ćustendilska šljiva i bistrica. Ova sorta vodi poreklo iz Azije i u pitanju je stara sorta koja je dugo bila veoma rasprostranjena kod nas. Sorta požegača daje dobre šljive za rakiju, veoma je cenjena šljivovica koja se dobije od nje.

Pored toga što se ceni kao dobra za proizvodnju rakije, cenjena je i za dalju industrisku preradu.

Međutim mana je osetljivost na bolesti, pa se za podizanje šlivika koriste neke novije sorte šljiva kod kojih je selekcijom povećana otpornost na bolesti.

Opšti izgled

Stablo šljiva požegača je kada se gaje na svom korenu srednje bujno, a ako se kao podloga koristi dženarika onda bude bujno. Pored dženarike, šljiva požegača se može kalemiti i na belu šljivu sa dobrim rezultatima. Požegače imaju dobru nosivost grana koje zahvaljujući elastičnosti mogu da se dobro pokažu kada je rod bogat. Jedna od lošijih osobina stabla požegače je da slabije ima otpornost na niske temperature i mrazeve.

Plod šljiva požegača jeste relativno sitniji u odnosu na konkurenciju, težina plodova je prosečno oko 17 grama. Plod sazori krajem avgusta meseca, dok na terenima koju su na većoj nadmorskoj visini to može da se desi i početkom septembra meseca. Boja ploda je modro plava i površina je prekivena slojem sive boje koji se naziva pepeljkom. Koštica se lako odvaja od mesa šljive i sitna je.

madžarke šljive

slika preuzeta sa poljoinfo.com

Iz razloga što se lako čisti od koštica, ova šljiva spada u grupu cepača ili plavica koje se računaju kao pogodne za industrisku proizvodnju i sušenje plodova.

Požegače su samoplodna vrsta voćke i nema potrebe da se u sklopu zasada sade druge vrste šljiva kao oprašivači. Cvetanje je malo kasnije u odnosu na druge sorte.

Plodovi

Plodovi su kod nje malo sitniji u odnosu na neke novije sorte, međutim poseduju dosta bolje karakteristike. Pod povoljnijim karakteristikama se misli na odnos šećera i kiselina u plodu.

Prosečna težina šljive požegače jeste 17 grama, plodovi imaju modro plavu boju. Kompletan plod je pekriven sivkastom voštanom presvlakom, ponegde se ona naziva pepeljka. Koštice su sitne i lako se odvajaju od ploda.




Sa boljim rađanjem plodova počinje u četvrtoj godini razvoja. Plodovi nakon što sazore neko se vreme dobro drže na stablu, a nakon berbe dobro podnose transport do skladišta.

Bolesti i štetočine šljiva požegača

Ova sorta šljive je osetljiva prema većem broju bolesti kao što su : rogač, rđa, plamenjača (narandžasta pegavost). Međutim najveću opasnost predstavlja bolest šarka, koja je doneta iz Amerike sa sadnicama šljiva stenlej u Bugarsku odakle se postepeno proširila i na naše krajeve. Šljiva požegača pokazuje manju osetljivost prema moniliji u odnosu na druge sorte.

Šarka nanosi toliko štete da se mogu dosta često čuti priče o nestanku šljive požegače. Potrebno je da se za podizanje novih zasada šljiva posveti pažnja za odabir dobre parcele koja nije inficirana šarkom i odabiru sadnica koje će se tu posaditi. Trenutno se radi na selekciji da se odabiraju sadnice koje su u što većoj meri otporne na šarku, međutim na terenu se u praksi sreću uglavnom novije sorte šljive koje su otporne prema ovoj bolesti.

Od štetnih insekata se pokazala kao otpornija na šljivinu osu (kao i sorta italijanka), ali joj intenzivan napad lisnih vaši može naneti veliku štetu. Još jedan insekt koji dosta štete nanese na zasadima požegače jeste šljivina štitasta vaš. Šljivina vaš kovrdžalica je dosta opasna jer može da prenosi virus šarke unutar zasada šljive.

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook29Share on Google+5Tweet about this on Twitter