Kada se razmoti lista na kojoj su sorte dunja, vidi se da je na terenu zastupljeno svega njih par. Dunje su inače veoma zahvalno voće, njihovo cvetanje je kasnije u proleće tako da mu ne može naškoditi nijedan kasni prolećni mraz.

Praktično se ne mogu koristi u svežem stanju, ali su proizvodi od nje dosta cenjeni (marmelade, kompot, slatko). Ipak najviše je cenjena rakija od dunje kao vrhunski proizvod. Međutim zbog manjeg procenta vode u plodovima i količina rakije koja se dobije od 100 kilograma dunja je manja nego od drugih voćnih vrsta (kajsije, šljive, jabuke, kruške).

Sadnice dunje bi trebale prilikom sadnje da imaju dužinu od 60 do 80 cm. Tada im se uklanjaju bočne grane i vrh, a što se tiče perioda bolje je posaditi sadnice u jesen. Tereni gde će se voćnjak podizati ne bi trebali biti na nadmorskoj visini iznad 500 metara. Za najbolje rezultate je dobro da se sadnja obavlja u rejonima koji su označeni kao vinogradarski.

Treba imati u vidu da većina sorti zahteva prisustvo drugih sorti radi oprašivanja. Pre bilo kakvih radova ili nabavke sadnog materijala, neophodno je iračunati koliko sadnica koje sorte treba nabaviti i gde će one biti posađene u voćnjaku.

Sorte dunja zastupljene na ovim prostorima

Spisak sorti je prilično dugačak, ali je realnost da se kod nas gaji uglavnom 4 ili 5 vrsta dunje. Ovde ćemo spomenuti jednu veliku podelu koja ide prema obliku ploda, postoje jabukoliki i kruškoliki oblik plodova. Ponegde se još navodi i zvonasti oblik dunjinih plodova kao posebna grupa.

  • Leskovačka – sorta spada u u jabučasti tip po obliku plodova. Na našim prostorima je dosta popularna u Vojvodini i dolinama uz veće reke. Dobro je što kasnije cveta, a što se tiče branja plodova ono se obavlja u oktobru mesecu. Prosečna masa je 300 grama. Plodovi su izraženo žuti, a ukus je dobar i ima prijatnu aromu.  Cenjeni su za industrijsku preradu. Kao oprašivač u dunjiku se sadi Vranjanska.
  • Vranjanska – ima plodove kruškastog oblika. Ova sorta dunja se u narodu još naziva i dunjac. Posebno se ističe po jakom mirisu plodova, a što se tiče oprašivanja za to se koristi leskovačka dunja. Težine plodova varijaju ali kao prosečna se može uzeti 400 grama. Spada u samoplodne sorte pa je dobra u situacijama kada se želi posaditi samo jedna sadnica ili njih par na okućnici.
  • Hemus – je dunja poreklom iz bugarske i na našim prostorima predstavlja noviju sortu. Plodovi su kruškasti, krupni sa masom od oko 450 grama i kad szori boja je svetlo zelnkasta sa žutim prelivima. Na pokožici postoje malje. Nakon branja se mogu čuvati par meseci bez značajnijih promena na plodovima. Kada je u pitanju bolest ervinija ova sorta dunje pokazuje priličnu otpornost.
  • Šampion – plodovi su mu krupni i kruškolikog su oblika. Pokožica ima male u određenoj meri i žute je boje. Plodovi dozrevaju polovinom oktobra. Za oprašivanje u voćnjaku se sa njom sade Leskovacka i Pazardžijska.




  • Sergini – poreklom je iz Jermena i kod nas se povremeno može naći u ponudi. Oblikom plodova se svrstava u jabučaste sorte. Sa plodovima prosečne tečine 280 grama spada u srednje krupne. Boja kad je zrela je žuto-zelenkasta.
  • Trijumf – je u grupi poželjnijih sorti, plodovi su prosečne težine oko 370 grama. Poreklom je iz Buugarske gde je obavljena selekcija. Površina ploda je glatka, kruškastog oblika (pojedini mogu biti okruglasti) i sama aroma mu je prijatna. Plodovi dozrevaju tokom druge polovine oktobra. Može da se koristi kao oprašivač za sledeće sorte: Asenica, Portugalsku i Hemus. Ovo je sorta koja zahteva da u sklopu voćnjaka budu posađeni oprašivači.
  • Ruska ruža – duska je sorta i kod nas se nalazi u tragovima na terenu. Plodovi su sitniji u odnosu na većinu ostalih sorti sa težinom od 14 grama. Interesantna je osobina da se plodvi dobro drže na granama određeno vreme i nakon zrenja. Takođe je zanimljiva jer je preporučuju za upotrebu u svežem stanju, kao stonu sortu.
  • De husi – je sorta poreklom iz Rumunije, njeni plodovi su krupni i za branje dospevaju krajem oktobra meseca. Po obliku se svrstava u jabučaste.
  • Erevani – ima oblik plodova kao jabuka, zaobljene i oni za branje dospevaju početkom oktobra meseca. Veličina plodova jeste oko 300 grama u proseku, kad sazore su žute boje sa malama po površini. Zbog perioda cvetanja koji je malo ranije može stradati od poznih mrazeva.
  • Južanka – je iz Moldavije i relativno je malo zastupljena na našim prostorima. Plodovi su jabučastog formata i za berbu stižu krajem septembra. Plodovi su srednje krupni sa prosečnom tečinom od oko 280 grama. Preporučuje se za industrijsku preradu.
  • Pazardžijska – je bugarska sorta dunje po poreklu, a po obliku svojih plodova je jabučasta. Za berbu stiže u prvoj polovini desetog meseca, a dobra osobina je kasnije cvetanje što umanjuje opasnost od poznih prolećnih mrazeva. Samobesplodna je sorta i zato je neophodno sa njom posaditi odeđeni broj stabala drugih sorti.
  • Morava – domaća sorta dunje nastala tako što su ukrštene Mamutova i Leskovačka dunja. Plodovi su krupniji sa masom od oko 350 grama. Boja je žuta i plodovi su prekriveni sitnijim maljama. Za berbu stiže početkom oktobra i nakon branja se može dosta dugo čuvati bez menjanja svojstava. (dodatne informacije)
  • Mamutova – poznata i pod nazivom Rea’s Mammoth, ima plodove kruškastog oblika. Na našim prostorima i nije nešto zastupljena, veličina njenih plodova je u proseku veoma krupna.
vrste dunje

izvor pixabay.com

Prve bitne rezultate uzgoj dunja daje u četvrtoj godini, a pun rod dostiže u desetoj. Pri odabiru razmaka među voćem kao i načina orezivanja voditi računa da će plodovi koji budu više osunčani imati prijatniju aromu.

Podloge koje se koriste za kalemljenje dunje su u osnovi samo divlja dunja i to najčešće MA i povremeno se koristi BA 29.  Osnovna prednost podloge za dunju MA jeste u tome da će se dobro ukoreniti i prilična otpornost prema niskim temperaturama tokom zime. Pored ovih podloga mogu da se koriste oskoruše i beli glog, ali se sorte dunja ne mogu naći u prodaji nakalemljene na njih.

Literatura koju preporučujemo

Dunja – Autor: Prof. dr Evica Mratinić

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook

Facebook

0Share on Google+

Google+

0Tweet about this on Twitter

Twitter