Šargarepa (Daucus carota ssp. sativus) je takođe poznata i pod nazivom mrkva. Za ishranu se koristi njen zadebljani koren koji ima karakterističnu narandžastu boju, mada postoje i sorte sa crvenim, belim, žutim i ružičastim korenom.

Ova povrtarska kultura se gajila odavno, ali se tek u periodu stare Grčke i Rimskog carstva počelo više raditi na selekciji. Taj rad na selektiranju se nastavio i tek tokom 17 veka je dobijen plod koji ima današnju formu. Gajenje šargarepe u ranijem periodu se obavljalo tako da se selekcija vršila radi dobijanja aromatičnih listova, tek kasnije se više pažnje počelo posvećivati korenu.

Izgled

Šargarepa ima koren koji je uglavnom narandžaste boje, dvogodišnja je biljka mada se uglavnom gaji kao jednogodišnja. Prelaz iz korena u stablo je jasno izražen i može se čak primetiti ubrzo nakon nicanja biljke.

Sam koren je podeljen na dva dela, omotač tamnije boje i jezgro koje je svetlije. Selekcijom se radi na tome da omotač bude što deblji. Kod nekih sorti šargarepa se razlika u boji između ta dva dela korena skoro u potpunosti izgubila. Zahvaljujući selekciji za gajenje šargarepe razvile su se sorte koje mogu imati koren prečnika manjeg od 1cm, a postoje one sa prečnikom korena od oko 10cm.

Šargarepe različitih boja i oblika

slika sa wikipedia.org

Listovi izbijaju iz kratkog stabla, kod nekih sorti se stiče utisak da rastu direkno iz korena biljke. Imaju dugačke drške i na kraju list koji izgleda perasto. Veličina, tačan oblik i boja lista zavise od toga koja je sorta šargarepa u pitanju.

Cvast je štitastog oblika i razvija se tokom druge godine rasta biljke, bele boje i svaka od njih sadrži oko 50 malih cvetova. Prosečna dužina cvetanja je oko 10 dana. Štitasti cvet šargarepa razvija na zadebljanoj stabljici koja naraste iz korena.

Plodovi šargarepe su su sitni  i imaju dužinu od oko 2mm (mada se često kod laika koren naziva plodom) smeđe je boje. U jednom gramu bude od 700 do 1200 semenki.

Plodored

Ova biljna kultura mora da se gaji u plodoredu, potrebno je napraviti pauzu od bar 3 ili 4 godine pre nego opet na istu parcelu posadimo šargarepu. Nakon nje na tu parcelu možemo saditi većinu drugog povrća jer je šargarepa dobra predkultura.

Poželjno je da se kao predkultura gaje bilje koje se bogato prihranjuju stajskim đubrivom. Kao neke od najboljih su se pokazali grašak, paprika, krompir, paradajz i kupus. Takođe se gaji i kao druga kultura tokom sezone, ako se posadi nakon mladog krompira ili mladog graška.




Gajenje šargarepe

Plodored je prva stvar koju ćemo spomenuti kad je u pitanju šargarepin uzgoj, jer je on dobar način da se umanji opasnost od bolesti i štetnih insekata.

Tip zemljišta bi trebao biti umereno peskovit i bogat humusom, dosta rastresit jer to omogućava pravilan razvoj korena. Ukoliko je zemljište sabijeno ili ima dosta kamenja, dolazi do savijanja, račvanja i pucanje korenova koji posle postižu manju vrednost na tržištu.

Pre sejanja se može obaviti naklijavanje semena da bi se skratio proces nicanja u zemlji. Sam raspored redova sa mrkvom je u direknoj vezi sa tim koja je sorta u pitanju zbog korenove veličine i sa tim na koji će se način u naknadnom periodu obavljati obrada. U slučaju da će se prolaziti pri kasnijoj obradi sa mehanizacijom treba ostaviti prostor gde će ići točkovi.

Šargarepa ima dva roka setve, prolećno i jesenje. Ona prolećna setva je kad se seje tokom ranog proleća i šargarepa se obično vadi iz zemlje krajem juna i početkom jula meseca. Jesenja sadnja se obavlja tokom maja meseca i ona se vadi kada korenovi dostignu tehnološku zrelost. Berba iz prolećne setve se koristi tokom sezone, dok ono što se dobije u jesenjoj setvi može da se čuva na duži period u odgovarajućim uslovima.

mrkva spakovana za pijacu

preuzeto sa tossupsalads.com

Bank ili bankovi su izrazi koji se takođe često koriste pro proizvodnji korenastog povrća, pa tako i kad je u pitanju gajenje šargarepe. To su u stvari izdignute leje koje pružaju dobru provetrenost, dovoljno rastresitu zemlju i dobar odvod viška vode od biljaka. To su sve prednosti koje omogućuju da se dobije dovoljno dug i pravilno formiran koren.

Ukoliko se koren pri vrhu nađe van zemlje na njemu se razvija takozvana “zelena glava”, to je zeleno smeđi sloj koji se kasnije mora uklanjati pre iznošenja na tržište što dovodi do povećanja troškova. Zato se pribegava zagrtanju mrkvi u redovima.

Ovim zagrtanjem se istovremeno vrši i uništavanje međuredne vegetacije koju čine korovi. Takođe se tim poslom razbija i pokorica na zemlji što ima pozitivne efekte na vlagu i prozračenost zemljišta.

Za kvalitetno gajenje šargarepe je neophodno obezbediti stabilnu vlažnost zemljišta. Na razvoj korena podjednako loše utiče nedostatak vode u dužem periodu kao i velika vlažnost. U slučaju suše se razvija tanak koren, a višak vlage omogućava razvoj bolesti koje značajno oštećuju mrkvin koren.

Đubrenje zemljišta se obavlja pregorelim stajnjakom u jesen kad se radi osnovna obrada zemljišta, a veštačkim đubrivima pred setvu. Količina i sastav veštačkog đubriva treba tačnije odrediti na osnovu analize zemljišta.

Šargarepa koja će se koristiti za proizvodnju semena se sadi krajem avgusta meseca i to uvek u izdignutim lejama (bankovima), Ona u zimski period ulazi sa prečnikom korena od oko 1cm i tako prezimi. Naredne godine ona potera cvetonosnu stabljiku.

Uzgoj u zaštićenom prostoru

Gajenje šargarepe se u zaštićenim prostorima obavlja najčešće u niskim tunelima radi dobijanja mlade mrkve što pre u proleće. Pored gajenje u niskim tunelima povremeno se proizvodi i u poluniskim, takođe ćemo spomenuti način kada se čitava površina pod zasadom pokrije agrotekstilom.

Mrkva ima mogućnost nicanja pri temperaturi od 4 °C, međutim tada sporo napreduje. Kada se koriste niski tuneli, omogućava se višlja temperatura i biljka brže napreduje. Pored pozitivnog delovanja na temperaturu velika korist je i u očuvanju vlage u zemljištu, jer šargarepa zahteva dosta vode u periodima nicanja, kada se formira rozeta i kad počinje da se širi koren.

Na našim prostorima polako postaje popularnija bebi mrkva, koja se plasira dok je sitnijih dimenzija i skroz mlada.

Bolesti i štetni insekti

Bolesti kojima je šargarepa izložena tokom rasta su: pepelnica (Erysiphe heraclei), crna trulež (Alternaria radicina), alternarija  – palež lista šargarepe (Alternaria dauci), cerkospore (Cercospora carotae).

Kada su u pitanju štetni insekti koji mogu oštetiti koren mrkve mogu da napadnu žičnjaci i grčice, rovci (Gryullotalpa grillotalpa), sovice (Agriotes spp.,), gundelj (Melolontha melolontha) nematode (Meloidogyne halpa). Po štetnosti se najviše izdvajaju larve šargarepine muve (Psila rosae, ili Phytonyza obcurella).

Na šargarepinim listovima štetu nanose lisne vaši (Myzus persicae), šargarepina lisna buva (Tioza viridula Zett.), šargarepin miner (Napomyza carotae), grinje (Tetranycus telarius i T. urticae).

Da bi se što je više moguće umanjila mogućnost pojave ovih bolesti i štetnih insekata, gajenje šargarepe treba da se obavlja u plodoredu.

Berba i skladištenje

Vađenje mrkve se na manjim površinama može obaviti ručno, prostim čupanjem ili pomoću vila za vađenje repe. Da bi se ovaj posao što bolje odradio treba birati period kada je zemljište umereno vlažno.

ubrana mrkva

Kada se vađenje treba obaviti na velikoj površini zemljišta, koriste se mašine koje su specijalizovane za tu namenu. Ukoliko se ne poseduje takva mašina vađenje se može obaviti i jednobraznim plugom.

Nakon vađenja i sakupljanja sa njive, mrkva se opere i zatim pakuje. Pakovanje može biti u vezama, u gajbicama ili da se koriste mrežasti džakovi. Ukoliko se vadi tokom leta u periodu dok se razvija nije pogodna da se skladišti na duži vremenski period, već se koristi u svežem stanju.

Tehnološki zrela šargarepa se vadi u jesenjem periodu i ona se čuva u dužem vremenskom periodu. Mesta za čuvanje na duži rok su u trapovima, podrumima i hladnjačama.

Tema na poljoinfo forumu

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook8Share on Google+0Tweet about this on Twitter