Pirinač ima dve vrste koje se ovako nazivaju – (lat.Oryza sativa) aziski pirinač  i (lat. Oryza glaberrima) afrički pirinač. To je jednogodišnja biljka poznata na ovim prostorima i pod nazivima riža.

Jedna je od biljnih kultura koja se najranije počela uzgajeti radi ishrane. Pirinač se prvo gajio u jugoistočnim delovima Azije i tropskim delovima Afrike. U Evropi su znali za njega u periodu Stare Grčke i Rimskog carstva, a dopremao se iz Egipta, U Ameriku je odnet polovinom 17 veka.

Ovo je biljka koja je u potpunosti prilagođena rastu u uslovima sa mnogo vode, te je obezbeživanje dovoljno vode najvažniji uslov.

Izgled

cvet pirinča sa polenom – slika pruzeta sa wikipedia.org

Pirinač je jednogodišnja biljka koja može da naraste do visine od 1,6m. Obično se koriste za ratarske potrebe niže biljke koje se manje povijaju na vetru. Listovi su kod pirinča uski i dugački. Dužina im može biti od 30cm do 100cm, a širina listova bude oko 2cm. Cvetovi su dugački u proseku oko 30cm i opražuju se uz pomoć vetra. Semenke piriča mogu biti dugačke do 12mm, a debljina im je u proseku oko 2,5mm.

pirinač zreo na polju – slika pruzeta sa ourworld.unu.edu

Gajenje pirinča

Gajenje pirinča se obavlja na poljima koja se posle setve i nicanja mladi biljaka povremeno plave vodom. Ova mera odgovara biljkama najviše i spada među najrentabilnije. Na taj način se pirinču omogućavaju dobri uslovi za rast i razvoj pirinča, a istovremeno se suzbijaju korovi.

Postoje i druge metode na terenima gde je nezgodno za plavljenje polja, ali to već zahteva znatno bolje zalivanje i suzbijanje korova, što na kraju dovodi do skupljeg proizvoda posle žetve.

Berba pirinča sa kombajnom – slika pruzeta sa wikipedia.org

Tema na poljoinfo forumu:

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on Twitter