Žitarice spadaju u jednogodišnje trave, a njihovi plodovi se koriste u ishrani ili prehrambenoj industriji. One se koriste u raznim delatnostima, od mlinarstva, preko prehrambene pa sve do farmaceutske industrije. Najpoznatija žitarica na svetu je pšenica, koja prekriva četvrtinu svih obradivih površina na svetu.

Iako su veoma popularne i koriste se u ishrani, one za neke osobe mogu da imaju štetan uticaj. Kada su u pitanju žitarice, gluten koje one sadrže može izazvati razne zdravstvene probleme kod ljudi. Ipak, postoje i one vrste koje nemaju u sebi ovaj kompozitni protein, na primer kukuruz, proso i ovas.

Još jedna bezglutenska žitarica je spelta, koja je sve popularnija u poslednje vreme. Ona je na ovim prostorima poznata i pod imenom krupnik, a može se koristiti i za ishranu ljudi i stoke. Bogata je proteinima, kao i brojnim mineralima i vitaminima, a cenjena je zbog prijatnog ukusa koji podseća na orahe.

Podela žitarica

Prema izgledu i karakteristikama vegetativnih i generativnih delova, žitarice se dele na strne (pšenica, raž, ovas, ječam i pirinač) kojima je cvet u obliku klasa, kao i prosolike (proso, kukuruz, sirak), tj. koje imaju cvet u obliku metlice. Pored toga, žito se može razlikovati i po nameni za koju se koristi, pa tako postoje hlebne (koje se upotrebljavaju za prehranu ljudi) i stočne žitarice (za potrebe ishrane stoke).

Sve one pripadaju porodici trava (Gramineae), a u grupu žitarica ubrajamo sledeće biljke:

U grupu  žitarica ubrajamo sledeće biljke:

  • Pšenica – Predstavlja hlebnu vrstu žita i najčešće se gaji i upotrebljava. Listovi su joj uski i dugački, a na vrhu stabljike ima nekoliko cvetova koji formiraju klas. Postoje vrste koje se seju u jesen (u oktobru i novembru), ali i u proleće (u martu).
  • Ječam – Najčešće se koristi u proizvodnji piva i hleba. Ova jednogodišnja biljka može da naraste do 1,5 metar u visinu, a pored glavne stabljike formira se i nekoliko sekundarnih. Ječam se seje i gaji u plodoredu, kao ozima ili jara kultura.
  • Ovas – Biljka poznatija još kao i zob, gaji se nešto slabije od pšenice i ječma. Njeno stablo je visoko oko 1,2 m i iznutra je šuplje. Od drugih vrsta žitarica razlikuje se po listovima koji su manji, trakasti i zašiljeni pri vrhu. Druga razlika je u tome što ovas ne sadrži gluten. Obično se seje sredinom septembra (ozimi) ili početkom marta (jari).
  • Raž – Po izgledu je sličan pšenici, ali je nešto viši i ima vitko stablo. Od svih žitarica, raž se najmanje uzgaja na našim prostorima. Takođe može da bude ozima i jara sorta, ali se najčešće seje na jesen jer daje mnogo bolje prinose.
  • Pirinač – Jednogodišnja biljka čije stablo doseže visinu do 1,6 metara, donesena je na naše prostore iz Azije i Afrike. Poznat je još i pod imenom riža, a karakterističan je po tome što se teže povija na vetru, ima listove koji su dugački između 30 cm i 1 m, a široki oko 2 cm. Obično se uzgaja na poljima koja se plave vodom kako bi pirinač što bolje uspeo, a seje se na proleće.
  • Kukuruz – Ova vrsta žitarice je jedna od najpopularnijih na našim prostorima. Njegovo člankovito stablo je visoko oko 2,5 metra i na sebi ima duge i široke zelene listove. Razlikuju se muški i ženski cvetovi – prvi se nalaze na vrhu stabljike dok su ovi drugi na delu gde se spajaju list i stablo. Uvek se seje u proleće, a bere u jesen i gaji se u plodoredu, a preporuka za pretkulture su mahunarke i suncokret, dok je šećernu repu potrebno zaobići.
  • Sirak – Žitarica koja izgledom veoma podseća na kukuruz, zbog sličnosti listova. Uzgaja se za potrebe ishrane ljudi, ali i stoke, zatim za dobijanje zelene mase, skroba, glukoze, raznih sirupa, ulja i alkohola. Sadi se u maju mesecu, kada se vrši setva glavnog useva, dok se u junu zasađuje drugi usev. Po načinu korišćenja, postoje sledeće vrste sirka: zrnaš, krmni (šećerni), tehnički (za proizvodnju metli) i travnati (za potrebe pravljenja sena).
  • Heljda – Ova biljka je najpoznatija po tome što ne sadrži gluten. Iako se za nju kaže da je žitarica, heljda zapravo pripada grupaciji zeljastog povrća. Ipak, po svim karakteristikama i načinu uzgoja slična je žitu. Najbolje uspeva u brdskim predelima i sadi se početkom ili sredinom marta meseca. Spada u žitarice koje ne sadrže gluten, heljda je odlična za ishranu ljudi koji su netolerantni na ovaj protein. Osim toga, ona je ujedno i medonosna biljka i korisno je imati pčelinja društva u neposrednoj blizini zasada.
  • Proso – Još jedna žitarica koja ne sadrži gluten. Proso je poznat i kao jedna od najboljih hrana za ptice, a neretko se koristi i u ishrani ljudi. Njegovo stablo visoko je nešto preko 1 metra, a karakterističan je po tome što su mu semenke grupisane poput grožđa. Setva se obavlja krajem aprila ukoliko se gaji kao primarna kultura. Ukoliko se koristi kao postrna biljka, onda se seje krajem juna meseca.
  • Tritikale – Hibridna vrsta žitarice (bastard) nastala ukrštanjem pšenice i raži. Uzgaja se na područjima gde druga žita, a pogotovo pšenica, daju niske prinose. Koristi se i kao svojevrsna zamena kako za ozime, tako i za jare sorte, pošto raste znatno brže i ima kraći period vegetacije. Smatra se veoma naprednom kulturom, jer se lako adaptira na svaku vrstu zemljišta, otporna je na niske temperature i daje visoke prinose. Iako se primarno koristi za ishranu stoke, sve češće se od nje proizvodi brašno od kojeg se pravi hleb slatkog ukusa.

vrste žitarica

Podela prema vremenu setve za žitarice:

  • ozime žitarice, seju se u jesen
  • jare žitarice, seju se u proleće

Gajenje žitarica se zahvaljujući ovoj podeli može veoma dobro prilagoditi potrebama plodoreda.

Bolesti žitarica i štetočine

Postoji nekoliko bolesti koje se najčešće mogu primetiti na žitu. Neke od njih su:

Lisna rđa žita – uzrokuje je parazit koji napada listove i rukavce. Najčešće se javlja na pšenici u periodu vegetacije, odnosno dok je lišće zelene boje. Karakteristična je po tome što se najpre javlja na donjim delovima biljke, iznad prvog kolenca. Lako se uočava, jer listovi počinju da žute i poprimaju boju rđe.

Žuta patuljavost ječma – oboljenje koje za posledicu ima zaostajanje zaražene biljke. Karakteristična je po tome što oboleli listovi poprimaju žutu boju i odudaraju od ostalih koji su zdravi i zeleni. U gotovo svim slučajevima na žitarice je prenose insekti, od kojih je najčešći cvrčak.





Ražana glavica – vrsta gljive koja raste na klasovima žitarica. Širi se tako što njene spore vetrom ili preko insekata dolaze do tučka cveta i stvaraju gomoljaste grupice koje se spajaju sa biljkom domaćinom. Sadrži otrovne alkaloide koji za posledicu uzrokuju erotizam, pa se kod ljudi mogu javiti povraćanje, proliv i grčevi. Zaražene biljke se karakterišu po tome što su klasovi potamneli, savijeni, a listovi požuteli.

Lisna palež (siva pegavost lista) – karakteristična po tome što najčešće napada kukuruz. Javlja se na listovima koji se nalaze pri dnu stabljike u vidu oštećenja. Ove rupe obično su veličine između 3 i 15 cm.

Pepelnica žita – ovo gljivično oboljenje lako se prenosi iz jedne vegetacije na drugu. Posebno je opasno, jer razvija vrste spora koje se šire vetrom. Najpre se pojavljuje na nižim delovima stabljike, a uočava se u vidu pega zelenkaste boje koje kasnije postaju beličaste navlake. U tom obliku je lako uočljiva na listovima.

Kada su u pitanju žitarice, štetočine koje ih napadaju su:

Žitni žižak – insekt tamno smeđe boje koji napada sve vrste žita. On se javlja u skladištima ovih dobara, pa je neophodno ukloniti robu od prethodne godine i izvršiti dezinsekciju. U suprotnom, ove bubice se brzo množe i njihove larve prave ogromne štete uništavajući seme.

Kukuruzna pipa – štetnik koji može napasti i suncokret, paradajz, šećernu repu i papriku. U pitanju je insekt koji nagriza listove i tako uzrokuje njihovo deformisanje. To za posledicu ima zaostajanje cele biljke u rastu i razvoju.

Žitni moljac – verovatno od najopasnijih insekata koji napada žitarice koje se nakale u skladištu. Često se može naći u kukuruzu koji nije prošao kroz proces sušenja, pa se tako lako širi svuda. Napadnuta zrna su neupotrebljiva i bušna iznutra, pošto se u njima nalaze gusenice. Ono postaje praktično neupotrebljivo, a ukoliko se na vreme ne reaguje, može da uništi i do 50% dobara.

Zelena kukuruzna lisna vaš – vrsta insekta koji napada kukuruz, ali i druge žitarice. Na biljaka domaćinima može formirati ogromne kolonije. Iako nije mnogo opasna, jer ne uzrokuje velike štete, ova vaš može da prenese neke od bolesti, poput lisne pegavosti.

Zaštita žitarica

Za suzbijanje štetočina, kao i bolesti koje one mogu da uzrokuju, neophodno je poštovati plodored, vršiti redovno navodnjavanje, a po potrebi primeniti određena hemijska sredstva. Insekticidi se obično koriste u situacijama kada se javljaju veći napadi insekata, a tada je potrebno poštovati doziranje i obratiti na period karence. Svakom poljoprivredniku od velike je pomoći savetovanje sa stručnim službama, koje će izvršiti analizu i dati upute vezano za delovanje.

Protiv insekata su odlične i feromonske klopke, kao dobar način zaštite i sjajno sredstvo za hvatanje odraslih formi i gusenica. One se uspešno pokazuju u odbrani od raznih vrsta zlatica, moljaca, vaši i sovica.

Žitarice je potrebno zaštiti i od korova, primenom raznih agrotehničkih metoda i preparata za njihovo suzbijanje. Potrebna je redovna kontrola na samoj njivi, kako bi se na vreme uočila pojava neželjenih travki. Obavezno je prilikom tretiranja herbicidima poštovati doziranje koje je propisano na ambalaži.

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook3Share on Google+0Tweet about this on Twitter