Raž (lat. Secale cereale) je jednogodišnja biljka koja spada u grupu žitarica. Na našim prostorima spada u kulture koje se gaje u manjem obimu. Veoma je cenjen pri proizvodnji hleba iz razloga što raženi hčeb duže ostaje svež usled toga što sporije otpušta vodu.

Za raž se smatra da poreklo vodi od divlje biljke Secale anatolicum koja je u ranom periodu kultivisana u Aziji, najverovatnije u severnim delovima današnje Turske.

U Evropu je stigla u toku bronzanog doba, ali se ozbiljnije počela gajiti tek u toku srednjeg veka. Najviše se gajila na severu Francuske i severu Mađarske.

Izgled

raz – slika pruzeta sa sajta wikimedia.org

Raž na prvi pogled izgleda kao pšenica, samo je malo vitkija i višlja. Koren je kod raži sastavljen od četri primarna korena i više sekundarnih.Ceo korenov sistem može da dosegne dubinu i do 2,5 metra, zbog čega biljka ima veliku usisnu snagu.

Stabljika raži je podeljena na više delova pomoću članaka (nodija). Mpže pri vrhu biti blago obrasla dlačicama, a fine dlačice su prisutne po površini lista. Iznutra je šuplja, a cela stabljika može narasti između 60 centimetara i čak 2,5 metra.

List raži prekriven je posebnom voštanom presvlakom, koja ima ljubičastu boju. Kod raži je klas dužine od 10cm do 15cm, a i oprašivanje se vrši pomoću vetra. Zrno ove žitarice je izduženo i blago naborano i na sebi ima jasno izraženu brazdu. Njegova boja može da varira od zelenkaste, tirkizne, preko žute i sve do ljubičaste.

Kao i većina žitarica postoje ozime sorte i jare sorte raži. Na ovim prostorima se više korite ozime jer daju bolje prinose.

Gajenje raži

Raž se kao ozima kultura seje u drugoj polovini septembra meseca ili početkom oktobra meseca. Razmak između redova bi trebao biti oko 10 cm, a dubina poleganja semena ide na oko 3 cm. Od tipa zemlje gde se raž sadi treba prilagoditi dubinu sadnje, kao i količinu semena po hekstaru. Bokorenje počinje u fazi trećeg lista, a to je obično oko 15 dana nakon nicanja.

Postoje određeni uslovi koji moraju biti zadovoljeni kako bi gajenje raži bilo uspešno. Pre svega, ovo nije mnogo zahtevna kultura, pa joj ne smetaju ni niske, ni visoke temperature. Ona može da proklija na 1 °C, ali je najpogodnije od 4 °C pa sve do 25. podeoka. Upravo tada vladaju idealni uslovi za vegetativni rast biljke. Zimi joj pogoduje snežni pokrivač, ali i bez njega ona može da istrpi velike minuse. Potrebno joj je dosta svetla, zbog čega spada u grupi biljaka ’’dugog dana’’.

Za uspešno gajenje raži nije potrebno ni previše vode. Ova kultura je izuzetno otporna na sušu, jer ima veoma dobro razbijen korenov sistem. Pomoću njega, ona crpi vodu iz dubljih slojeva zemlje. Jedino je važno da se tokom jeseni, kada je period busanja, obezbedi dovoljna količina vlage u tlu. Ukoliko nema padavina, može se pristupiti zalivanju površine gde se nalazi ova kultura. Kada je u pitanju zemljište, raž uspeva na gotovo svim tipovima tla: od peskovitih, preko tresetnih, do teških. Takođe, pogoduju joj i brdska područja kao i slabo plodne površine.

polje zasejano sa raz – slika pruzeta sa sajta prota4u.org

Bolest

ražena glavica – slika preuzeta sa sajta estrellamountain.edu

Plodored za raž je nešto na šta treba obratiti pažnju. Idealne pretkulture za ovu žitaricu su mahunarke, zatim krmne kulture, ali i uljarice poput suncokreta. U suštini, njoj pogoduju sve biljke koje za sobom ne ostavljaju previše žetvenih ostataka. Oranje se sprovodi tri puta: pred sađenje, tokom leta i neposredno pred setvu. To se vrši tako što se zemlja obrađuje do 30 cm u dubinu. Poslednje oranje raži sprovodi se dve nedelje pred setvu i preporučljivo je koristiti agregate koji mogu dovoljno da obrade površinski sloj i naprave ga homogenim.

Korišćenje đubriva za gajenje raži uglavnom podrazumeva upotrebu mineralnih gnojiva. Njihova količina zavisi od kvaliteta zemljišta, a najčešće se za tu priliku baca i ono koje je stajskog porekla. Na nešto boljem tlu, pak, može se koristiti samo mineralno gnojivo u razmeri od 130 kg azota po hektaru uz 80 do 100 kg fosfora i kalijuma.

Prilikom berbe raži, potrebno je izvršiti prepravke na kombajnu, pošto raž ima tanju stabljiku i uglavnom je višlja od pšenice. Agrotehničke mere pri obradi raži su veoma slične radu sa drugim žitaricama.

Nega i zaštita raži od korova

Principi zaštite ove kulture isti su kao i kod pšenice. Da bi se eliminisao korov u raži, nije potrebno previše vremena ni truda. Ova kultura klija dosta brže, i ima višu stabljiku, a osim toga i sama se dobro nosi sa neželjenim biljkama u svojoj blizini.

Međutim, preporuka je da se suzbijanje korova u raži vrši herbicidima. Osim toga, mogu se primeniti i mehaničke metode uklanjanja trava koje rastu jednostavnim čupanjem, i plevljenjem, ali se mora paziti da se ne ošteti ova žitarica.




Bolesti i štetočine koje napadaju raž

Najčešća bolest kada je raž u pitanju je ražana glavica (Claviceps purpurea), koja zahvata i druge slične kulture. Ovo je vrsta gljivice koja se razvija u biljci domaćinu, a vremenom poprima ružičastu ili belu boju. Ražana glavica je veoma toksična, jer sadrži alkaloide i zbog toga ima štetno dejstvo po stoku i same ljude.

Postoje još neke vrste bolesti koje napadaju raž. Jedna od njih je pepelnica, koja se lako prenosi iz jedne vegetacije u drugu. Razvija specifične vrste spora koje se šire uz pomoć vetra. Simptomi napadi ove bolesti se u početku teško uočavaju i karakterišu se u vidu pega na stabljici i listovima. Vremenom se ona širi, pa se mogu primetiti beli jastučići na biljci. Posledice koje ostavlja mogu biti velike, posebno jer sprečava fotosintezu.

Kada su u pitanju štetočine raži, najčešće je to žitni žižak (Sitophilus granarius). On je smeđe ili crne boje, dugačak oko 4 mm i ima karakterističnu surlicu na glavi. Zbog zakržljalih krila, on ne može da leti, pa se stoga sporo kreće ili ga nanosi vetar. Ova štetočina može napraviti velike gubitke. Njegovo dejstvo karakteristično je po tome što se temperatura same biljke povećava i uništava joj se klijavost. Posebno je opasan, jer su njegove larve i adulti puni toksičnih alkaloida. Ako se unesu putem ishrane, mogu izazvati trovanje kod stoke, ali i kod ljudi.

Protiv ovih štetočina potrebno je sprovesti adekvatne mere zaštite. Suzbijanje štetočina u raži može se obaviti upotrebnom insekticida, ali uz obavezno poštovanje uputstva za upotrebu i obraćanje pažnje na period karence. Uz korišćenje ovih sredstava, protiv gljivičnih oboljenja se mogu primeniti preparati na bazi propikonazola, tebukonazola i azoksistrobina.

Tema na poljoinfo forumu:

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook1Share on Google+0Tweet about this on Twitter
Tagged: