Kukuruz (lat. Zea mays) je jednogodišnja biljka koja na našim prostorima spada u najznačajnije ratarske kulture. Gaji se u umerenim i toplim delovima sveta u velikom broju podvrsta, varijeteta i sorti. Počinje da se više koristi u ljudskoj ishrani jer nije zabeležen gluten u kukuruzu koji je inače alergen. Neophodno je da se gaji u plodoredu.

Kukuruz je stigao najverovatnije  u Evropu 1493 mada postoje i zapisi koji tvrde da je to bilo 1535 godine. Na Balkan je kukuruz stigao u 17. veku. Poreklom je iz Srednje i Južne Amerike.

Najviše se gaji kukuruz za ishranu stoke, zatim imaju vrste koje se koriste samo za dobijanje zelene mase i proizvodnju silaže. Pored toga postoje sorte koje su namenjene za kuvanje (šećerac), za pečenje, kukuruz kokičar i kukuruz namenjen konzervisanju dok su klipovi skroz mali.

Izgled kukuruza

Kukuruz ima žiličast koren, dok je stablo visoko približno 2,5m i podeljeno na članke. Muški i ženski cvetovi su kod kukuruza jasno odvojeni. Muški cvet se nalazi na vrhu stabljike i ima oblik kićanke, dok se ženski cvetovi razvijaju na sastavu lista i stabla.

Plod je klip, koji u osnovi ima biljnu struturu (ćutka, komuš, korun) oko koje su pravilno složena zrna. Zrna su obično veličine graška. Postoji jako veliki broj varijacija i sorti koje mogu značajno da odstupaju od opisa koji smo naveli.

Kako izgleda kukuruz

slika pruzeta sa wikipedia.org

Gajenje kukuruza

Kukuruz je jednogodišnja biljka koja se seje u proleće i bere u jesen. Kako zahteva specifičan izbor materija iz prirode za rast i razvoj, praktično je obavezno da se gaji u plodoredu gde se kukuruz vrača na istu parcelu najranije treće godine. Korišćenje plodoreda pri gajenju se pokazala i kao dobra biloška metoda pri suzbijanju bolesti i štetnih insekata. Obavezno je kvalitetno đubrenje, a preporučuje se i folijarna prihrana kukuruza preko lista.

Poštovanje plodoreda pri gajenju je obavezano, jer se na taj način omogućava da se u zemlji nakupe materije koje ne koriste druge kulture, akoje koriste kukuruzu. Takođe je i veoma dobar kao biološka mera za smanjivanje štete koje prouzrokuju bolesti i štetni insekti. Žita su najbolja predkultura za kukuruz, jer zbog gustog sklopa suzbijaju razvoj korova, pa oni se pojavljuju manje u narednoj godini. Dobri su još i soja, grašak, pasulj i sunckret, a kao relativno loš predusev u plodoredu za kukuruz  jeste šećerna repa.

kukuruzno polje

fotografija sa poljoinfo.com

► Priprema zemljišta

U slučaju ako je predkultura za kukuruz bila neka žitarica, priprema zemljišta počinje sa obradom strnjišta (ugarenje). Tom akcijom se uništavaju korovi, ali i čuva voda u zemljištu. Duboko oranje se radi na dubinama između 20 i 30cm, a poželjno je da se odradi ranije u jesen u periodu kada je vlažnost zemljišta na optimalnom nivou za duboko oranje.

Drugi bitan deo pripreme zemljišta za sejanje kukuruza jeste predsetvena priprema. Dubina presetvene obrade zemljišta bi trebala biti oko 8cm, a tom akcijom se priprema zemljište za setvu, čuva vlaga u zemljištu i uklanjaju se korovi koji su eventualno nikli.

► Setva kukuruza

Da bi setva kukuruza bila dobro obavljena zemljište treba biti kvalitetno pripremljeno; usitnjeno, rastresito i ravno. Vreme kada treba početi setva kukuruza jeste u periodu kada je zemljište na dubini od 10cm sa temperaturom od 10°C. Ukoliko se setva kukuruza obavi na dobar način i u dobrom roku može se očekivati da biljke počnu nicati nakon dve nedelje otprilike.

Ukoliko se seme poseje pre optimalnih rokova, kasni se sa nicanjem i to ostavlja prostora da dođe do zaraze semena sa gljivičnim oboljenjima i slabijeg nicanja. Pored opsanosti od bolesti pri ranijoj setvi problem mogu napraviti i pozni mrazevi. Iz tog razloga treba pažljivo pratiti situaciju na terenu i postupati u skladu sa njom.

Period kad se obično u našim krajevima se sadi kukuruz od 10 aprila pa do 30 aprila. U nekim slučajevima setva kukuruza može da se počne i ranije, ne treba se svake godine setva raditi istog datuma već u skladu sa prilikama na terenu. Ukoliko se setva mora iz nekog razloga odraditi u maju mesecu potrebno je koristiti hibride koji imaju kraći period vegetacije.

Jedna od stavki koja definiše proizvodnju je broj biljaka koja se sadi po hektaru površine (gustina, sklop). Različiti hibridi kukurza imaju različite preporuke koliko gusto trebaju da se sade, pa se to treba i ispoštovati na terenu. U slučaju da se setva kukuruza radi na većim površinama dobro je koristiti različite hibride da bi proizvodnja bila stabilnija.

Dubina na koju se seje seme treba biti oko 6cm, ali i tu se može iči malo ploće ili malo duble u zavisnosti kakav je tip zemljišta i koja je količina vlage.




Nega kukuruza

Prva obrada zemljišta koja se radi odmah nakon setve jeste valjanje zemljišta, da bi se sačuvala vlaga u tlu i tako omogućilo bolje nicanje. Kada kukuruz nikne obavlja se međuredna kultivacija (špartanje i zagrtanje) kada kukuruz ima tri ili četri lista. Ta operacija se ponavlja kad kukuruz ima od 6 do 8 listova.

Kultivacijom zemlje među redovima se razbija pokorica i uništavaju korovi koji su kasnije nikli. Što se tiče zagrtanja kukuruza, prema savremenim tehnikama gajenja ova operacija se ne samatra potrebnom.

►Prihrana kukuruza

Kada se radi đubrenje na njivi gde je kukuruz, to treba da se radi u skladu sa rezultatima analize zemljišta. Prvo đubrenje se obavlja u sklopu osnovne obrade zemljišta, pred duboko oranje. Druga faza đubrenja se obavlja pred predsetvenu pripremu zemljišta, te se na taj način omogućuje da se obradom đubrivo unese u zemljište.

Prihrana kukuruza preko lista (folijarna prihrana kukuruza ) se najčešće obavlja na kukuruzu prilikom tretiranja sa herbicidima. Folijarna prihrana kukuruza ubrzava vegetaciju  i u ist vreme umanjuje stres koji se može javiti kod biljaka usled korišćenja herbicida.  Na taj način se omogućava da kukuruz ojača pred letnji period koji je obično sušan. Korišćenjem tečnih đubriva i folijarnom prihranom se biljka podstiče i da brže usvaja elemente iz zemljišta preko korena.

► Navodnjavanje kukuruza

Navodnjavanje kukuruza je relativno složena operacija koja za cilj ima da se umanji loš uticaj  perioda bez padavina. Ukoliko vlada sušno vreme tokom cvetanja šteta može biti veoma velika.  Kukuruzu na ovim prostorima fali određena količina vlage, a prema nekim podacima se prinos redovnim navodnjavanjem može povećati i do 25% i što je još važnije učiti sigurnijim.

Period kada je poželjno da se obavlja navodnjavanje kukuruza jeste juli i avgust mesec. Činjenica jeste da je stabljika kukuruza sa listovima tako građena da se velika količina kiše preko tog sistema slije niz stabljiku u blizini korena, a i da ima jači korenov sistem koji može da prodre dublje od većine ostalih ratarskih kultura. Međutim ni to u nekim situacijama nije dovoljno i treba pratiti količinu vlage u zemljištu. Ni u kom slučaju se ne treba oslanjati na izgled biljke, jer kada se na stabljiki i listovima pojave promene šteta je već napravljena.

► Berba kukuruza

Berba kukuruza u klipu je duge vremena bila jedina dostupna. Kukuruz se nakon berbe smeštao najčešće u kotobanje (čardake) odakle se kasnije krunio kada se ukazala potreba. U poslednje vreme je sve više prisutno branje kukuruza u zrnu, koji se nakon toga skladišti u silosima.

Prednost jeste što za berbu stiže ujednačeno i ne dolazi lako do osipanja zrna ukoliko se zakasni iz nekih razloga sa berbom. Neka preporuka jeste da berba kukuruza u klipu počne kada vlaga  u zrnu padne ispod 30%. Kada je u pitanju berba kukuruza u zrnu ona može početi kada vlažnost padne ispod 25%.

► Skladištenje kukuruza

Kukuruz obran u klipu se uglavnom skladišti u kotobanjama ( čardacima), dok se kukuruz obran u zrnu smešta uglavnom u silosima. Prilikom skladištenja u klipu ne postoje troškovi sušenja, kao kada se kukuruz u zrnu smešta u silose. Iz kotobanje (čardaka) se kukuruz može postepeno kruniti već prema tome kako se javi potreba.

Skladištenje kukuruza je period kada treba obratiti pažnju da se ne pojavi plesan (gljivice) na klipovima kukuruza, jer je to prilika da se razviju određeni mikrotoksini. Aflatoksin je jedan od onih sa kojima je u nekom ranijem periodu bilo problema, pa se zato dodatno savetuje da se ispoštuju pravila dobre prakse.

Evo nekoliko saveta: skladište treba biti čisto i sređeno pre unošenja klipova ili zrna, ne može da se meša ovogodišnji kukuruz sa prošlogodišnjim, izbegavati skladištenje na betonu jer može da se pojavi kondenzacija, neophodno je svakodnevno provetravanje tog prostora, treba sprečiti pristup štetočinama, obavljati redvno vizulni pregled klipova da nije došlo do nekih promena.

Kada je u pitanju berba kukuruza u zrnu, pre početka skladištenja potrebno je odraditi sušenje zrna tako da se vlaga smanji na 14%  i to treba da se odradi u periodu od 48 sati nakon berbe.

Postrna setva kukuruza

Kada je u pitanju postrna setva kukuruza koriste se FAO hibridi iz serije 200 i 100 ( u nekim situacijama i FAO 300), ali je dobro se posavetovati sa stručnjacima oko odabira konkretnog hibrida. Obično se setva obavlja nakon žetve pšenice, a neophodno je korišćenje sistema za navodnjavanje. Setva se obalja u periodu pre početka jula meseca.

U slučajevima kada se radi postrna setva kukuruza, berba kukuruza pri ovakom načinu gajenja se može početi i sa malo većom vlažnošću zrna kukuruza od preporučene. Setva kukuruza kao drugog useva na njivi se može raditi radi dobijanja silaže, ali treba voditi računa da su za proizvodnju silaže razvijeni posebni hibridi kukuruza.

Gluten u kukuruzu

Jedna od tema koja svakako postaje zanimljiva jeste i gluten u ljudskoj ishrani jer je alergen. Gluten u kukuruzu nije prisutan pa se onpreporučuje kao dobar izvor skroba u ishrani. Kukuruz se koristi kao kukurzno brašno, kokice ili ulje dobijeno iz klica. Pored skroba on je i dobar izvor biljnih proteina, složenih šećera i folata. treba obrati jedino pažnju da iako gluten u kukuruzu nije prisutan, prisutan je glijadin koji može kod nekih ljudi izazvati alergiske reakcije. Glijadin je u stvari glutenska frakcija i uglavnom ne smeta ljudima osetljivim na gluten.

Vrste kukuruza

  • Merkantilni kukuruz – se najčešće gaji jer ima veliki broj primena: stočna hrana, kukuruzno brašno, prekrupe, za dobijanje nekih vrsta pića i ulja za ishranu. Zrno je kod mrekantilnog kukuruza žuto i čvrsto.
  • Silažni kukuruz – ova vrsta kukurza se dosta gaji, ali uglavnom za svoje potrebe. Silažni kukuruz ima svoje posebne hibride kod kojih selekcija nije išla isključivo na dobijanje kvalitetnog zrna, više se pažnje obraćalo celoj biljki. Kukuruz za silažu uglavnom gaje direkno stočari, koji od njega na svojim gazdinstvima i prave silažu. Ukoliko se radi kao postrna setva kukuruza radi silaže, poželjno je navodnjavanje kukuruza.
  • Slatki kukuruz (kukuruz šećerac) – ova vrsta se dosta koristi za ljudsku ishranu kuvana. Može da se posluži kao prilog jelu ili desert. Ravijeno je više različitih hibrida šećeraca, uslovi gajenja se malo razlikuju od gajenja merkantinog. Pri berbi kukuruza šećerca treba obratiti malo više pažnje da se obere u pravom trenutku, jer mu vrednost opada ako prezori.
  • Kukukuruz kokičar – ova vrsta  ima veoma tvrdo zrno. Dele se na dve veće grupe koje se razlikujz samo prema obliku zrna koje može biti ili okruglasto ili izduženo. Za razliku od šećerca, berba kukuruza kokičara je dosta lakša jer se ne mora strogo pratiti čekajući pravi trenutak.

Bolesti i štetni insekti koji prave štetu kukuruzu

Bolesti:

  • Lisna palež (exerohilum turrcicum) – u nekom ranijem periodu za ovu bolest su se koristili latinski nazivi Helmintosporium turcicum i Setospiarea turcica. Prvo se oštećenja pojavljuju na donjim listovima i obično im dužina varira između 3 i 15cm. Bolest je poznata i pod nazivom Siva pegavost lista.
  • Palež kukuruza Bipolaris maydis (Helminthosporium maydis) – ovde je u pitanju napad glivica, koje se javljaju u dve forme O i T. T forma napada sve delove biljke, osim korena, a O forma napada samo listove.
  • Lisna pegavost Bipolaris zeicola (Helminthosporium carboum) – kod ove glivice je zabeleženo pet rasa (vrsta) koje deluju drugačije na kukuruz. Spore ove gljivice se šire uz pomoć vetra i vode.
  • Mehurasta gar Ustilago zeae (Ustilago maydis) –  Mahunasta gar se iglavnom pojavljuje na listovima i stabljikama, a nakon pucanja guka koje se formiraju pojavljuje se crnkasta masa, na osnovu koje je ova bolest kukuruza i dobila ime.
  • Prašna gar Sporiosorium holci-sorghi (Sphacelotheca reliana) – ovo gljivično oboljenje se najviše može primetiti na metlicama i klipovima.
  • Plamenjača kukuruza  (Sclerophtora macrospora) – ova gljivica defrmiše stabljiku, a ako zarazi metlicu onda se može čuti i naziv ludi vrh
  • Mozaična kržljavost Potivirus mozaika kržljavosti kukuruza (MDMV) – ovaj virus koji može da izazove oštećenja na kukurzu često prenose lisne vaši.
  • Crvenilo kukurza (Stolbur fitoplazma) – pojavljuje se karakteristično crvenilo na stabljikama i listovima, a može da se pojavi i deformacija klipa. Za širenje ove bolesti odgovoran je insekt cikada Reptalus panzeri.
  • Trulež korena, stabljike i klipa (Fusarium graminearum i Fusarium moniliforme) – izuzetno štetna bolest koja u slučaju jače zaraženosti može napraviti veliku štetu.
  • Palež klijanaca – ova bolest može imati veliki broj uzročnika (Fusarium, Helminthosporium, Aspergillus, Penicillium,Pythium spp., Rhizoctonia solani, Sclerotinia sclerotiorum, Phytophthora spp., Alternaria spp.)

Štetni insekti:

  • Kukuruzna pipa (Tanymecus dilaticollis) – ovaj štetni insekt pored štete na njivama sa kukuruzm, štetu može praviti i u zasadima suncokreta, šećerne repe, paradajza i paprike.
  • Kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis) – štetni leptir koji ima dve generacije razvoja tokom godine. Štetu najviše prave larve druge generacije.
  • Kukuruzna (pamukova) sovica (Helicoverpa armigera)
  • Kukuruzna zlatica (Diabrotica virgifera)
  • Lisne vaši ( Aphididae )
  • Zelena kukuruzna lisna vaš  (Rhopalosiphum maidis)
  • Sremzina lisna vaš (Rhopalosiphum padi)
  • Usklična sovica (Agrotis exclamationis) – je moljac čije larve mogu naneti ozbiljniju štetu samo kada se ovi insekti prenamnože u povoljnim uslovima.
  • cikada Reptalus panzeri – insekt koji je odgovoran za širenje bolesti crvenila na kukuruzu, inače nanose neznatne štete na samim biljkama.
  • Žitni žižak (Sitophilus zeamais) – je štetni insekt koji štetu pravi na zrnima kukuruza koja su smeštena u skladišta. Mogu da se razvijaju na pšenici, ječmu, piriču i ovasu koje je u skladištima.

Zaštita kukuruza od korova

Da bi se odradilo uspešno suzbijanje korova na njivama, potrebno je na odgovarajući način koristiti agrotehničke i hemijske mere zaštite. Pod pojmom zaštite kukurza se uglavnom misli na suzbijanje korova. Korovi se dele na jednogodinje i višegodišnje. Druga podela korova jeste na uskolisne i širokolisne korove.

Nabrojaćemo samo najčešće vrste korova koje se mogu naći na njivi gde je posejan kukuruz.

  • jednogodišnji uskolisni : divlji sirak (Sorghum halepense), proso (sinje i zeleno), svarčica (Digitaria sanquinalis), štir (Amaranthus retroflexus)
  • višegodišnji uskolisni : pirevina (Agropyron repens) i zubača (lat. Cynodon dactylon)
  • jednogodišnji širokolisni : dvornici (Polygonum spp.), pomoćnica (Solanum nigrum), gorušica (Sinapis arvensis), ambrozija (Ambrosia artemisiifolia), čičak (Arctium)
  • višegodišnji širokolisni : poponac (Convolvulus arvensis), palamida (Cirsiumm arvense), gavez (Symphytum officinale)

Kukuruz se u početku sporije razvija, što odgovara nekim vrstama korova da se bolje razviju i na taj način suzbiju prostor biljke koje se potom slabije razvijaju. Postoje herbicidi koji se koriste pre i oni koji se koristi posle nicanja biljaka.

Moguće je obaviti mešanje par vrsta herbicida za kukuruz, te na taj način delovati protiv više korovskih biljaka u jednom prolazu. Informacije o tome koja se sredstva mogu koristiti zajedno daju proizvođači, ali se o tome možete raspitati i kod stručnih službi.Takođe je moguće da se istovremeno obavi i folijarna prihrana kukuruza, tako što se tečno đubrivo pomeša sa herbicidima.

Da bi se zaštita kukuruza od korova obavila na vreme, neophodno je da se redovno prati situacija na terenu da bi se moglo na vreme reagovati. Poštovanje preporučenih doza na ambalaži je obavezno.

 





Leave a Reply