Kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis) je štetni insekt koji nanosi štetu pored kukuruza i na još veći broj vrsta biljaka ( prema nekim  istraživanjima oko 200 vrsta) od kojih je naizraženija šteta na papriki na našim prostorima.

Leptiri su noćni insekti, pa se njihovo prisustvo u polju najčešće može uočiti postavljanjem feromonskih klopki.

Za ovog štetnog insekta se koristi još i naziv kukuruzni moljac. U pitanju je leptir koji ima dve generacije tokom jedne godine, a ponekad i tri.

Izgled kukuruznog plamenca

Kod kukuruznog plamenca odrasli insekti se razlikuju po veličini kada su polovi u pitanju. Mužjak ima raspon krila 20 – 26mm, kod ženki je on veći i u rasponi je od 25 – 34mm. Ženke su osim toga što su krupnije, nešto i svetlije boje. Boja im je krem sa različitim nijansama i poseduju dve tamnije poprečne pruge nepravilnog oblika.

Jaja su bele boje , okrugla i prečnika 1mm. Gusenice (larve) kukuruznog plamenca mogu da narastu do dužine od 20mm u završnoj fazi, svetlije su boje (nijanse od svetlo žute do ružičaste) sa tamnijom linijom na leđima i u nekim slučajevima tamnijim poljima po telu.. Glava je tamna i jasno uočljiva na telu.

larva kukuruznog plamenca

sa sajta wikipedia.org

Ciklus razvoja kukuruznog plamenca

Kukuruzni plamenac (moljac) ima najčešće dve generacije godišnje na našim prostorima, a ako su uslovi povoljni može imati i tri generacije. Zimu provode u fazi odrasle gusenice smeštene u stabljikama kukuruza koje su ostale neoštećene preko zime. Otponi su na nsike temperature, pa veliki broj njih uspešno preživi zimu.

Početkom maja meseca se larva približava spoljnoj strani stabljike i prelazi u fazu lutke. U većem broju leptiri kukuruznog plamenca se mogu primetiti početkom juna meseca. Leptiri žive nedelju do dve dana, a ženke polažu jaja na naličje listova. Broj jaja se može kretati od 100 do 300, a ženka ih polaže u grupama od oko 30 komada na jednom mestu.





Prva generacija gusenica se hrani listovima u startu i kasnije se ubušuje u stabljiku. One se krajem jula meseca pretvaraju u lutke i potom u leptire koji daju generaciju gusenica koja će prezimeti. Ova generacija gusenica se hrani klipovima i metlicama.

Ukoliko su uslovi povoljni sa lepim vremenom ima uslova da se razvije i teća generacija od larvi koje su izašle među prvima. Ta generacija nije opasna za kukuruz, već se premeštaju na druge biljke.

Video snimak

Malo bliže predstavljanje ovog štetnog insekta sa videom, ova štetočina pravi velike probleme u zasadima kukuruza, paprike i kukuruza šećerca. Pregledati useve da bi se videlo da li ima jaja.

Šteta i suzbijanje kukuruznog plamenca

Na kukuruzu je retko napadnuto više od 5% biljaka, međutim u slučaju povoljnih uslova to može ići i do 25% i tada su štete u kukuruzu velike. U zasade paprike se zna premestiti u situacijama kada je sušna godina.

kukuruzni plamenac leptir

preuzeto sa biolib.cz

Kukuruzni plamenac štetu na papriki pričinjava tako što oštećuje stabljiku, gusenica se ubušuje unutar nje i stablo paprike se lomi. Pored toga gusenice se ubušuju i u plodove paprike nanoseći i tako štetu.

Leptiri su noćne životinje i potrebno je njihovu brojnost pratiti pomoću feromonskih klopki, preko dana kukuruzni plamenac može da poleti takođe, ali samo ako je uznemiren. Takođe se stanje može pratiti praćenjem brojnosti jaja koja je ženka položila.

Za uspešno suzbijanje kukuruznog moljca je najbolje se posavetovati sa stručnjacima. Registrovano je više preparata  koji su zasnovani na više različitih aktivnih materija. Tako da se uvek može koristiti drugi proizvod, da bi se izbeglo privikavanje na samo jedan.

Od bioloških metoda je obavezno poštovanje plodoreda i uništavanje kukuruzovine na parcelama pre početka sezone. Tu usitnjenu kukuruzovinu bi trebalo zaorati jesenjim oranjem, da ne ostane na površini.

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook1Share on Google+4Tweet about this on Twitter