Rotkvica (Raphanus sativus var radicula) je naziv za povrće koje potiče iz familije koja javlja u više različitih boja i oblika. Kod nas se najčešće sreće u crvenoj boje i sa okruglastim korenom. Drugi naziv koji se koristi veoma često jeste rotkva mada je to u pitanju drugi varijetet pod larinskim nazivom Raphanus sativus var. niger. Gajenje rotkvice je dobro jer biljka ima kratak period vegetacije.

Potiče iz srednje azije odakle se raširila po ostatku sveta. Na naše prostore rotkvica je stigla preko istočnog mediterana u periodu stare Grčke. Tek u drugoj polovini 19 veka počinju da stižu sorte iz Japana i Okeanije gde se selekcija radila u drugom pravcu.

Za rotkvicu je karakteristično da se koristi kao mlada biljka, priprema se za ljudsku ishranu u svežem stanju ili kuvana. Veoma je zahvalna povrtarska kultura za gajenje zbog kratkog perioda vegetacije (prosečno 45 dana). Tako kratak rok vegetacije je čini drugačijom od rotkve koji može biti značajno duži.

Izgled

Ovo je povrće koje se gaji zbog zadebljanja ( zadebljalog hipokotila ) odmah ispod korenovog vrata koje može biti okruglo ili blago izduženo. Ispod tog zadebljanja se produžava pravi koren. Biljka rotkvica ima unutar zadebljanja belu boju, dok je kožica koja je okružuje ružičaste ili crvene boje najčešće. Ređe se sreću oni ljubičaste, crne ili bele boje.

Mlade biljke imaju svež ukus, dok ako se ostave previše da rastu u zemlji ukus im postaje gorak i drvenast.

Listovi su dugački oko 15 sm i nalaze se na dužim drškama i ovalnog su oblika. Za razliku od nje kod rotkve su listovi dužine oko 55 cm. Kod rotkvice listovi rastu u rozeti.

Cvetovi su bele boje i nalaze se grupisani u grozdovima. Seme rotkica bude u malim mahunama za koje je karakteristično da se mogu jesti dok su mlade.

razne vrste rotkvica

slika sa wikipedia.org

Gajenje

Poželjno je poštovanje plodoreda i to sa razmakom od 3 godine, a lošije rezultate daje i gajenje rotkvice direktno iza drugih kultura iz iste familije. Osnovna obrada zemljišta bi trebala da se obavi na dubinu od 20 cm i ne treba đubriti sa stajskim đubrivom.

Rotkvica je veoma dobra za gajenje zbog kraćeg perioda vegetacije. Obično se proizvodi u proleće kao predkultura ili kasnije u jesen kad drugi usev. Kada se gaje u jesenjem periodu setvu možete da obavite krajem septembra ili početkom oktobra. Za ranu prolećnu proizvodnju se setva rotkvica obavi tokom februara ili u martu.

Iako je optimalna temperatura za gajenje rotkvice i njen rast 17 ºC ona može da se razvija i na znatno nižim temperaturama. Jedna od mera koja bi se preporučija kad se pojave niže temperature jeste pokrivanje zasada sa agrotekstilom.

Da bi ste osigurali sigurniji plasman, setvu možete ponavljati par puta sa razmakom od nedelju dana, na taj način će uvek biti dovoljno plodova spremnih za prodaju. Razmak između redova bi trebao biti od 15 cm do 20 cm. Ukoliko biljke unutar jednog reda niknu suviše gusto potrebno je odraditi njihovo proređivanje.

Navodnja rotkvice je jedna od bitnijih stavki tokom proizvodnje, jer treba da bude dobro raspoređeno, Osim problema koje može prouzrokovati nedostatak vlage i njena preterana količina takođe može praviti probleme tokom uzgoja.




Berba

Barba se najčešće obavlja ručno, prostim čupanjem. Pravi termin se određuje na osnovu toga koliki je prečnik zadebljalog dela i to sve zavisi od sorte koja je posađena. Kada se gajenje obavlja na većim površinama tad se koristi mehanizacija za branje rotkvica.

Pakovanje se nakon ručne berbe obavlja u vezice, tako da se na biljkama ostavljaju i listovi. U slučajevima kada se berba obavlja pomoću mehanizacije, rotkvice za prodaju idu bez listova i najčešće su spakovane u kutijice. Kako ima veoma kratak rok koliko se dugo može čuvati, rotkvica je namenjena isključivo za prodaju na lokalnom tržištu.

Tema na poljoinfo forumu:

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook1Share on Google+0Tweet about this on Twitter