Komorač (Foeniculum vulgare) je biljka koja je poznata još pod lokalnim nazivima: anason, divlja mirođija, kopar sladki, slatki aniš, koromač. U pitanju je višegodišnja aromatična biljka koja se kod nas gaji u baštama, uglavnom na okućnicama.

Ovoj biljki su bliske sledeće vrste: anis, kim i celer. Gajenje komorača i selecionisanje je počelo za vreme stare grčke, kada se upotrebljavao kao dodatak jelima i zamena u slučajevima kad anis nije bio dostupan. Pored aktivnog korišćenja kao sastavnog dela ishrane, treba spomenuti i da se aktivno koristi kao lekovita biljka.

Postoje tri varijeteta, divlji (Foeniculum vulgare var. vulgare), aromatični (Foeniculum vulgare  var. dulce) i povrtarski (Foeniculum vulgare  var. azoricum). Pre početka gajenja komorača treba razmisliti za šta je potreban, da li će se koristiti kao lekovito bilje ili kao aromatično za upotrebu u kuhinji.

Izgled

Biljka komorač može narasti u visinu od 70 cm do 120 cm, a stabljike su modo zelene boje.  One su na poprečnom preseku okrugle i iznutra šuplje, a širenje grana počinje otprilike na polovini visine.

Listovi su višestruko podeljeni i tamnije zelene su boje, imaju takozvanu igličastu formu.

Cvetovi se nalaze na kraju stabljike i skoncentrisani su u štitastu cvast. Boja cvetova je žuta. Seme komorača je malo ovalno i pljosnato i ono se koristi kao plod. Svetlo smeđe boje je i ima jasno izražene žljebove. Težina od 1 grama ima oko 150 semenki.

Koren je jak i dobro razgranat, a iz jednoga se može razviti i narasti nekoliko stabljika. Korenov izgled je vretenast.

Gajenje

U osnovi je za uzgoj komorača potrebna minimalna aktivnost, dovoljno ga je posaditi u jedan gde bašte gde će on ostati par godina. Međutim treba obratiti pažnju da postoji više sorti, neke se vode kao divlji komorač, dok se druge nazvaju domaćim.

gust zasad komorača

Razlika je u tome što divlji komorač ima gorak ukus, a ove vrste koje se nazivaju domaćim imaju dosta drugačiji ukus, više sličan anisu. Tako da kad neko kaže da je dodao malo komorača u jelo da ga začini treba znati da to možda nije ista vrsta kao što je vi koristiti u kuhinji. Ove sa gorkim ukusom se slažu sa jednom grupom prehrambenih namernica, dok ove sa slatkastim ukusom sa sasvim drugom grupom.

Tokom prve godine rasta biljka komorač bude dobro razgranata, a tek se tokom druge godine razvija jača stabljika i puna visina. Kada se završi gajenje komorača, na isto mesto ga ne bi trebalo saditi par godina, što treba imati u vidi prilikom planiranja plodoreda.

Setva se obavlja direktno, mada se u nekim prethodnim periodima eksperimenisalo i da se prvo proizvede rasada koja bi se kasnije presađivala. Za setvu se koriste širokoredne sijalice tako da razmak između redova bude od 36 cm do 50 cm. rastojanje između biljaka u jednom redu se ostavlja na oko 25 cm. Prilikom setve se seme komorača polaže na dubinu od oko 3 cm, ali treba dubinu prilagoditi količini vlage u zemljištu.

Nakon obavljenog sijanja, potrebno je površinu preći sa valjcima da bi se omogućilo bolje zadržavanje vlage. Kada nikne može se obavljati mešuredna kultivacija radi suzbijanja korova. Uporedno sa kultiviranjem se u dva prolaza može obaviti i prihranjivanje sa veštačkim đubrivima.

Gajenje komorača na većim površinama iz nekog razloga je slabo zastupljeno kod nas, pa se uglavnom seje na okućnicama.




Berba i čuvanje

Kada se komorač proizvodi na većoj površini berba se obavlja krajem septembra meseca i tokom oktobra. Poželjno je da se obavi pre pojave prvih mrazeva, a pravi trenutak da se završi gajenje komorača jeste period kad semenke počnu dobijati sivkastu boju. Sa berbom se ne može čekati jer je proces zrenja neravnomeran..

Čuvanje sa mlađim listovima na temperaturi 0 – 2 °C može potrajati oko 20 dana, dok ako se uklone listići period čuvanja komorača kao zelene mase može potrajati i dva meseca.

Ukoliko se uzgoj obavlja radi dobijanja semena komorača, bere se cela štitasta cvast i potom se suši okrenuta naopačke. Da bi se olakšalo sakupljanje semenki nekoliko cvasti se povezuje u vezu i smešta u papirnu vrećicu koja je izbušena, pa se to sve zajedno okači da visi naopako i da se suši. Seme se nakon sakupljanja čuva u čvrsto zatvorenoj posudi na tamnijem mestu.

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on Twitter