Paradajz (Solanum lycopersicum) je povrće čiji su plodovi najčešće crveme boje. Kod nas se gaji kao jednogodišnja biljka, a spada u porodicu Solanaceae. Naziva se još crveni patlidžan i rajčica.

Spada u veoma cenjene povrtarske kulture, gaji se dosta za upotrebu u svežem stanju ali i za prepradu. Potiče iz Južne Amerike, sa Anda se proširio u oblast Meksika gde se aktivno gajio. U Evropu su ga doneli Španski konkviskadori.

U poslednje vreme postaje popularna proizvodnja u plastenicima, jer se na taj način omogućava delimična kontrola uslova gajenja.

Izgled

Paradajz je višegodišnja biljka sa drvenastom stabljikom, ali se u poljoprivrednoj proizvodnji gaji isključivo kao jednogodišnja.  Stabljika od paradajza je načešće visine između 11 m i 3 m.  Listovi su najčešće dužine do 20cm i uglavnom su krupno nazubljeni po ivicama. Cvetovi  kod paradajza su prečnika oko 2 cm i žute su boje, a grupišu se u grozdove od 2 cveta do 10 cvetova paradajza.

Kako izgleda plod paradajza

slika pruzeta sa sajta wikipedia.org

Plodovi su zelene boje u početku razvoja, ali sazrevanjem dobijaju uglavnom izrazite boje. Na Evropskom tržištu je napopularniji plod crvene boje, ali postoje još neke boje. U poslednje vreme sve češće se mogu naći i paradjzi žute boje u ponudi.

Gajenje paradajza

Gajenje paradajza se obavlja u plodoredu, a preporuka je da on na istu parcelu dođe tek nakon 4 godine. Iako se paradajz može sejati direkno na njivi, ipak se uglavnom uvek pristupa prvo proizvodnji rasada paradajza, koji se tek nakon što se razvije sadi na mesto gde će rasti.

Proizvodnjom rasada se obezbeđuje bolji procenat semena koje će proklijati i moguć je razvoj paradajza u kontrolisanim uslovima koji mu odgovaraju, pa da se rasadi na otvoreno tek kad se za to steknu uslovi. Na taj način sa presađivanjem rasada paradajza se omogućava da se plodovi na otvorenom mogu brati značajno ranije.

Rasad paradajza bi trebao da ima pet ili šest listova u periodu kad se vrši negovo presađivanje, a vreme od setve semena do tog perioda iznosi oko 60 dana.

paradajz kao rasada

slika preuzeta sa poljoinfo.com

Da bi se razvili prvi plodovi na paradajzu je potrebno da prođe oko 100 dana, što opet može biti manje ili više u zavisnosti od toga koja je sorta paradajza posejana.

Postoji više podela u proizvodnji paradajza koje se međusobno mogu preklapati. Prva je gajenje paradajza za industriju i gajenje paradajza za upotrebu u svežem stanju. Druga je podela na gajenje paradajza na otvorenom  i na gajenje paradajza u zatvorenom (plastenici i staklenici).

sazrevanje plodova paradajza

slika preuzeta sa agropartner.rs

Bolesti i štetni insekti

Od bolesti su prisutne: gljivična bolest rasada, plamenjača paradaza, crna pegavost, čađava plesan listova, siva pegavost, siva trulež, bela trulež, bakteriozna krastavost plodova i još neke virusne.

Od štetnih insekata koji prave probleme prisutni su: bela leptirasta vaš, crveni pauk, lisnate vaši, kalifornijski trips, pamukova sovica, gama sovica i moljac paradajza.




Berba i prerada

Postoji veliki broj sorti što omogućava gajenje paradajza tokom cele sezone. Berba prvo započinje u plastenicima gde se gaje plodovi za upotrebu u svežem stanju. Postepeno počinju dozrevati i ranije sorte na otvorenom i to je u najvećoj meri pristuno tokom avgusta meseca.

Kod sorti koje su namenjene za stonu upotrebu se selekcijom radilo na tome da plodovi dozrevaju postepeno u što dužem vremenskom periodu. Pravi trenutak za berbu se treba uskladiti sa tim koliko je udaljeno tržište gde će se roba prodavati. Ukoliko je u pitanju lokalna prodaja tad se beru zreli plodovi, a za neke udaljene pozicije se beru plodovi koji nisu u potpunosti dozreli.

Za potrebe mehanizovane berbe, kada se bere paradajz namenjen za industrisu preradu više pažnje je posvećeno da što više plodova ujednačeno dozori. Na taj način se omogućava mašinska berba. Pravi trenutak za početak mašinske berbe je kad je 75% plodova sazorilo.

Na kraju sezone ostaje određeni broj manjih plodova koji nisu dozreli i još uvek su zeleni. Oni se mogu upotrebiti za pripremanje zimnice i najčešće se ostavljaju u turšiju. Plodovi koji nisu dozreli u potpunosti, a imaju punu veličinu koja je tipična za tu sortu. Takvi plodovi se poređaju u plitku gajbu i među njih se mestimično rasporede zreli plodovi, jer se tako ubrzava dozrevanje.

Teme na poljoinfo foruma posvećene paradajzu.

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook3Share on Google+0Tweet about this on Twitter
Tagged: