Kikiriki (lat. Arachis hypogaea) je povrće koje spada u familiju mahunarki. Nije baš uobičajno da se gaji kod nas, ali može da rodi i čak u pojedinim godinama da donese dobar rod.

Ova biljka spada u rod mahunarki, a cvetovi mu se razvijaju iznad zemlje i nakon oplodnje spuštaju prema zemlji. Zato je obavezna mera da se obavlja zagrtanje biljaka.

Kikiriki je biljka koja potiče iz Južne Amerike, najverovatnije iz Paragvaja,  odakle su ga Šanci doneli u Evropu u 15 veku. Do prvih decenija 20 veka se uglavnom koristio kao stočna hrana.

Izgled

Kikiriki može u visinu da naraste od 30cm do 50cm. Listovi rastu jedan nasuprot drugom na grančicama i uvek ih bude po 4 na jednoj grančici. Cvet je dosta karakterističan za mahunarke sa tim da je žute boje, mada može imati i nijanse roze povremeno.

Mahune budu dužine do 7cm i mogu da sadže do 4 semenke kikirikija. One u kojima se nalaze zrna kikirikija su naborane.

Kako izgleda biljka kikiriki – slika preuzeta sa wikipedia.org

Gajenje kikirikija

Na našim prostorima su se najbolje pokazala peskovita zemlja koja se bolje nađubri pre setve. Na takvom zemljištu se bolje razviju mahune i nema mnogo problema prilikom vađenja.

Pripreme za setvu počinju u jesen kad se obavi duboko oranje i nastavljaju u proleće kada se prolećnom obradom obezbeđuje da zemlja bude što više rastresita. Setva kikirikija se obavlja krajem aprila ili početkom maja.

Razmak između redova se ostavlja na 80cm, jer je potrebno malo više zemlje da bi se obavilo zagrtanje na kvalitetan način. Ukoliko se ubacuje jedna semenka u kućicu razmak između njih se ostavlja na 10cm, dok ako idu 4 semenke u jednu kućicu tada se razmak između ostavlja na 30cm. Zagrtanje bilje se obalja obično tri puta tokom sezone.

Posle oprašivanja se grane na kojima je bio cvet spuštaju do zemlje i produžavaju se, cvetovi se osuše i potom ih biljka gura pod zemlju. Ovde obično prilikom gajenja nastupa čovek koji vrši zagrtanje.





Da bi se kikiriki uspešno razvio potrebno je pet meseci lepog vremena. U zavisnosti od hibrida semena koje se posadi, potrebno je od 120 do 150 dana da seme sazori od dana sadnje. Ne treba previše odlagati berbu jer se može desiti da zrele mahune otpadnu sa biljke prilikom berbe i ostanu u zemlji.

Berba i skladištenje

Ukoliko se kikiriki gaji na većoj povrčini bere se mašinski gde mašina prolazi kroz zemlju na nivou ispod položaja mahuna i na taj način gornji sloj zemljišta odvaja.

Drugi deo mašine podiže taj gornji sloj zemljišta, gde posle rastresanja ostaje bilja. Tako očišćenu bilju ostavljaju na površini zemlje par dana da se osuši.

Druga metoda berbe koja se kod nas primenjuje jeste kada se vrši ručno branje kikirikija. Ali se ono izvodi samo kada je u pitanju gajenje kikirikija na mnjoj površini. Pri ručnoj berbi je veoma preporučljivo da se ona obavi kada ima nekoliko suvih dana za redom. Ukoliko se vađenje obavlja nakon kiše to značajno otežava ovaj posao.

 

cela biljka kikirikija – slika preuzeta sa poljoinfo.com

Treba dosta obratiti pažnje na skladištenje posle berbe, jer može doći do razvoja plesni po plodovima što povećava prisustvo aflatoksina. Tako zaraženo seme ne može se koristiti za ljudsku upotrebu.

Ukoliko se čuva u hladnjači, neoljušteni se može čuvati i do devet meseci nakon berbe,  a ako ne onda se čuva na mračnom i suvom mestu par meseci.

Tema na poljoinfo forumu: Kikiriki

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook27Share on Google+0Tweet about this on Twitter