Keleraba (Brassica oleracea var. gongylodes) je dvogodišnja biljka koja se gaji zbog zadebljane stabljike neposredno iznad površine zemlje. Za ishranu se koristi uglavnom skuvano, a samo ponekad u svežem stanju.

Spada u rod kupusnjača koje se gaje u manjem obimu, ali imaju redovnu potražnju na tržištu kao na primer kelj pupčar ili brokoli. Gajenje kelerabe se može uspešno obavljati i na otvorenom polju kao i u plastenicima.

Plodom se u povrtarskom smislu smatra zadebljano stablo koje može biti okruglog oblika ili blago spljošteno.

Izgled kelerabe

Postoji više različitih sorti, neke se razlikuju po boji tako imamo zelene i ljubičaste. Takođe se razlikuju po obliku zadebljanja na stablu pa imamo one koji su okrugli  ili one kruškaste forme. Treba dobro razmisliti koja će se sorta odbati za gajenje kelerabe, jer težina plodova kad stignu za berbu može da bude između 80 grama i 2,5 kilograma.

Iz zadebljalog dela stabljike se razvijaju listovi koji budu na dugačkim drškama. Zaviseći od sorte u manjoj ili većoj meri je površina stabla i listova prekrivene voštanom prevlakom.

Semenke su po obliku i veličini kao kod ostalik kupusnjača.

Gajenje

Kao i kod svih biljaka iz roda kupusnjača, preporučuje se prvo proizvodnja rasada kelerabe, pa da se to posle sejena otvoreno polje. Može se setva obaviti i direkno u zemlju, ali je potrebno da temperature budu oko 20°C (temperatura zemljišta 8°C). Ova višlja temperatura je potrebna za nicanje mladih biljaka, dok odrasele dobro podnose niže temperature pa mogu da se gaje do kasno u jesen.

Rasad se sadi ručno ili mehanizovano, a pre tog posla je potrebno obaviti navodnjavanje te parcele. Par dana nakon setve rasade je potrebno obići sve i na mestima gde se biljka nije primila ubaciti novi komad da bi se što je bolje iskoristio prostor.

Da bi keleraba bila spremna za berbu potrebno je da prođe od 70 – 80 dana nakon što nikne. Nakon sađenja rasade kelerabe do njene berbe obično prođe 40 dana.




Kada je u pitanju prolećno gajenje kelerabe, rasad se nakon sadnje na otvorenom polju može prekriti agro tekstilom da bi se zaštitio. Ovom se merom skraćuje i period vegetacije do 10 dana.

Na tržištima gde se više koristi, proizvodnja se uglavnom odvija u staklenicima i plastenicima.

Gajenje kelerabe treba obavljati tako da razmak između redova bude 30 cm a između biljaka u jednom redu 25 cm. Ovo su neke opšte smernice za razmak mada ih treba prilagoditi u skladu sa tim koja se sorta gaji. Ukoliko se ostavi suviše malo razmaka između dve kelerabe biljka više tera listove u visinu i dolazi do promene u obliku zadebljalog stabla.

Prilikom proizvodnje na polju koja ide direknom setvom ostavlja se razmak između redova da bude 30 cm, a sklop biljaka u redu ide gušći. Kada biljke niknu i malo narastu keleraba se proređuje tako da razmak između dve biljke u redu bude oko desetak centimetara. Na ovaj način se proizvodi rana keleraba koja ima kraći period vegetacije, jer se zbog čekanja na povoljne temperature posao počinje kasnije u proleće.

kako izgleda keleraba

Tokom prve godine rasta keleraba dobija zadebljanje na stablu i na njemu se razvijaju listovi. Tokom druge godine razvoja u pazuhu listova se razvijaju cvetonosna stabla.

Jedan od predloga za gajenje kelerabe jeste da se postepeno sadi na svakih 20 dana. Na taj način se može obezbetiti tokom cele godine prisustvo svežih plodova, a proizvodnja se može produžiti do kasno u jesen jer odrasle bilje dobro podnose niže temperature.

Navodnjavanje je poželjno jer suša dovodi do toga da biljka odrveni pre vremena, ali treba voditi računa o količini vlage u zemljištu pošto previše vode dovodi do pucanja zadebljalog dela stabljike.

Sorte kelerabe:

  • Bečka plava
  • Bečka bela

Od štetnih inseketa opasnost može da predstavlja buvač (Phyllotreta spp.) koji inače napada sve biljke iz roda kupusnjača. Oni nanose štetu na listovima, ali kako im innvazija može biti intenzivna mogu napraviti veliče štete.

Berba

Gajenje kelerabe se završava berbom prilikom koje se biljke vade i zemlje i potom se uklanja koren odsecanjem ispod zadebljanja na stablu. Ovaj posao se obavlja ručno i tom prilikom se trebaju ukloniti listovi koji su osušeni ili izlomljeni sa biljke. Kada se proizvodnja završava kasnije u jesen plodovi se za tržište spremaju bez listova.

Sam termin berbe nastupa pre nego se biljka razvila u potpunosti, na taj način plodovi budu sveži i sočni. Obično je to kad je zadebljanje na stabljiki prečnika malo većeg od 10 cm, mada i to sve zavisi od toga koja je sorta u pitanju.

 

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook4Share on Google+0Tweet about this on Twitter