Kelj (Brassica oleracea var. sabauda) je povrće najsličnije kupusu, od koga se na prvi pogled razlikuje samo po naboranim listovima. Veoma je cenjen i dosta višetražen od strane potrošača u odnosu na neki prethodni period, pa uglavnom nema problema sa plasmanom ako se proizvodi u razumnom obimu. Selekcija je rađena tokom 18 veka u Belgiji i tu je dobijen današnji izgled.

Gajenje kelja je lakše u odnosu na kupus jer bolje podnosti niske temperature kao i visoke temperature koje donose sa sobom i sušnije periode. Međutim kelj ne može da se kiseli kao kupus i ne upotrebljava se kao salata u svežem stanju.

Pored ovde vrste postoji i lisnati kelj – raštika (Brassica oleracea var. sabellica) i kelj pupčar. Postoje takođe varijeteti koji se koriste kao ukrasne biljke zbog svog specifičnog izgleda.

Izgled

Po svom izgledu je biljka kelj najsličnija kupusu, kod nas ij još dosta mešaju kad ih vide u prodaji. Međutim listovi su naborani i ne mogu da dobro priđu, pa je iz tog razloga veći razmak među njima. Ova karakteristika postaje izražena tek kada se biljka preseče napola.

Pošto je takva struktura glavice, može se osetiti značajna razlika kad se uporedi sa kupusom iste veličine. Listovi unutar glavice su žućkaste boje, dok su oni spoljašni zelene, nalaze se na kratkim drškama ili su sedeći.




Gajenje

Proizvodnja kelja se ne razlikuje mnogo prema kupusu. Prva bitna stavka koju treba spomenuti jeste da je nepohodno poštovanje plodoreda, ne samo u odnosu na gajenje keljak, nego i sve ostale kupusnjače kao predkulture.

Dobre kulture koje se mogu gajiti pre njega su sve mahunarke, zatim krompir, krastavci i strna žita. Osnovna obrada se radi oranjem do dubine od 30 cm, sa tim da se nakon toga neradi ništa do proleća. U proleće se obavi usitnjavanje zemlje da bi više odgovarala kelju.

Rasada kelja se počinje u startu proizvoditi u toplim lejama da bi se omogućilo što ranije dobijanje plodova za prodaju. Nakon što se posadi rasad se na stalno mesto sadi nakon otprilike mesec dana.

biljka kečj kako izgleda

Razmak između redova bude oko 60 cm, dok se za biljke unutar jednog reda ostavlja razmak od 50 cm. Ovo je sklono promenama u odnosu na to koja se sorta gaji, ima ih različite bujnosti. Gajenje kelja će biti manje uspešno ako se ostavi suviše mali prostor između biljaka, plodovi će biti manji i to je pogodno okruženje za razvoj bolesti.

Nega zasada u startu se zasniva na okopavanju korova i povremenom zalivanju. Treba pratiti prisustvo štetnih insekata i bolesti, koje su inače karakteristične za sve kupusnjače. Ukoliko se odradi neprimereno đubrenje dolazi do lošijeg ukusa.

Berba

Obaično vreme kada se kelj počinje brati jeste kasna jesen kad se temperature spuste, u nekim slučajevima se čeka da temperature padnu ispod nule. Za branje kelja se obično koriste noževi jer berba se obavlja ručno.

Nakon isloženosti niskim temperaturama na otvorenom polju ukus postaje slađi i blaži. Da bi se dobio kelj koji će se brati u kasnu jesen, sadnja rasada treba da se obavi tokom jula meseca.

Tema na poljoinfo forumu koja obrađuje gajenje kelja:

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook2Share on Google+0Tweet about this on Twitter