Kineski kupus (Brassica rapa subsp. pekinensis) je malo egzotičnija vrsta kupusa po svom izgledu, a polako postaje više zastupljena i kod nas. Način gajenja je sličan kao i redovnim vrstama, a od njih se razlikuje značajno blažim ukusom. Može da se koristi sveš, kuvan, a jača rebra listova mogu poslužiti za pohovanje.

Postoji više vrsta koje se mogu značajno razlikovati, a razvijen je poseban kultivar koji se naziva kinesko zelje. Neke vrste razvijaju glavice, dok druge ne ali su kod nas sve svrstane pod isti naziv.

Gajenje kineskog kupusa je poželjno jer ima relativno kratak period vegetacije, tako da se na njivama može gajiti i kao druga kultura u toku jedne sezone.

Izgled

Glavica kineskog kupusa ima izdužen oblik sa gusto raspoređenim listovima, koju dejuju naborano. Glavice narastu u visinu oko 35 cm, a boja zavisi od sorte i mogu biti svetlo zelene (najčešće), ali su prisutne i tamnije zelene na tržištu.

Središnji deo glavice jeste žućkasto bele boje. Cvetovi su žute boje.

kako izgleda kineski kupus

Koren je žiličast i nalazi se u površinskim slojevima zemlje. Nema jednu jaku centralnu žilu, već je razgranat.

Gajenje

Kineski kupus se treba uzgajati u sistemu plodoreda, tako da se na istoj parceli bar tri godine pre njega ne sadi nijedna od kupusnjača. Kraći period vegetacije daje mogućnost za postrnu setvu nakon vađenja mladog krompira ili skidanja graška. Ako se gaji tokom proleća daje dosta vremena da se zemljište na dobar način pripremi za setvu ozimih kultura.

Osnovna obrada zemljišta ide oranjem do dubine od 25 cm, a predsetvena priprema treba biti što kvalitetnije. razmak između redova se ostavlja 50 cm, dok se razmak među biljkama unutar jednog reda ostavlja 10 do 15 cm. Ukoliko se gajenje kineskog kupusa obavlja direktnom setvom, potrebna je precizna sejačica zbog sitnijeg semena.

Rasada kineskog kupusa se može presađivati na njive kad temperature vazduha i zemlje bude 10 °C. Često se desi da može se desiti kasni prolećni mraz jer se to obavlja polovinom aprila, u tom slučaju se zasad pokriva agrotekstilom. Bolji se rezultati postižu sa rasadom iz kontejnera, zbog slabijeg korena, nego kada se koristi ona golog korena.

Kineski kupus e može saditiri prvo radi proizvodnje rasada u toplim lejama i potom rasađivati na njuvu. Druga opcija je direktna setva na njivu i ona se više primenjuje nego uzgoj rasade.




Što se tiče gustoće zasada na polju ide oko 50 000 biljaka po hektaru, jer je manje rastojanje među biljkama u redu. Prihranjivanje ove biljke se obavlja veštačkim đubrivima tokom međuredne obrade koja razbija pokoricu i uklanja korovske biljke.

Sadnja u drugom delu sezone ima prednost što glavice dosta dobro podnose niske temperature, pa im hladnoće u kasnu jesen ne mogu napraviti prevelike štete. I ovo ima svoje granice tako da biljke mogu izdržati bez značajnih promena samo nekoliko stepeni u minusu. Kao neki rok do kada bi se trebala završiti berba računa se početak novembra meseca.

Proizvodnja u plastenicima takođe dolazi u obzir da bi se obezbedila roba za tržište u  ranijem periodu dok je cena dobra. Gajenje kineskog kupusa u plastenicima se radi u manjem obimu, a ta proizvodnja je namenjena plasiranju na tržište u svežem stanju.

kineski kupus na njivi

Od štetnih insekata problem mogu napraviti sve vrste koje napadaju i ostale kupusnjače: Kupusna sovica (Mamestra brassicae), Zelena kupusna stenica (Eurydema oleracea), Pepeljaste vaši kupusne (Brevicoryne brassicae), Kupusni buvači (Phzllotreta spp), Kupusna muva (Phorbia brassicae), Crvena kupusna stenica (Eurydema ventrale), Mali kupusar (Pieris rapae), Veliki kupusar (Pieris brassicae), Mala repičina pipa (Ceutorrhynchus quadridens), Repičina pipa (Ceutorhynchus assimilis), Kupusni moljac (Plutella maculipennis) i Zelena breskvina vaš (Myzus persicae).

Ukoliko se poštuje plodored smanjuje se i mogućnost od pojave bolesti, koje su za kineski kupus slične kao i za ostale biljke iz familije kupusa: Kila kupusa, Crna pegavost, Crna trulež, Plamenjača kupusa, Vlažna trulež, Bakteriozna palež, Suva trulež, Bela rđa kupusa.

Berba i čuvanje

Prinos koji kineski kupus može ostvariti sa jednog hektara jeste od 30 do 40 tona.  Sama berba se obavlja kad glavice dostignu željenu veličinu, obično sa težinom oko 1 kg. Glavice mogu narasti i veće pa i do težine od 2 kg, međutim tada se čeka dodatno vreme i dolazi se u situaciju da se ima veličina koja slabije prolazi na tržištu.

Može da se čuva do tri meseca nakon branja. Kineski kupus se za skladištenje priprema tako što se uklanja deo listova sa biljke tako da sve glavice imaju približno istu težinu. Ovo sve zavisi od sorte, ali se najčešće ostavljau da budu teške oko 800 grama.

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook13Share on Google+2Tweet about this on Twitter