Krastavac (Cucumis sativus) je jednogodišnja biljka. Postoji podela na salatne krastavce i kornišone. Koriste se sveži ili se odradi kiseljenje krastavaca da bi se mogli koristiti tokom zime.

Postoji nekoliko varijeteta, oni koji se koriste u svežem stanju se nazivaju salatari, imaju kornišoni, ali i sorte namenjene kišeljenju.

Krastavci su povrće koje potiče iz Indije i gajili su se 3 000 godina pre nove ere. Po Evropskom kontinentu su se raširili u periodu Rimskog carstva. Prema nekim izvorima proizvodnja krastavaca se brzo širila, smatrao se lekovitom biljkom a koristio se i za proizvodnju osvežavajućeg soka.

Izgled

Krastavci imaju slabo stablo koje se uglavnom pruža kao puzavica. Listovi su kod krastavca nalaze na dugim drškama i krupni su. Stabljika može biti duga do tri metra, mada postoje sorte krastavaca koje su selektovane tako da imaju kraću stabljiku. cvetovi su žute boje i uglavnom su jednopolni.

Plodovi se kod krastavaca mogu dosta razlikovati i postoji podela prema njihovoj nameni. Krastavci koji će se koristiti u svežem stanju se nazivaju salatari, a za zimu se obavlja kiseljenje krastavaca  koji se  nazivaju kornišoni. Plodovi krastavca u zavisnosti od sorte mogu biti glatki ili bradavičasti.

krastavac

slika preuzeta sa sajta wikipedia.org

Desetak godina je bila na snazi odredba u Evropskoj uniji da se forsira proizvodnja krastavaca koji su ravni i imaju određene dimenzije. Cilj joj je bio da se omogući bolje iskorišćenje prostora pri pakovanju robe i da se tako smanji cena transporta. Ta uredba više na veži, ali je uticala na ujednačavanje plodova krastavaca koji sada imaju značajno manje razlike nego krajem 20 veka.

Gajenje krastavca

Krastavac se može gajiti u prolećnoj i letnjoj setvi. Dobri rezultati se postižu pri proizvodnji rasada krastavaca, koji se počinju proizvoditi mesec  dana pre sađenja na stalno mesto. Ogračenje je to što je koren krastavca osetljiv na oštećenja, pa mora da se za rasad sadi ili u hranljive kocke ili u saksije. Kada se razviju četri lista na biljki pristupa se sađenju. Neka istraživanja (Stupavskog 1997) sadnjom krastavaca iz rasada se postiže bolji prinos, a prema istraživanjima (Žutića i saradnika 1998) krastavci koji su iz rasada dospevaju ranije za berbu u odnosu na one koji su sejani direktnom setvom.

Kad krastavac krene sa razvojem, uklanjaju se prve grane koje se počnu razvijati kao i prvih nekoliko cvetova. Na taj način će se biljka bolje razviti i u kasnijem periodu će dati bolje rezultate jer se nije u prvoj fazi posle sađenja rasade previše iscrpila. Da bi se omogućila ranija berba, sveže posađene krastavce možemo pokriti agrotekstilom ili zaštititi sa niskim tunelima. Na ovaj način se štite od mraza i u startu bolje napreduju.

krastavci

slika preuzeta sa sajta agropartner.rs

Kada pređe visinu od 30 cm, biljka počinje da se povija da bi polegla. U toj fazi ako se sadi uz oslonac je potrebno biljku pričvrstiti i tako usmeriti njen rast. U toku rasta je potrebno još nekoliko puta ponoviti vezivanje krastavca jer se on ne može sam dobro uhvatiti za mrežu.

Prolećna setva krastavaca se obavlja krajem aprila ili početkom maja meseca. Ovakav način setve krastavaca obezbeđuje duži period za berbu plodova.

Letnja setva krastavaca se obavlja u prvoj polovini jula i tada se krastavac uglavnom sadi kao drugi rod. Pri letnjoj setvi krastavaca, potrebno je obezbediti navodnjavanje, a period berbe je kraći.

Štetni insekti u zasadu krastavaca koji prouzrokuju štetu su: zelena breskvina vaš (Myzus persicae), kalifornijski trips (Frankliniella occidentalis), obični paučinar – poznat kao i crveni pauk (Tetranychus urticae), bela leptirasta vaš – poznat kao i štitasti moljac (trialeurodes vaporariorum), lisne vaši i lisni mineri.

Bolesti krastavaca koje se mogu pojaviti i naneti štetu su: plamenjača krastavca (Pseudoperonospora cubensis), pepelnica krastavca (Erysiphe spp.), gumozna plamenjača stabla (Didymella bryoniae), siva plesan (Botrytis cinerea).




Priprema rasada krastavaca

Kako je krastavcima potrebna toplota da bi nikli i dobro se razvijali, na ovim prostorima se uglavnom prvo proizvode kao rasada. Mrazevi se mogu pojaviti dosta kasno u proleće, setvom direkno u zemlju bi se izgubilo mnogo vremena. Proizvodnjom rasade se postiže da je krastavac već dosta razvijen u periodu kada temperatura zemlje dođe do 18ºC.

Kada se počinje sa proizvodnjom rasade temperatura treba biti 27ºC odmah nakon ubacivanja semena i to se drži dva ili tri dana, a nakon nicanja krastavaca uvodi režim da je preko dana 21ºC a da se temperatura noću drži na oko 19ºC. Temperatura ne treba da pređe 27ºC nikako, ona se samo obezbeđuje dok seme ne nikne. U slučaju da pređe tu temperatutu onda se obezbedi provetravanje.

Rasad se prvo proizvodi u kontejnerima koji imaju polja prečnika 4 cm, a kad se malo razviju onda se prebacuju u saksije prečnija 10cm. U većim saksijama ostaju sve dok se ne posade u zemlju. Rasad je spreman za presađivanje kada ima visinu oko 20cm i do 6 listova (minimalno 4 lista), te je potrebno tako planirati da se do te faze dođe kada je zemljište dovoljno zagrejano. To se postiže tako što se rasad počinje proizvoditi oko 30 dana pre nego se planira sijanje paradajza.

Sadnja krastavaca u plasteniku se uvek odradi sa pripremljenim rasadom, gde su mlade biljke već dobro formirane. U zemlju se ubacuje i kompletna zemlja (supstrat) iz saksije pošto su krastavci osetljivi na presađivanje.

U fazi kada se proizvodi rasada može da se odradi i kalemljenje krastavaca. Ovom radnjom se omogućava da biljka raste na podlozi koja je otpornija na mrazeve i na probleme koji se javljaju na korenu i vratu korena. Da bi se kalemljenje rasade moglo odraditi na kvalitetan način potrebno je da obe biljke budu približno istog prečnika. Spajanje pri kalemljenju krastavaca se obavlja jezičastim sastavom i da bi biljke srasle je potrebno oko 8 dana.

Proizvodnja krastavaca u plasteniku

Da bi se za gajenje krastavaca što je više moguće obezbedili optimalni uslovi on se gaji u plastenicima. Na taj način je u proleće zaštićen od ranih mrazeva, a kasnije se plastenik prekriva sa mrežom za senčenje što sprečava da se stvore previsoke temperature. Mada se u literaturi navodi i da se kao azštićeni prostori smatraju i staklenici to će se retko gde videti na našim prostorima.

Treba voditi računa da postoje različiti modeli plastenika, da se proizvodnja ne treba planirati isključivo u klasičnim plastenicima već treba razmisliti o korišćenju nekih drugih oblika. Proizvodnja krastavaca u plasteniku nudi mogućnost da se biljkama obezbedi stabilna mikro klima koja se može održavati što bliže oprimalnim uslovima. Krastavci se dobro razvijaju u rasponu temperatura od 18ºC do 32ºC, međutim najbolje im odgovara temperatura od 21ºC do 24ºC. Kada temperatura u plasteniku pređe 27ºC treba da obezbedi provetravanje plastenika.

gajenje krastavaca uz oslonac

slika pruzeta sa sajta vegtrials.blogspot.com

Postoje posebne sorte krastavaca za plastenik, i o tome se treba voditi računa kada se nabavlja seme. Priprema rasade se odradi slično kao i kada je u pitanju gajenje krastavaca na otvorenom. Međuti vreme početka proizvodnje rasade se može razlikovati u zavinosti da li se plastenik dogreva ili ne.

Razmak između redova u plastenicima je najčešće 90cm, dok se razmak između bilaja u redu ostavlja na 60cm. Na biljkama se trebaju ukloniti prve bočne grane dok su mlade, kao i prvih nekoliko cvetova da bi se omogućilo da biljka ojača. Navodnjavanje je najbolje obaviti sistemom kap po kap, jer je potrebo izbeći da se kvase listovi. Prilikom navodnjavanja se može raditi i prihranjivanje đubrivima u slučaju da za tim ima potrebe.

Proizvodnja krastavaca na otvorenom

Na otvorenom polju se krastavac uglavnom sadi iz rasade koja je ranije pripremljenja. Temperatura zemlje treba biti 18ºC i bez opasnosti od pojave mrazeva ujutru. Proizvodnja krastavaca na otvorenom se odvija tako da se ostavi razmak između redova od 1m do 1,5m, dok između biljaka u jednom redu bude razmak od 30cm do 60cm.

Krastavci se mogu ostaviti da se šire po zemlji, međutim u poslednjem periodu se obezbeđuje potpora i to od mreže koja se može kupiti a namenjena je baš za to. Ta mreža ima otvore širine od 120mm. Gajenjem krastavaca na mreži omogućava da se plodovi lakše beru i da su čistiji, a takođe se omogućava bolja prozračenost biljaka pa se brzo uklanja vlaga sa listova. Manje vlage omogućava da su biljke u manjoj meri izložene plamenjačama i drugim sličnim problemima.

Kao podloga ispod krastavaca koji se gaje na otvorenom polju se postavlja crna malč folija koja zadržava vlagu i u isto vreme sprečava nicanje korova. Ukoliko se ipak sijanje krastavaca obavlja direktno na njivi za tu namenu se može koristiti pneumatska jednoredna sejalica koja će na određenom razmaku sputati po 4 semena krastavca u zemlju.

Zalivanje i kad je u pitanju proizvodnja krastavaca na otvorenom ako je moguće treba postaviti da bude po sistemu kap po kap. Krastavci imaju slabije razvijen korenov sistem koji se uz to ne prostire suviše duboko u zemljištu. Iz tog razloga je češće potrebno obaviti njegovo zalivanje u periodu kada su više temperature.

Branje i čuvanje krastavaca

Berba krastavaca se obavlja uglavnom ručno, u intevalima od 2 ili 3 dana. Krastavci koji se spremaju za kišeljenje se razvrstavaju prema veličini, dok se salatni krastavci beru u trenutku kada dođu pred zrelu fazu, što zavisi od toga koje su sorte. Za salatne je bitno da su semenke mlade i mekane.

Prilikom berbe je potrebno brati i one koji nisu spremni za tržište usled nekih deformacija, pošto njihovim uklanjanjem oslobađa se prostor za dodatno cvetanje i biljka se manje iscrpljuje. ukoliko se proizvodnja krastavaca na orvorenom radi bez špalira, mogu da se za berbu na većim površinama koriste posebno konstruisane platforme. One omogučavaju ljudima da beru krastavce, ada ne oštećuju biljke tom prilikom.

platforma za krastavce i branje

fotografija sa crviewer.com

Kiseljenje krastavaca je način da se oni sačuvaju na duži period i ovaj način obrade ima dugu tradiciju. Redovni krastavci se spremaju tako što se seku na kolutove i tako kisele, a za kiseljenje krastavaca ucelo se koriste kornišoni. Postoje 4 različite kategorije i prve tri koje obuhvataju krastavce manje od 12cm se mogu kiseliti celi, a oni koji su duži od 12 se seku pre obrade.

Krastvci za mariniranje su uglavnom kornišoni 1 i 2 klase ( prva klasa su plodovi dužine 3-6 cm, a druga klasa su dužine 6-9 cm), jer te veličine postižu najbolju cenu na tržištu.

Krstavci se nakon berbe čuvaju oko dve nedelje i treba voditi računa da temperatura bude približno 13°C. U tom periodu se trebaju plasirati na tržište ili da se obrade za zimnicu (mariniranje, kiseljenje krastavaca).

Teme na poljoinfo koje se bave krastavcem

 





Podelite tekst sa prijateljimaShare on Facebook28Share on Google+3Tweet about this on Twitter